Veštačka inteligencija (AI) više nije tehnologija budućnosti, već alat koji se svakodnevno koristi u kompanijama širom sveta, pa i u Srbiji.

Od automatizacije administrativnih poslova do kreiranja sadržaja i analize podataka, AI menja način rada u gotovo svim sektorima privrede. Stručnjaci ocenjuju da neće nestati samo pojedina zanimanja, već će se pre svega promeniti način na koji se mnogi poslovi obavljaju.

Najveći uticaj veštačka inteligencija trenutno ima na administrativne poslove, korisničku podršku, unos i obradu podataka, kao i na pojedine rutinske poslove u marketingu i finansijama. Poslodavci sve češće koriste AI alate za pripremu izveštaja, obradu dokumentacije, prevođenje tekstova i komunikaciju sa korisnicima, čime se smanjuje potreba za poslovima koji se zasnivaju na ponavljajućim zadacima.

Alexas_Fotos

Sve više posla za one koji znaju AI

S druge strane, raste potražnja za stručnjacima iz oblasti informacionih tehnologija, analitike podataka, sajber bezbednosti i razvoja AI sistema. Sve više kompanija traži i zaposlene koji umeju da koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, bez obzira na to da li rade u marketingu, pravnim službama, medijima ili ljudskim resursima.

Promene su vidljive i u kreativnim industrijama. Dizajneri, novinari, marketinški stručnjaci i producenti sve češće koriste AI kao pomoć u istraživanju, obradi podataka, pisanju nacrta tekstova ili izradi vizuelnog sadržaja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ljudska kreativnost, kritičko razmišljanje i odgovornost za konačan proizvod ostaju nezamenljivi.

Očekuje se transformacija postojećih radnih mesta

Ekonomisti smatraju da će najveću prednost na tržištu rada imati oni koji budu spremni da usvajaju nova znanja. Umesto potpunog nestanka profesija, očekuje se transformacija postojećih radnih mesta i stvaranje novih zanimanja koja do pre nekoliko godina nisu ni postojala, poput AI trenera, stručnjaka za etiku veštačke inteligencije ili inženjera za rad sa velikim jezičkim modelima.

Prema procenama stručnjaka, najveći izazov za Srbiju biće prilagođavanje obrazovnog sistema novim potrebama tržišta rada. Fakulteti, srednje škole i programi stručnog usavršavanja moraće da prate ubrzani razvoj tehnologije kako bi budući radnici stekli veštine koje će biti tražene u narednim godinama.

Iako veštačka inteligencija donosi određenu neizvesnost, sagovornici ocenjuju da ona ne predstavlja pretnju za sve zaposlene. Oni koji budu ulagali u usavršavanje, razvijali digitalne veštine i učili kako da AI koriste kao alat, imaće značajnu prednost na tržištu rada u godinama koje dolaze.

Ponuda Strajpa i Adventa donela 28% premije po akciji, ali Pejpal procenjuje sopstvenu vrednost višom zbog plana oporavka

Pejpal odbio je preuzimanje vredno 53 milijarde dolara, što je uključivalo ponudu Strajpa i investicione kompanije Advent, prema navodima izvora bliskih procesu. Ponuda iznosi 60,5 dolara po akciji i predstavlja premiju od oko 28% u odnosu na prethodnu zaključnu cenu akcija Pejpala. Ipak, upravni odbor veruje da kompanija ima veći potencijal ukoliko uspešno sprovede trenutnu strategiju oporavka poslovanja.

Ponuda i finansijska podrška banaka

Ponudu su podnele Strajp, jedna od najvrednijih privatnih tehnoloških kompanija, i Advent, sa podrškom banaka spremnih da obezbede oko 50 milijardi dolara finansiranja. Ova inicijativa pojavila se početkom jula, ali Pejpal još uvek nije zvanično odgovorio na predlog. Početna ponuda od 60,5 dolara po akciji bila je privlačna za investitore, ali uprava smatra da bi nastavak trenutne strategije mogao doneti veću vrednost kompaniji. Kao rezultat, članovi odbora ostaju opredeljeni daljem razvoju poslovanja.

Tržišni kontekst i konkurencija

Pejpal, pionir digitalnih plaćanja osnovan krajem devedesetih godina, danas se suočava sa sve intenzivnijom konkurencijom. Na tržištu dominiraju i servisi kao što su Apple Pay i Google Pay. Promene u navikama potrošača i ubrzani razvoj novih finansijskih tehnologija uticali su na smanjenje konkurentske prednosti koju je Pejpal imao, posebno tokom perioda pandemije kada je došlo do ubrzane digitalizacije.

