Školski autobus prešao je preko kružnog toka u Bad Oldeslou i udario u zid, povređeno više osoba, istraga u toku.

Školski autobus sa 20 dece udario u kuću u Nemačkoj rano jutros, izazvavši uzbunu u mestu Bad Oldesloe u nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn. Nesreća se dogodila oko 7.20 časova, kada je autobus iz još nepoznatih razloga prešao preko kružnog toka i završio u zidu stambene kuće, kako su saopštili nadležni organi.

Prema prvim informacijama, u vozilu se nalazilo oko 20 dece. Nakon sudara, vozač je ostao zarobljen u autobusu, dok je jedna žena, kao i nekoliko putnika, zadobilo povrede. Tačan broj povređenih i stepen povreda još uvek nisu poznati, navodi policija.

Povređeni i hitne službe na terenu

Na mesto nesreće odmah su stigle sve dostupne hitne službe, uključujući vatrogasce, policiju i ekipe hitne pomoći. Prema policijskim izvorima, područje oko ulice Zilcberg je ograđeno radi bezbednosti i omogućavanja efikasnog rada spasilačkih ekipa. U međuvremenu, nadležni rade na izvlačenju vozača iz vozila.

Takođe, zvaničnici su potvrdili da se i dalje utvrđuje kako je do nesreće došlo. “Istraga je u toku i u ovom momentu ne možemo iznositi više detalja o uzroku nesreće”, naveli su iz policije.

Istraga o uzrocima nesreće

Do sada nije poznato šta je tačno dovelo do toga da školski autobus pređe preko kružnog toka i udari u zid kuće. Policija intenzivno prikuplja dokaze na mestu događaja i razgovara sa svedocima. U međuvremenu, saobraćaj u ovom delu grada je obustavljen dok traje uviđaj.

Osim toga, iz policije ponavljaju da će javnost biti blagovremeno obaveštena o svim relevantnim informacijama čim budu dostupne. Pre svega, prioritet je bezbednost dece i svih učesnika u saobraćaju.

Konačno, ova nesreća ponovo je pokrenula pitanje bezbednosti u saobraćaju u blizini škola i na rutama koje koriste školski autobusi. Iako su svi nadležni na terenu, građani su pozvani na dodatni oprez dok traje intervencija hitnih službi.

Američke snage i partneri u Persijskom zalivu podižu nivo borbene gotovosti, dok se intenzivna vojna operacija protiv Irana razmatra nakon međuizbora.

Sjedinjene Američke Države obavestile su svoje zalivske saveznike da se pripremaju za moguću, kratkotrajnu ali izuzetno žestoku vojnu akciju protiv Irana, koja bi mogla uslediti neposredno nakon američkih međuizbora. Prema saopštenju, američke snage su već prebacile dodatne raketne sisteme protivvazduhoplovne odbrane „Patriot” iz Teksasa u Izrael. Takođe, jedinice su izmestile sa najranjivijih položaja na Bliskom istoku, a dodatna borbena grupa nosača aviona upućena je ka području potencijalnih operacija.

Predsednik Donald Tramp potvrdio je da Sjedinjene Američke Države razmatraju ponovno pokretanje obimnih napada nalik poduhvatu „Epski bes”. Kako je najavljeno, takva odluka biće doneta ukoliko vlasti u Teheranu ne pristanu na ponuđene pregovaračke uslove bez odlaganja. Ova najava dolazi u trenutku kada traje oružani sukob koji već osam meseci opterećuje region, uz značajne finansijske i materijalne troškove.

Pripreme i raspoređivanje snaga u Persijskom zalivu

Pored premeštanja sistema „Patriot”, američka vojska je prilagodila položaje svojih jedinica kako bi podigla nivo zaštite i spremnosti. Takođe, upućivanje dodatne borbene grupe nosača aviona u region ukazuje na ozbiljnost namera. Prema saopštenju, ova strategija omogućava brzu reakciju u slučaju eskalacije sukoba. Važno je istaći da su saveznici iz Persijskog zaliva obavešteni o mogućim scenarijima i pripremaju se u skladu sa tim.

Iran i dalje raspolaže značajnim vojnim kapacitetima, uprkos višemesečnim napadima. Tokom oružanog sukoba, Sjedinjene Američke Države su izdvojile više od četrdeset i sedam milijardi dolara, od čega je šezdeset procenata utrošeno na izradu i nabavku ubojnih sredstava. Ipak, iranske snage su iskoristile privremena zatišja za obnovu i popunu zaliha, kao i za planiranje novih napada na privredna i civilna postrojenja širom regiona.

Diplomatski napori i uslovi za pregovore

Međunarodni posrednici ulažu intenzivne napore da obnove mirovne razgovore između Vašingtona i Teherana. Međutim, suočavaju se sa zahtevima Irana za obimnim ustupcima, dok Vašington ostaje nepokolebljiv u zahtevu za potpunom obustavom iranskog atomskog programa. Vreme za postizanje dogovora se ubrzano smanjuje, jer se najavljene vojne mere sve češće pominju kao moguća opcija.

