Američki zvaničnici potvrdili uvođenje carina od 25% na brazilski uvoz, izuzeci za određene proizvode

Sjedinjene Američke Države najavile su uvođenje carina od 25% na uvoz iz Brazila, saopštili su američki zvaničnici. Ova mera stupa na snagu 22. jula 2026. godine, a odnosi se na određene kategorije proizvoda, dok su neki artikli izuzeti iz režima carina. Prema navodima iz Bele kuće, odluka je doneta nakon što je američka administracija sprovela jednogodišnju istragu o trgovinskim praksama Brazila, utvrdivši određene mere koje se smatraju nepravednim.

Zvaničnici SAD navode da carine na uvoz iz Brazila neće obuhvatiti proizvode koji nisu proizvedeni u Sjedinjenim Državama ili bi njihovo izostavljanje moglo poremetiti lance snabdevanja. Među izuzetim artiklima nalaze se kafa, govedina, narandže i sok od narandže, određeni energenti iz sektora nafte i gasa, kao i delovi i komponente za avio-industriju.

U saopštenju američkog trgovinskog predstavnika Jamiesona Greera navodi se da su razlozi za uvođenje carina povezani sa trgovinskim praksama Brazila koje, prema američkoj strani, uključuju nedovoljnu primenu mera protiv korupcije i određene carinske politike. Greer je naveo i da su, prema američkim procenama, ovakve prakse uticale na pristup američkih radnika i proizvođača tržištu Brazila, koje broji više od 210 miliona potrošača.

Administracija SAD ističe da su carine pažljivo usmerene kako bi se izbegli poremećaji u američkoj privredi. Zvaničnici navode da su izabrani proizvodi za carinjenje oni koji se mogu proizvesti u SAD i čija bi zabrana uvoza najmanje uticala na domaći lanac snabdevanja. Prema izveštaju američkog Ureda trgovinskog predstavnika, istraga je trajala godinu dana, a zaključci uključuju i ocenu da su brazilske carine na određene američke proizvode takođe visoke.

Brazil je na najavu uvođenja carina reagovao zvaničnim saopštenjem, u kojem je predsednik Luiz Inácio Lula da Silva izrazio nezadovoljstvo potezom Sjedinjenih Država. Tokom odgovora, Lula da Silva ukazao je na unutrašnje političke razmirice, navodeći da njegov politički rival, senator Flávio Bolsonaro, ima veze sa trenutnom situacijom nakon nedavne posete Vašingtonu.

Uprkos trgovinskim tenzijama, zvaničnici SAD navode da su Sjedinjene Države i dalje u trgovinskom suficitu sa Brazilom kada je reč o robi. Ova odluka dolazi u periodu pojačanih trgovinskih tenzija između dve zemlje, dok zvaničnici obe strane ističu važnost očuvanja stabilnosti međunarodne trgovine.

Izuzeti proizvodi iz režima carina, prema američkim zvaničnicima, izabrani su tako da se ne ugrozi snabdevanje američkog tržišta, a istovremeno pošalje signal o stavu SAD prema trgovinskim praksama Brazila. Carine će biti zvanično objavljene u sredu uveče, a na snagu stupaju 22.07.2026. godine.

Sinovi potvrdili da su vest o incidentu sa imigracionom službom saznali putem video snimka i medijskih izveštaja; zvanične informacije još nisu objavljene

Vest o incidentu sa imigracionom službom i posledicama po porodicu Salgado u Hjustonu potvrđena je od strane članova porodice, koji su informacije saznali putem video snimaka i medijskih izveštaja. Prema navodima sinova, njihov otac, Lorenzo Salgado Araujo, bio je uključen u događaj u kojem je, kako tvrde, zadobio povrede tokom intervencije pripadnika imigracione službe. Incident se dogodio prošle nedelje u Hjustonu, a detalji su potvrđeni izjavama članova porodice.

Napad u Hjustonu dobio je na značaju nakon što je Ronaldo Salgado, sin nastradalog, izjavio da je putem video snimka na internetu saznao za povređivanje svog oca, navodeći da je na snimku njegov otac tražio pomoć. Ronaldo je u izjavi naveo: „Bio je vidno povređen. Viknuo je za pomoć.“ Dodao je i da je odmah pokušao da dobije više informacija na licu mesta, ali nije dobio odgovore.

