Centralna komanda SAD potvrdila eliminaciju Alija Huseina al-Ulajvija, operacija deo borbe protiv terorizma

Sjedinjene Američke Države izvele su uspešan vazdušni udar na severozapadu Sirije u petak, u kojem je ubijen Ali Husein al-Ulajvi, jedan od visokih vođa terorističke organizacije Islamska država, saopštila je Centralna komanda američke vojske (CENTCOM). Ova operacija deo je kontinuiranih napora SAD na suzbijanju pretnji terorističkih grupa koje ciljaju američke građane i interese u zemlji i inostranstvu.

Prema zvaničnim informacijama, Al-Ulajvi je bio ključni operativac militantne grupe ISIS, a njegova eliminacija predstavlja značajan udarac za organizaciju koja pokušava da konsoliduje svoje redove i obnovi aktivnosti u Siriji.

Operacija je sprovedena u trenutku kada je Islamska država intenzivirala napade u regionu, posebno usmerene protiv nove sirijske vlade pod vođstvom predsednika Ahmeda al-Šare. Prošle godine, vlasti u Damasku zvanično su se priključile međunarodnoj koaliciji predvođenoj SAD u borbi protiv ISIS-a, što je dodatno pojačalo tenzije između militanata i zvanične vlasti.

Dan nakon vazdušnog udara, teroristička organizacija Islamska država preuzela je odgovornost za novi smrtonosni napad u blizini grada Manbidža, u provinciji Alepo. Ovaj incident ukazuje da, uprkos gubicima u rukovodstvu, terorističke ćelije i dalje poseduju sposobnost za izvođenje napada na terenu.

Na vrhuncu svoje moći tokom građanskog rata u Siriji, ISIS je kontrolisao više od četvrtine teritorije zemlje, ali je zajedničkim naporima međunarodne koalicije i lokalnih saveznika proteran iz svih urbanih uporišta. Najnoviji talas nasilja ukazuje na to da ova organizacija pokušava da iskoristi političku nestabilnost u zemlji kako bi destabilizovala region.

“Operacija je deo naše posvećenosti borbi protiv terorizma i zaštiti građana”, navodi se u saopštenju Centralne komande SAD.

Geodetska agencija potvrdila najjači potres od 1900. godine, obustavljen saobraćaj i nastava

Zemljotres magnitude 7,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je područje Venecuele u sredu, saopštila je američka geodetska agencija. Prema zvaničnim podacima, ovo je najsnažniji potres koji je zabeležen na teritoriji Venecuele od početka 20. veka.

Prethodni zemljotres slične jačine registrovan je 29.10.1900. godine u Karakasu, sa magnitudom od 7,7 stepeni. Geodetska agencija navodi da je u poslednjih 126 godina na severu zemlje ili njenom priobalju zabeleženo ukupno pet zemljotresa jačih od 7 stepeni. U krugu od 250 kilometara od epicentra potresa, u proteklom veku dogodilo se sedam potresa magnitude 6,0 ili više.

U dva uzastopna udara, jačine 7,5 i 7,2 stepena, sa razmakom od 39 sekundi, prema poslednjim informacijama, poginule su najmanje 32 osobe, dok je više od 700 povređeno. Nadležne službe su na celoj teritoriji Venecuele proglasile vanredno stanje.

Saobraćaj je obustavljen na svim aerodromima i železničkim stanicama, dok je nastava u školama prekinuta do daljeg, radi procene štete i sprovođenja spasilačkih akcija. “U toku su spasilački napori i procena bezbednosti objekata”, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Prema podacima geodetske agencije, u regionu se nastavlja praćenje seizmičke aktivnosti kako bi se obezbedila pravovremena reakcija nadležnih službi.

Mark Rute izneo analizu tokom sastanka u Vašingtonu, naglašavajući ekonomski doprinos američkoj vojnoj industriji

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute održao je radni sastanak sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom u Vašingtonu, gde je predstavio detaljne podatke o povećanju odbrambenih ulaganja evropskih saveznika i Kanade. Prema zvaničnim informacijama, tokom Trampovih mandata, evropske države i Kanada uložile su dodatnih 1,2 biliona dolara u svoje odbrambene sektore, čime su značajno ojačani kapaciteti Severnoatlantske alijanse.

Tokom sastanka, Rute je izložio grafičke prikaze i ekonomske pokazatelje koji ukazuju na ubrzan rast ulaganja u poslednjem periodu. Saveznici su, prema njegovim rečima, u periodu od 2025. do 2026. godine povećali vojni budžet za gotovo 140 milijardi dolara, dok se u tekućoj godini očekuje dodatnih 120 milijardi dolara, što ukupno premašuje 250 milijardi dolara u dvogodišnjem periodu. Ova dodatna sredstva omogućavaju modernizaciju vojne opreme i popunjavanje zaliha, ali i imaju značajan ekonomski uticaj na same Sjedinjene Američke Države.

Evropske članice NATO-a su tokom prošle godine za nabavku američke vojne opreme izdvojile 54 milijarde dolara, što predstavlja direktan doprinos američkoj namenskoj industriji. Ukupna vrednost aktivnih i planiranih porudžbina iz Evrope iznosi oko 300 milijardi dolara, a realizacija ugovora predviđena je za naredne godine.

U analizi koju je izneo generalni sekretar NATO-a, istaknuto je da stotine milijardi dolara vredni ugovori sa američkim vojno-industrijskim kompleksom direktno podržavaju oko 200.000 radnih mesta širom Sjedinjenih Američkih Država. Rute je naglasio da evropska ulaganja ne doprinose samo jačanju bezbednosti, već donose i značajnu ekonomsku korist američkim radnicima i fabrikama, što predstavlja važan segment politike Bele kuće.

“Investicije evropskih saveznika u odbranu imaju dvostruki efekat: jačaju zajedničku bezbednost i podstiču rast američke ekonomije kroz otvaranje i očuvanje radnih mesta”, istaknuto je tokom sastanka.