Dualno obrazovanje u Sjedinjenim Američkim Državama dobija na popularnosti zahvaljujući influenserima, a zanatske škole beleže rekordnih 88.000 pripravnika u 2025.

Sjedinjene Američke Države beleže rast interesovanja za dualno obrazovanje, dok tehnička zanimanja beleže rast upisa od 20 odsto u SAD od 2020. godine. Sve više mladih odlučuje se za karijere u zanatskim i tehničkim profesijama, dok nova generacija influensera aktivno menja percepciju ovih poslova. Ovaj trend potvrđuju i poslednji zvanični podaci, prema kojima je broj upisanih u škole za tehnička zanimanja porastao skoro 20 odsto od proleća 2020. godine.

Influenseri oblikuju tržište rada

Među najistaknutijim predstavnicima ovog trenda nalazi se Lindzi Hover, poznata kao „Barbika sa plavom kragnom“, koja na društvenim mrežama ima više od 160.000 pratilaca. Ona svakodnevno prikazuje rad varioca i mehaničara, ističući atraktivnost i profitabilnost zanatskih zanimanja. Pored nje, Klarisa Renkin, kamiondžija sa više od 200.000 pratilaca, nedavno je osnovala sopstvenu akademiju za obuku vozača. Njihov uticaj širi se kroz društvene mreže, gde je više od 4,7 miliona objava pod oznakom #bluecollar na TikToku.

Rast upisa i potreba za radnicima

Građevinski sindikati u SAD zabeležili su rekordnih 88.000 pripravnika u 2025. godini. Ovaj podatak ukazuje na jačanje dualnog obrazovanja na američki način, dok mladi preispituju tradicionalni put fakultetskog obrazovanja. Kao rezultat, sve više njih bira zanatske profesije poput zavarivača, električara, vodoinstalatera ili kamiondžija. Ovaj talas dolazi u trenutku kada američka industrija građevinarstva i proizvodnje beleži ozbiljan manjak radnika, što je posledica starenja stanovništva i masovnog odlaska u penziju.

Perspektive dualnog obrazovanja

Prema rečima Džensena Hvanga, izvršnog direktora kompanije Nvidia, plate u sektorima kao što su vodoinstalateri, električari i građevinari mogu značajno rasti u budućnosti. Ova prognoza povezana je sa razvojem veštačke inteligencije i promenom strukture tržišta rada. S obzirom na to, mladi koji se opredele za tehničke profesije mogli bi biti veoma traženi. Osim toga, dualno obrazovanje omogućava sticanje praktičnih znanja i brži ulazak na tržište rada, što dodatno povećava njegovu privlačnost među novim generacijama.

Zaključak: značaj trenda za tržište rada

Uporedo sa rastom popularnosti dualnog obrazovanja u SAD, tržište rada doživljava strukturne promene. Influenseri doprinose pozitivnoj percepciji zanatskih zanimanja, dok zvanične statistike potvrđuju povećan upis i rekordne brojeve pripravnika. Ovaj trend može uticati na smanjenje deficita radne snage u ključnim industrijama i dugoročno stabilizovati ponudu stručnog kadra.

Evropska komisija predlaže usporavanje smanjenja emisija i produženje besplatnih dozvola do 2038. godine radi konkurentnosti industrije

Evropska komisija predložila je veliku reformu sistema trgovine emisijama gasova (ETS), kojom evropska industrija dobija više dozvola za emisiju ugljen-dioksida nego što je ranije planirano. U okviru ovog predloga, tempo smanjenja ukupnog broja dozvola biće usporen, dok je stopa smanjenja dozvola snižena sa 4,3 odsto na 3,7 odsto od 2031. godine. Kao rezultat, kompanije će imati više prostora za emisione aktivnosti, što posebno utiče na sektore poput čelika, cementa i hemijske industrije.

ETS reforma: Više dozvola za emisiju gasova

Stopa smanjenja dostupnih dozvola dodatno će se smanjiti na 1,7 odsto počevši od 2036. godine. Uporedo sa tim, Evropska komisija planira da produži besplatne dozvole za tešku industriju do 2038. godine, umesto do 2034. kako je prvobitno bilo predviđeno. Oko 80 odsto dozvola biće dodeljeno unapred kompanijama koje investiraju u čiste tehnologije, dok će preostalih 20 odsto biti dostupno nakon realizacije tih investicija. S druge strane, kompanije moraju da predstave planove za ulaganje u dekarbonizaciju kako bi ostvarile pravo na besplatne dozvole.

Finansijski okvir i šira tržišna slika

ETS sistem trenutno pokriva oko 40 odsto svih emisija u Evropskoj uniji. Od njegovog uvođenja 2013. godine, generisano je približno 260 milijardi evra prihoda. Veći deo tog novca završavao je u nacionalnim budžetima, dok je relativno mali iznos bio usmeren direktno na industrijska ulaganja. Prema novom predlogu, države članice moraće da najmanje polovinu prihoda od ETS-a usmere na domaću industriju. Time će biti omogućena dodatna finansijska podrška za tranziciju ka čistim tehnologijama.