Drugi sin, Lorenzo Salgado Jr., izjavio je da je vest o smrti oca saznao tokom leta ka Hjustonu, kada je pročitao ažurirani izveštaj u medijima. „Otvorio sam isti članak koji je prvobitno javio da je neko ranjen, a zatim je ažuriran na ‘ranjen, preminuo’,“ naveo je Lorenzo Jr. Prema njegovim rečima, tokom puta je pokušavao da prikrije emocije, ali nije uspeo da se oprosti od oca koji je, kako navodi porodica, živeo u Sjedinjenim Američkim Državama više od trideset godina.

Porodica Salgado ističe da su saznali informacije o incidentu isključivo putem javno dostupnih izvora i da nisu prethodno obavešteni od strane nadležnih institucija. Prema njihovim izjavama, osećaju odgovornost i tugu zbog događaja, ali zvanične informacije o toku istrage ili okolnostima incidenta do trenutka objavljivanja vesti nisu saopštene.

Incident je izazvao pažnju lokalne zajednice i pokrenuo pitanja o načinu informisanja porodica u slučajevima učešća državnih službi u sličnim događajima. Nadležne institucije do sada nisu objavile zvanične detalje o toku istrage ili eventualnim rezultatima. Prema dostupnim informacijama iz izjava porodice, istraga je u toku, dok međunarodni izveštaji navode da su porodica i javnost saznali detalje prvenstveno preko medija i snimaka sa lica mesta.

Slučaj je otvorio diskusiju o protokolima komunikacije između državnih službi i porodica u vanrednim situacijama, posebno kada su u pitanju incidenti sa smrtnim ishodom. Nije objavljeno više informacija o samom događaju, niti su zvanične institucije iznele dodatne komentare do trenutka objavljivanja ove vesti.

Advokat potvrdio odlazak Dene Karari iz Irana, zvaničnici SAD i izvori potvrdili detalje njenog povratka

Američka državljanka Dena Karari, koja je imala zabranu izlaska iz Irana više od godinu dana, napustila je ovu zemlju i sada putuje ka Sjedinjenim Američkim Državama. Advokat Jared Genser potvrdio je odlazak Karari, navodeći da je njena zabrana izlaska iz Irana, doneta još u decembru 2024. godine, sada ukinuta. Prema njegovim rečima, Karari je bezbedna i u dobrom zdravstvenom stanju.

Dena Karari, koja ima dvojno državljanstvo SAD i Irana, bila je podvrgnuta zabrani napuštanja Irana na osnovu optužbi za špijunažu i saradnju sa neprijateljskom državom. Tokom perioda zabrane, Karari nije bila zvanično optužena, niti je bila zatvorena, već joj je kretanje bilo ograničeno od strane iranskih vlasti. Njena zabrana izlaska formalno je istekla u aprilu, ali joj tada nije bilo dozvoljeno da ode iz zemlje.

Prema informacijama koje su potvrdili izvori upoznati sa slučajem, Karari je 8. jula pretrpela srčani udar dok je boravila u Iranu. Njeno ime se, prema tvrdnjama izvora, nalazilo na listi američkih državljana za koje su Sjedinjene Države zatražile dozvolu povratka, u okviru diplomatskih napora koje vodi specijalni američki izaslanik za Iran.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je ranije da je Iran dozvolio odlazak jednog američkog državljanina, ne navodeći identitet osobe, i naveo da je taj potez pozdravljen kao znak dobre volje. Tramp je u svojoj izjavi naveo da je osoba sada van Irana i da se nalazi u dobrom stanju. Zvaničnici Stejt departmenta nisu dali dodatne informacije povodom ovog slučaja.

Karari je prema navodima svog advokata bila podvrgnuta „lažnim optužbama“, dok su iranske vlasti odbijale da komentarišu detalje slučaja. Tokom više od godinu dana, Karari nije imala mogućnost da napusti Iran, ali nije bila pritvorena niti joj je suđeno. Detalji o razlozima ukidanja zabrane izlaska i okolnostima njenog odlaska nisu zvanično saopšteni.

Slučajevi zabrane izlaska iz Irana za lica sa dvojnim državljanstvom nisu retki i često su predmet međunarodnih diplomatskih pregovora. Ovakvi slučajevi obično privlače pažnju međunarodnih organizacija i medija, a njihove okolnosti se rešavaju u okviru šire diplomatije između država.