Sa druge strane, oružane snage Zapadnog saveza nastavljaju sa pripremama za novu fazu sukoba. Odluka o pokretanju vojne operacije još nije doneta, ali najave visokog stepena borbene gotovosti jasno ukazuju na ozbiljnost situacije. Sve oči su uprte u predstojeće američke međuizbore, nakon kojih bi mogla uslediti značajna promena u dinamici odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Komisija za istraživanje železničkih nesreća potvrdila je novi broj žrtava, a istraga ukazuje na tehničke i proceduralne greške.

Broj poginulih u sudaru vozova u mestu Urda, u španskoj pokrajini Toledo, iznosi 69, što je novi podatak koji je saopštila Komisija za istraživanje železničkih nesreća (CIAF). Prema prethodnim informacijama, broj žrtava bio je 74, ali je nakon provere i identifikacije tela taj broj zvanično korigovan. Komisija je potvrdila podatak koji je ranije objavila vlada autonomne zajednice Kastilja-La Manča.

Spasilačke ekipe nastavile su danas rad na izvlačenju stradalih i raščišćavanju mesta gde se desio sudar dva brza voza. Prema nalazima istrage i audio-snimcima komunikacije između mašinovođa i kontrolnog centra, nesreći je prethodio tehnički kvar, a zatim najmanje tri ozbiljna propusta u procedurama.

Tok istrage i utvrđeni propusti

Istraga je pokazala da je iz kontrolnog centra mašinovođi voza AVE naloženo da nastavi vožnju “normalnom brzinom”, što je prema železničkim protokolima bilo nedozvoljeno u datim okolnostima. Slična instrukcija upućena je i mašinovođi voza kompanije Irio, ali je ona ubrzo javila da njen voz stoji na pruzi i nije uspeo da nastavi kretanje. U tom trenutku niko nije uočio da se drugi voz velikom brzinom približava zaustavljenoj kompoziciji.

Problemi su počeli oko 8.30 časova, kada je zbog informatičkog kvara prestao da radi sistem za kontrolu saobraćaja LZB, naveo je ministar saobraćaja Oskar Puente. Kada sistem LZB ne funkcioniše, vozovi prelaze u tzv. degradirani režim rada, koristeći bočnu signalizaciju. Tada je jedina tehnička zaštita sistem automatskog kočenja ASFA, a prema pravilima, vozovi moraju da se kreću sa posebnom opreznošću, brzinom do 40 kilometara na čas.

Identifikacija žrtava i posledice nesreće

Vidljivost iz kabine mašinovođe u takvim uslovima obično ne prelazi 400 metara, dok je brzom vozu koji se kreće između 160 i 200 kilometara na čas potrebno više od jednog kilometra za potpuno zaustavljanje. Do sada je identifikovano pet žrtava, a obdukcije su završene za 48 tela. Porodice pet žrtava obaveštene su o identifikaciji na osnovu otisaka prstiju, uz pomoć Službe kriminalistike Civilne garde. U Institutu za sudsku medicinu u Toledu i Sijudad Realu primljeno je 69 tela stradalih. Civilna garda je primila 70 prijava nestanka, a dve osobe su pronađene žive.

Većina prijava nestalih potiče iz Toleda (38) i Madrida (23), a manji broj iz drugih gradova. U sudaru vozova kompanija Iryo i Renfe koji se dogodio u sredu, povređeno je više desetina putnika, a oko 50 osoba i dalje se nalazi na bolničkom lečenju.

Stanje železničkog saobraćaja i dalji koraci istrage

Železnički saobraćaj na brzoj pruzi Madrid–Andaluzija obustavljen je u oba smera, dok je kompanija Renfe suspendovala prodaju karata za ovu liniju do decembra. Preliminarni podaci pokazuju da se voz AVE kretao brzinom između 160 i 200 kilometara na čas kada je udario u zaustavljeni voz kompanije Irio. Tačna brzina biće utvrđena analizom crnih kutija koje su preuzeli pripadnici Civilne garde.

Uzroci nesreće još nisu definitivno utvrđeni, ali se prema istražnim pretpostavkama pominje moguća ljudska greška nakon problema sa bezbednosnim sistemom LZB. Komisija za istraživanje železničkih nesreća još 2024. godine upozorila je na rizik od sudara u situacijama kada bezbednost saobraćaja zavisi isključivo od vizuelne provere železničkog osoblja, bez dodatnih tehničkih zaštitnih mehanizama.

Na današnjem sastanku kriznog štaba u Toledu, prema najavama, prisustvovaće i španski premijer Pedro Sančez, zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Fernandom Grande-Marlaskom. Vlada Španije proglasila je trodnevnu nacionalnu žalost zbog ove tragedije.