Proširenje ETS sistema i implikacije za industriju

Reforma ETS-a predviđa proširenje obuhvata na više međunarodnih letova iz Evrope, uključujući rute ka destinacijama kao što su Dubai i Istanbul. Takođe, emisije iz brodova manjeg kapaciteta biće uključene u sistem, dok će postrojenja za spaljivanje otpada postepeno ući u ETS između 2031. i 2034. godine. Evropska komisija naglašava da ovo nije usporavanje klimatske politike, već prilagođavanje industriji radi očuvanja konkurentnosti i ostvarivanja cilja smanjenja neto emisija za 90 odsto do 2040. godine. Predlog sada kreće u pregovore između država članica Evropske unije i Evropskog parlamenta, pri čemu se konačna pravila očekuju nakon otprilike godinu dana razgovora. Na taj način, industrija dobija jasniji okvir za planiranje investicija i dekarbonizaciju u narednim godinama.

Udruženje za međunarodni transport predlaže da se profesionalnim vozačima iz regiona računa stvarno vreme provedeno u šengenskom prostoru

Udruženje za međunarodni transport iz Srbije predložilo je da se brojanje efektivnog vremena boravka uvede kao nova praksa za profesionalne vozače iz Zapadnog Balkana kojima se izdaju D vize. Prema rečima predsednika Udruženja Neđe Mandića, sadašnji sistem podrazumeva da se dan ulaska i dan izlaska iz šengenskog prostora računaju kao puni dani boravka, bez obzira na stvarno vreme provedeno u zoni. Kao rezultat, vozači često gube dvadesetak i više radnih dana godišnje, što direktno utiče na transportnu i izvoznu privredu regiona.

Brojanje efektivnog vremena boravka

Prevoznici iz regiona smatraju da bi prelazak na brojanje efektivnog vremena boravka, umesto kalendarskih dana, mogao rešiti problem u 50 do 60 odsto slučajeva. Naime, kako je istakao Mandić, zahvaljujući potpunoj primeni EES sistema (Elektronski evidencioni sistem), vreme ulaska i izlaska vozača iz šengenskog prostora sada se meri u minut i sekund. Zbog toga bi vozači mogli tačno da evidentiraju 24 sata boravka, što bi im omogućilo da tokom 180 dana maksimalno iskoriste svih 90 dozvoljenih dana u šengenskoj zoni.

Problemi zbog neujednačene primene pravila

Jedan od ključnih izazova za transportne kompanije sa Zapadnog Balkana je neujednačena primena pravila o D vizama među državama članicama Evropske unije. Neke zemlje primenjuju stroža, a druge blaža pravila, što stvara nesigurnost kod vozača i logističkih kompanija. „Svakodnevno proveravamo koliko dana boravka imaju naši vozači i nailazimo na različite podatke – nekada je to 90, nekada 45, a nekada 80 dana“, upozorio je Mandić. Ovakva situacija, prema njegovim rečima, dodatno komplikuje poslovanje i stvara ozbiljne zastoje u međunarodnom transportu i izvozu.

Specifičnosti D viza za vozače

Prema postojećim propisima, D viza se standardno izdaje osobama koje žive ili rade u zemlji izdavanja. Hrvatska je novim Zakonom o strancima omogućila da i državljani trećih zemalja, koji ne žive i ne rade u Hrvatskoj, ali prevoze robu za njenu privredu, mogu dobiti ovu vrstu vize. Ipak, pravila izdavanja još nisu precizno definisana, što ostavlja mnogo prostora za administrativne i praktične probleme. Evropska komisija je u odgovoru prevoznicima sa Zapadnog Balkana navela da se vozačima preporučuje da se prilagode sistemu 90 dana boravka u 180 dana, ali prevoznici navode da takvo tumačenje otežava snabdevanje industrije i stanovništva u EU i regionu.

Uticaj na privredu i transportnu delatnost

Transport robe između Zapadnog Balkana i Evropske unije uglavnom obavljaju prevoznici iz regiona. Zbog toga ograničenja u brojanju dana boravka neposredno utiču na izvoz, snabdevanje i rad celokupne privrede. Prevoznici iz Evropske unije retko preuzimaju transport prema Balkanu zbog višednevnih zadržavanja na granicama i carinskih procedura, pa je teret snabdevanja evropskog i regionalnog tržišta uglavnom na vozačima sa Balkana. Mandić ističe da profesionalni vozači iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nisu turisti, već ključna radna snaga za industriju, izvoznike i uvoznike. Neprecizna pravila i neujednačena praksa, međutim, onemogućavaju punu efikasnost ovih kadrova u međunarodnom transportu.

Perspektive i moguća rešenja

Predstavnici prevoznika sa Zapadnog Balkana su 29. juna uputili zajedničko pismo Evropskoj komisiji, tražeći jasno i jedinstveno rešenje za primenu D viza. Odgovor je stigao brzo, ali ponuđeno rešenje ne zadovoljava potrebe transportnih kompanija. „Odgovor je sve fino objasnio, ali nismo zadovoljni ni tumačenjem D vize, ni savetom da se prilagodimo ograničenju od 90 dana“, naglasio je Mandić. U međuvremenu, prevoznici insistiraju da brojanje efektivnog vremena boravka postane standard, kako bi se omogućio nesmetan rad profesionalnih vozača i stabilno snabdevanje tržišta.