Connect with us

Domaće

Akcionarski fond ostvario profit od 1,5 milijardi dinara, isplata za 4,8 miliona građana

Građanima Srbije pripada 98,65 odsto akcija, Fond drži 27,5 milijardi dinara na štednji i 492 miliona dinara na računima

Objavljeno pre

3 sata

,

Akcionarski fond ostvario profit od 1,5 milijardi dinara, isplata za 4,8 miliona građana Foto Izvor: Pixabay / nattanan23

Građanima Srbije pripada 98,65 odsto akcija, Fond drži 27,5 milijardi dinara na štednji i 492 miliona dinara na računima

Akcionarski fond Srbije ostvario je neto dobit od 1,5 milijardi dinara u 2025. godini, dok je ukupna sredstva na štednji dostigla 27,5 milijardi dinara, uz dodatnih 492 miliona dinara na tekućim računima. Prema zvaničnim podacima, 98,65 odsto akcija ovog fonda pripada 4,8 miliona građana Srbije, koji su postali vlasnici kroz besplatnu podelu akcija tokom postupka privatizacije.

U sklopu najavljenog paketa ekonomske pomoći od oko 600 miliona evra namenjenog penzionerima, socijalno ugroženim, borcima i zdravstveno ugroženim građanima, država je saopštila da će svi punoletni građani dobiti novac iz Akcionarskog fonda. Tačan iznos još nije poznat, ali je ministar finansija Siniša Mali potvrdio da će sredstva biti isplaćena iz fonda koji pripada građanima. „Taj Fond se puni novcem građana godinama unazad, on pripada svim građanima Srbije, i sada će im biti isplaćen“, naveo je ministar.

Akcionarski fond je naslednik Akcijskog fonda, a većinski vlasnici su građani Srbije koji su stekli pravo na besplatne akcije prema Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu. Ovi građani, njih 4,8 miliona, dobili su 31 akciju Telekoma Srbija, po jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla, pet akcija NIS i sedam akcija Akcionarskog fonda. Do sada je na ime dividende isplaćeno ukupno 8.509,93 dinara, dok je iz Akcionarskog fonda isplaćeno 1.700 dinara kao jednokratna naknada.

Prema završnim računima, na dan 31. decembar 2025. godine, Akcionarski fond poseduje akcije i udela u ukupno 373 privredna društva, od kojih su 141 u postupku stečaja ili likvidacije, a 232 su aktivna društva sa mogućnošću prodaje kapitala. Prihodi od kamata za 2025. godinu iznosili su 1.543.045.000 dinara, dok su ukupni prihodi fonda dostigli 1.556.282.000 dinara. Neto dobit je iznosila 1.501.123.000 dinara.

U vlasništvu građana je ukupno 33.754.147 akcija Akcionarskog fonda, odnosno 98,65 odsto, dok je Republika Srbija vlasnik 462.936 akcija, što predstavlja 1,35 odsto. Trgovanje akcijama Akcionarskog fonda nije bilo omogućeno, a knjiga akcionara sa kompletnim spiskom pojedinačnih vlasnika nije objavljena ni za jedno preduzeće čije su akcije besplatno deljene.

Osnivanje Akcionarskog fonda bilo je predviđeno Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, a imovinu fonda čine akcije prenete tokom privatizacije i dividende po osnovu tih akcija. Prema rečima zvaničnika, isplata iz Akcionarskog fonda naglašava značaj višegodišnjeg prikupljanja sredstava u korist građana Srbije.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Vlada Velike Britanije nacionalizovala British Steel, izdvojeno 640 miliona funti

Država uložila 640 miliona funti (740 miliona evra) i svakodnevno izdvaja više od milion funti za očuvanje proizvodnje

Objavljeno pre

7 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

Vlada Velike Britanije nacionalizovala British Steel, izdvojeno 640 miliona funti – nacionalizacija British Steel

Država uložila 640 miliona funti (740 miliona evra) i svakodnevno izdvaja više od milion funti za očuvanje proizvodnje

Vlada Velike Britanije nacionalizovala je kompaniju British Steel u julu 2026. godine, izdvojivši oko 640 miliona funti (oko 740 miliona evra) za nastavak rada i svakodnevno finansirajući više od milion funti (1,16 miliona evra) za očuvanje proizvodnje, saopšteno je iz britanskog ministarstva za biznis. Ova odluka doneta je 15 meseci nakon što je država preuzela upravljanje čeličanom u Skantorpu, sa ciljem sprečavanja njenog zatvaranja i očuvanja ključne industrije.