Vrednost kompanije i tržišni pad

Tržišna vrednost Pejpala dosegla je vrhunac 2021. godine sa 360 milijardi dolara. Međutim, protekle godine donele su značajan pad. Danas se vrednost kompanije procenjuje na oko 36 milijardi dolara, što znači da je u poslednjih 12 meseci Pejpal izgubio čak 40% svoje vrednosti. Ipak, uprava smatra da je moguće povratiti deo te vrednosti uspešnim sprovođenjem strategije oporavka.

Pozicija Strajpa i širi značaj za tehnološki sektor

Strajp nije izlistan na berzi, ali u februaru je njegova vrednost procenjena na oko 159 milijardi dolara kroz prodaju udela zaposlenih i investitora. To je više od 70% iznad prethodne procene iz prethodne godine. Strajp omogućava kompanijama da prihvataju elektronska plaćanja, vrše isplate i automatizuju finansijske procese. Ova pozicija Strajpa na tržištu dodatno pojačava značaj ponude za Pejpal, jer bi eventualno preuzimanje uticalo na ravnotežu snaga u sektoru digitalnih plaćanja.

Implikacije i dalje mogućnosti

Odbijanje ponude od 53 milijarde dolara od strane Pejpala šalje snažan signal tržištu o poverenju uprave u sopstvenu strategiju. Pored toga, konkurencija u segmentu digitalnih plaćanja nastavlja da raste, dok investitori pažljivo prate kako će se razvijati vrednost Pejpala i da li će se pojaviti nove ponude. U međuvremenu, podrška banaka i interesovanje velikih aktera poput Strajpa i Adventa ukazuju na to da je ovaj sektor i dalje izuzetno atraktivan za investicije.

Dualno obrazovanje u Sjedinjenim Američkim Državama dobija na popularnosti zahvaljujući influenserima, a zanatske škole beleže rekordnih 88.000 pripravnika u 2025.

Sjedinjene Američke Države beleže rast interesovanja za dualno obrazovanje, dok tehnička zanimanja beleže rast upisa od 20 odsto u SAD od 2020. godine. Sve više mladih odlučuje se za karijere u zanatskim i tehničkim profesijama, dok nova generacija influensera aktivno menja percepciju ovih poslova. Ovaj trend potvrđuju i poslednji zvanični podaci, prema kojima je broj upisanih u škole za tehnička zanimanja porastao skoro 20 odsto od proleća 2020. godine.

Influenseri oblikuju tržište rada

Među najistaknutijim predstavnicima ovog trenda nalazi se Lindzi Hover, poznata kao „Barbika sa plavom kragnom“, koja na društvenim mrežama ima više od 160.000 pratilaca. Ona svakodnevno prikazuje rad varioca i mehaničara, ističući atraktivnost i profitabilnost zanatskih zanimanja. Pored nje, Klarisa Renkin, kamiondžija sa više od 200.000 pratilaca, nedavno je osnovala sopstvenu akademiju za obuku vozača. Njihov uticaj širi se kroz društvene mreže, gde je više od 4,7 miliona objava pod oznakom #bluecollar na TikToku.

Rast upisa i potreba za radnicima

Građevinski sindikati u SAD zabeležili su rekordnih 88.000 pripravnika u 2025. godini. Ovaj podatak ukazuje na jačanje dualnog obrazovanja na američki način, dok mladi preispituju tradicionalni put fakultetskog obrazovanja. Kao rezultat, sve više njih bira zanatske profesije poput zavarivača, električara, vodoinstalatera ili kamiondžija. Ovaj talas dolazi u trenutku kada američka industrija građevinarstva i proizvodnje beleži ozbiljan manjak radnika, što je posledica starenja stanovništva i masovnog odlaska u penziju.

Perspektive dualnog obrazovanja

Prema rečima Džensena Hvanga, izvršnog direktora kompanije Nvidia, plate u sektorima kao što su vodoinstalateri, električari i građevinari mogu značajno rasti u budućnosti. Ova prognoza povezana je sa razvojem veštačke inteligencije i promenom strukture tržišta rada. S obzirom na to, mladi koji se opredele za tehničke profesije mogli bi biti veoma traženi. Osim toga, dualno obrazovanje omogućava sticanje praktičnih znanja i brži ulazak na tržište rada, što dodatno povećava njegovu privlačnost među novim generacijama.

Zaključak: značaj trenda za tržište rada

Uporedo sa rastom popularnosti dualnog obrazovanja u SAD, tržište rada doživljava strukturne promene. Influenseri doprinose pozitivnoj percepciji zanatskih zanimanja, dok zvanične statistike potvrđuju povećan upis i rekordne brojeve pripravnika. Ovaj trend može uticati na smanjenje deficita radne snage u ključnim industrijama i dugoročno stabilizovati ponudu stručnog kadra.