Izostanci iz kancelarija u SAD porasli 26% dan posle utakmice, dok je globalni gubitak procenjen na 17 milijardi dolara

Svetsko prvenstvo u fudbalu značajno je uticalo na radnu produktivnost u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazala je analiza kompanije Envoy. Fokus_keyphrase „gubitak produktivnosti tokom Mundijala“ posebno je došao do izražaja 7. jula, dan nakon poraza američke reprezentacije od Belgije, kada je broj dolazaka zaposlenih u kancelarije pao za 26% u odnosu na prosečan dan. Ovaj pad je bio skoro deset puta veći nego posle finala Superbola, najgledanijeg sportskog događaja u SAD.

Gubitak produktivnosti tokom Mundijala u brojkama

Prema proceni kompanije UKG, gubitak produktivnosti tokom Mundijala mogao bi američku ekonomiju da košta oko 11,7 milijardi dolara (oko 1.320 milijardi dinara). Takođe, procenjuje se da bi globalni gubitak, usled pada radne efikasnosti, mogao da dostigne 17 milijardi dolara. Interesovanje za fudbalske utakmice uticalo je na radnu naviku i tokom trajanja turnira. Na dan kada je igrala američka reprezentacija, broj dolazaka u kancelarije bio je za 8,5% niži u poređenju sa prosečnim ponedeljkom u prethodna tri meseca.

Razlozi i reakcije kompanija

Više od četvrtine zaposlenih u SAD planiralo je da tokom prvenstva zakasni na posao, ranije ode kući ili potpuno izostane da bi pratilo 104 utakmice. Poseban izazov predstavljale su utakmice koje su se, zbog vremenske razlike, igrale tokom radnog vremena u Americi. Kao rezultat, kompanije su morale da prilagode svoje politike. JP Morgan Chase, Goldman Sachs i S&P ohrabrivali su zaposlene da rade od kuće u danima kada su igrane utakmice, kako bi se smanjile gužve u saobraćaju i olakšao dolazak na posao.

Širi ekonomski kontekst i istorijska poređenja

Analitičari ističu da veliki sportski i kulturni događaji tradicionalno utiču na pad produktivnosti zaposlenih. Slični trendovi zabeleženi su tokom Olimpijskih igara, ali i prilikom masovnog interesovanja za filmske premijere poput „Barbi“ i „Openhajmer“ tokom 2023. godine. Ipak, ovako izražen gubitak produktivnosti tokom Mundijala retko se viđa i ukazuje na rastući značaj sporta u savremenom poslovnom okruženju. Kompanije nastoje da pronađu ravnotežu između fleksibilnosti za zaposlene i očuvanja radne efikasnosti tokom globalnih sportskih manifestacija.

Srpski inženjerski kadar među pet najboljih u Evropi, TS Ventures fond podržao 30 startapa uz plan izlaska na globalna tržišta

TS Ventures fond, investicioni fond Telekoma Srbija, najavio je novi petogodišnji investicioni ciklus vredan 25 miliona evra. Direktor fonda Davor Sakač istakao je da je Srbija u top pet inženjerskih zemalja u Evropi. On je naveo da domaći startap ekosistem ima potencijal za razvoj „jednoroga“ — startapa procenjene vrednosti iznad milijardu dolara. Prema njegovim rečima, cilj je finansiranje najperspektivnijih startapa sa fokusom na tržišta zapadne Evrope, Severne Amerike i Azije.

Srpski startapi premašili milion evra mesečnog prihoda

TS Ventures fond je od 2021. godine investirao u oko 30 startapa. Fond je u prethodnom ciklusu potrošio pet miliona evra za startape u ranoj fazi razvoja. Sakač je naglasio da oko pet odsto domaćih startapa beleži više od milion evra mesečnog prihoda. On je dodao: „Naši startapi sada znaju kako da ostvare pet miliona evra prihoda. Glavni izazov je da dosegnu 50 miliona evra godišnjeg prihoda.“

Fokus na deeptech veštačku inteligenciju i globalno širenje

Prema rečima Sakača, najveće šanse za uspeh na globalnom tržištu imaju startapi koji razvijaju deeptech AI rešenja, AI infrastrukturu, čipove i robotiku. On je podvukao potrebu za intenzivnijim radom na prodaji i saradnji sa klijentima radi privlačenja stranih investitora. Kao rezultat, fond namerava da podrži startape u prelasku na finansiranje serije B, koja prelazi vrednost od 10 miliona evra ili dolara.