British Steel je poslednja fabrika u Velikoj Britaniji koja proizvodi primarni čelik iz rude gvožđa i zapošljava oko 2.700 radnika, dok još nekoliko hiljada radnih mesta zavisi od njenog poslovanja. Kompanija je od 2020. godine bila u vlasništvu kineske grupacije Jingye, koja je planirala gašenje visokih peći usled velikih gubitaka.

Pošto nije pronađen privatni kupac, britanski parlament usvojio je Zakon o nacionalizaciji čelične industrije, kojim je British Steel prešao u državno vlasništvo. O visini eventualne naknade prethodnom kineskom vlasniku odlučivaće nezavisni procenitelj, u skladu sa zakonom o zaštiti privatnog kapitala i investicija.

Britanski ministar za biznis Piter Kajl izjavio je: „Očuvanje domaće proizvodnje čelika od ključnog je značaja za nacionalnu bezbednost i industrijsku budućnost zemlje. Vlada je do sada uložila oko 640 miliona funti (oko 740 miliona evra) u održavanje rada kompanije i svakodnevno izdvaja više od milion funti (oko 1,16 miliona evra) za nastavak proizvodnje.”

Naredni korak biće izrada dugoročne strategije za modernizaciju British Steela i prelazak na ekološki prihvatljiviju proizvodnju, uključujući ulaganja u tehnologije za zeleni čelik. Predstavnici sindikata i industrije pozdravili su nacionalizaciju, ocenjujući je kao važan potez za očuvanje proizvodnih kapaciteta i sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta čelikom.

Pročitaj još

Domaće

SAD uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula

Američki deficit u junu skočio na 120 milijardi dolara, rashodi porasli za 117 milijardi na 616 milijardi dolara

Objavljeno pre

17 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

SAD uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula – carina na robu iz Brazila

Američki deficit u junu skočio na 120 milijardi dolara, rashodi porasli za 117 milijardi na 616 milijardi dolara

Sjedinjene Američke Države uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula, što predstavlja ključnu meru iz nove trgovinske strategije administracije predsednika Donalda Trampa, prema ekonomskim analizama. Ova odluka, koju je saopštila Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR), znači da će Brazil postati prva zemlja prema kojoj je primenjen ovakav pristup, a carina od 25% neće obuhvatiti govedinu, kafu, avione, sirovo gvožđe i retke metale, ali će se odnositi na širok spektar druge robe, uključujući šećer, čelik i tekstilne proizvode.

Prema rezultatima jednogodišnje istrage USTR, brazilske politike u oblastima digitalne trgovine, carina, intelektualne svojine, pristupa tržištu etanola i borbe protiv krčenja šuma predstavljaju prepreku američkoj trgovini. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je: „Opsežni pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ove probleme, ali ostajemo otvoreni za nastavak razgovora.“ Državni sekretar Marko Rubio optužio je predsednika Brazila Luiza Inasija Lulu da Silvu da nije pregovarao „u dobroj veri“, navodeći da je „stavio sopstveni ego ispred interesa brazilskog naroda“.

Brazil je snažno kritikovao ovu odluku, a predsednik Lula da Silva ocenio je mere kao neopravdane i najavio obraćanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) uz mogućnost uvođenja recipročnih mera. Pored toga, SAD vode posebnu istragu o prinudnom radu u određenim sektorima u Brazilu, koja bi mogla dovesti do dodatne carine od 12,5%, čime bi ukupno opterećenje za deo brazilskog izvoza dostiglo 37,5%.

Nove carine Brazilu dolaze u trenutku kada je budžetski deficit SAD za jun porastao na 120 milijardi dolara, što je oštar zaokret u odnosu na suficit od 27 milijardi dolara iz juna prošle godine. Povraćaj ranije nezakonito naplaćenih carina doprineo je padu ukupnih budžetskih prihoda u junu 2026. za 31 milijardu dolara (6%), na 496 milijardi dolara, dok su rashodi porasli za 117 milijardi dolara (23%), na 616 milijardi dolara. Tokom juna, država je naplatila 23,6 milijardi dolara carina, ali je vratila 49,2 milijarde dolara, pa je neto rezultat bio odliv od 25,6 milijardi dolara.

Prema ranije objavljenim analizama, ovakve mere deo su šire trgovinske politike SAD, uključujući istrage i najave novih carina na uvoz iz drugih ekonomija. Očekuje se nastavak pregovora između SAD i Brazila, dok obe strane najavljuju moguća dodatna reagovanja na međunarodnom planu.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Italiji pala na 3 odsto, u Hrvatskoj na 4,5 odsto u junu

Potrošačke cene u Italiji ostale nepromenjene, dok su u Hrvatskoj zabeležile pad od 0,4 odsto u junu

Objavljeno pre

37 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

Inflacija u Italiji pala na 3 odsto, u Hrvatskoj na 4,5 odsto u junu

Potrošačke cene u Italiji ostale nepromenjene, dok su u Hrvatskoj zabeležile pad od 0,4 odsto u junu

Inflacija u Italiji pala je na 3 odsto u junu, dok je u Hrvatskoj zabeležena stopa od 4,5 odsto, pokazali su najnoviji podaci zvaničnih statističkih zavoda. Prema izveštaju italijanskog Zavoda za statistiku (Istat), godišnja stopa inflacije u Italiji smanjena je sa majskih 3,2 odsto na 3 odsto, pri čemu su potrošačke cene ostale nepromenjene na mesečnom nivou. U Hrvatskoj je, prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), inflacija u junu pala sa majskih 5,2 odsto na 4,5 odsto, što je najniži nivo u poslednja četiri meseca.

Detaljnije, u Italiji je usporavanje inflacije rezultat sporijeg rasta cena neprerađene hrane, koje su porasle za 4,4 odsto u odnosu na 5,5 odsto u maju. U sektoru rekreacije, popravki i ličnih usluga inflacija je smanjena sa 3 na 2,7 odsto, dok je u transportu došlo do pada sa 1,7 na 1,1 odsto. S druge strane, cene regulisanih energenata zabeležile su rast od 9,2 odsto međugodišnje, u poređenju sa 5,6 odsto u maju, dok su neregulisani energenti poskupeli 13,3 odsto, naspram 12,5 odsto mesec ranije. Cene robe ukupno su u Italiji porasle za 3,3 odsto, dok su usluge skuplje za 2,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje među članicama Evropske unije, takođe potvrđuje godišnju inflaciju od 3 odsto i nepromenjen nivo cena u odnosu na maj.

U Hrvatskoj je usporavanje rasta cena najviše vidljivo kod hrane i bezalkoholnih pića, sa rastom od 0,8 odsto u junu, dok je u maju taj rast iznosio 1,4 odsto. Rast cena alkohola i duvana usporio je na 7,1 odsto sa 7,5 odsto, dok su cene u sektoru transporta zabeležile pad rasta sa 12,5 na 8,6 odsto. Usluge u restoranima i smeštaju poskupele su 5,8 odsto, dok je u maju rast bio 6,1 odsto. Troškovi stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih energenata porasli su sa 11,8 na 12 odsto. Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u Hrvatskoj u junu niže za 0,4 odsto, nastavljajući pad iz maja od 0,3 odsto. Hrvatska inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) iznosi 4,2 odsto međugodišnje i 0,1 odsto međumesečno.

U Srbiji je u junu inflacija zabeležila neočekivan pad na 2,7 odsto, dok su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 2,7 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U maju je međugodišnja inflacija iznosila 3,5 odsto, a pad se objašnjava i promenama cena energenata, pre svega goriva.

Prema zvaničnim statistikama, inflacija u Italiji, Hrvatskoj i Srbiji pokazuje trend usporavanja, dok pojedine kategorije i dalje beleže rast cena, posebno energenata. Ovi podaci naglašavaju važnost praćenja promena cena u ključnim segmentima potrošnje kako za privredu, tako i za potrošače.

Pročitaj još

U Trendu