Izjave rukovodstva i planovi fonda

„Nikad se ne zna koja poslovna prilika može da nam donese tog prvog jednoroga“, rekao je Davor Sakač. On je istakao da je u petogodišnjem ciklusu kroz fond prošlo više od 3.000 startapa iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana. Takođe, deo portfolija čine startapi iz Evropske unije, Velike Britanije i SAD-a, čiji su osnivači ljudi sa ovog prostora. Sakač je ocenio da će fond u narednih pet godina podržavati startape koji prelaze sa serije A na seriju B finansiranja, kao i one koji izlaze na tržišta Severne Amerike.

Impakti globalnog tržišta i preduslovi za jednoroga

On je naveo da je u Americi, tokom prvih sedam meseci ove godine, 85 odsto svih investicija u startape otišlo na tri kompanije: OpenAI, Anthropic i xAI. S druge strane, investitori su postali oprezniji i traže rast prihoda startapa na godišnjem nivou od najmanje pet puta. Sakač je precizirao: „Danas, da biste mogli podići rundu na tržištu i ostvariti valuaciju od preko milijardu evra, prihod mora sigurno preći 50 miliona, možda čak i 100 miliona evra, ili biti tehnološki lider u AI infrastrukturi.“

Srpski inženjerski DNK i izazovi globalne prodaje

Sakač smatra da Srbija ima snažan inženjerski DNK, ali joj nedostaje iskustvo u globalnoj prodaji. On je naglasio: „Glavni izazov će biti kako da napravimo 50 miliona evra prihoda. To nije nemoguće, moguće je u godinu, dve dana, ako se sve kockice slože.“ On je dodao da je desetak srpskih startapa otvorilo kancelarije u Americi, što pokazuje ozbiljne ambicije na tom tržištu.

U Srbiji je u 2025. godini razvedeno 10.148 brakova, a prosečno trajanje pre razvoda iznosilo je 13,9 godina

Republički zavod za statistiku saopštio je da je prosečna starost muža pri razvodu braka iznosila 45,6 godina, dok je za žene ta cifra bila 42,1 godinu. Ovaj podatak za 2025. godinu potvrđuje trend kasnijih razvoda u Srbiji, a ključni pokazatelj je i trajanje braka pre razvoda, koje u proseku iznosi 13,9 godina.

Prosečna starost muža pri razvodu braka

U Republici Srbiji tokom 2025. godine zaključena su 29.402 braka, što je pad od 3,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, razvedeno je 10.148 brakova, odnosno 4,4 odsto manje nego godinu ranije. Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 1,5. Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,6 godina, dok je kod žena 42,1 godina. Kao rezultat, razvod u Srbiji se najčešće dešava tokom četvrte i pete decenije života.

Struktura zaključenih i razvedenih brakova

Najveći broj zaključenih brakova u 2025. godini bio je između supružnika iste nacionalnosti, ukupno 24.258, odnosno 82,5 odsto. Pored toga, u 20.180 brakova oba supružnika imala su isti stepen obrazovanja, što čini 68,6 odsto svih novih brakova. U 21.734 slučaja, oba partnera bila su ekonomski aktivna lica. Najveći broj brakova, 26.687 ili 90,8 odsto, zaključen je između državljana Srbije. Kada je reč o razvedenim brakovima, 52,4 odsto razvoda odnosilo se na brakove sa decom, što iznosi 5.318 slučajeva. Najčešće su to brakovi sa jednim detetom, ukupno 2.647 ili 49,8 odsto. Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena ženi, u 3.487 slučajeva, što je 65,6 odsto svih razvedenih brakova sa decom.

Analiza demografskih i ekonomskih implikacija

Pad broja zaključenih i razvedenih brakova ukazuje na promene u društvenim i ekonomskim odnosima u Srbiji. Prosečna starost pri sklapanju braka za mladoženje iznosi 34,4 godine, a za neveste 31,4 godine. Ovi podaci ukazuju na trend odlaganja braka i produžavanja perioda pre donošenja odluke o razvodu. Uporedo sa tim, ekonomska aktivnost oba supružnika u većini brakova reflektuje promene u radnoj i socijalnoj strukturi domaćinstava. S druge strane, visoki procenat razvoda brakova sa decom zahteva dodatnu pažnju institucija kada je reč o socijalnoj i ekonomskoj podršci porodicama.

Zaključak i značaj podataka

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, navede statistike iz 2025. godine predstavljaju osnov za dalje analize demografskih kretanja i planiranje socijalnih politika. Podaci o prosečnoj starosti pri razvodu braka, kao i o strukturi porodica, značajni su za razumevanje ekonomskih i društvenih izazova sa kojima se suočava Srbija.