U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju izbori za Kongres, a Tramp poručuje da očekuje bolje rezultate nego što se misli.

U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju takozvani “midterm elections”, odnosno izbori na polovini predsedničkog mandata koji odlučuju ko će u narednom periodu imati kontrolu nad Kongresom SAD. Ovi izbori obuhvataju izbor svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od ukupno 100 senatora, što znači da će američki građani danas imati priliku da značajno utiču na političku ravnotežu u zemlji.

Prema zvaničnim podacima, pravo glasa ima oko 250 miliona građana. Na ovim izborima, republikanci trenutno drže većinu u oba doma Kongresa, ali analize pokazuju da bi izborni rezultati mogli doneti promenu tog odnosa.

Ko ima prednost na izborima za Kongres?

Prema poslednjim anketama, demokrate imaju prednost u trci za Predstavnički dom, dok je borba za kontrolu Senata neizvesnija. Opozicija pokušava da iskoristi nezadovoljstvo dela građana politikom predsednika Donalda Trampa, rastom troškova života i aktuelnim tenzijama sa Iranom kako bi osvojila većinu i ograničila moć aktuelnog predsednika.

S druge strane, Donald Tramp je u poslednjim nedeljama intenzivno vodio kampanju, pozivajući svoje pristalice da podrže republikanske kandidate. U jednoj od izjava, Tramp je poručio da će rezultati biti “bolji nego što mislite”, dok je u isto vreme kritikovao stavove evropskih država u odnosu na SAD.

Šta znače rezultati za američku politiku?

Ishod ovih izbora imaće veliki značaj za dalji tok američke politike. Ako demokrate osvoje većinu u barem jednom domu Kongresa, mogle bi znatno da otežaju sprovođenje Trampove politike do kraja njegovog predsedničkog mandata.

Međutim, ukoliko republikanci zadrže kontrolu nad Kongresom, Trampova administracija će imati veće šanse da nastavi sa trenutnim pravcem vođenja države. U svakom slučaju, rezultati ovih izbora pratiće se sa velikom pažnjom, kako u SAD, tako i širom sveta.

Pored toga, izlaznost birača i odnos snaga između dve najveće stranke pokazuju koliko je američko društvo trenutno podeljeno kada su u pitanju ključna politička pitanja. Očekuje se da će rezultati izbora biti poznati tokom narednog dana, a posledice će se osećati tokom čitave druge polovine Trampovog mandata.

Premijer Albanije suočava se sa studentima koji protestuju već 22 dana u Tirani i traže njegovu ostavku.

Edi Rama, premijer Albanije, komentarisao je studentske proteste koji traju već 22 dana u Tirani. Protesti su počeli 13. oktobra ispred Ministarstva obrazovanja i državnih institucija. Prema njegovim rečima, demonstranti odbijaju dijalog i zahtevaju njegovu ostavku, dok jasni zahtevi ostaju nedefinisani.

Studentski protesti u Tirani: bez dijaloga sa Vladom

Rama je naveo da za sada nema dijaloga između Vlade i studenata. “Nije lako protestovati. Zbog čega protestujete? ‘Ne želimo da razgovaramo sa tobom, treba da odeš’. Izvinite, niste vi meni dali ovaj posao. Hajde da razgovaramo, spreman sam da vas saslušam. Nema dijaloga, nema razgovora”, rekao je Rama u intervjuu za albanski Juronjuz. Prema njegovim rečima, suština problema je u tome što sve više ljudi na ulicama traži njegov odlazak.

Zašto studenti protestuju i šta traže?

Protesti u Tirani okupljaju studente, ali i profesore koji su obustavili nastavu na fakultetima. Studenti, prema izjavama, zahtevaju ostavku premijera, ali i bolje uslove rada. Međutim, Rama je istakao da demonstranti ne iznose jasne zahteve osim smene Vlade. On je naglasio važnost razumevanja građana, ističući: “Važno je razumeti ljude, ne početi tako što ćete pokazivati ko je kriv, već ih saslušati i razumeti šta nije u redu i šta ti ljudi zaista žele. To je demokratija, to je sloboda. Ljudi imaju pravo da rade ono što smatraju da treba”.

Rama: Protesti me pogađaju, ali tražim rešenja

Na pitanje da li protesti utiču na njega, Rama je odgovorio potvrdno. On je rekao da nastoji da razume kako da uradi više i bolje za građane. Takođe, premijer je ukazao na to da je Albanija veoma uspešna u turizmu, ekonomskom rastu i na putu ka Evropskoj uniji, ali da ljudi traže više od onoga što ekonomija pruža. “Albanija je veoma uspešna kada je reč o turističkim rezultatima i ekonomskom rastu, na putu ka EU i u mnogim drugim oblastima. Ali, s druge strane, ljudi traže više od onoga što ekonomija stvara”, naveo je Rama.

Podrška profesora i nastavak protesta

Profesori su podržali studente i obustavili nastavu na fakultetima. Protesti ispred Ministarstva obrazovanja i državnih institucija u Tirani nastavljaju se, dok premijer Rama i dalje poziva na dijalog. S druge strane, studenti ostaju pri svojim zahtevima, insistirajući na ostavci Vlade i boljim uslovima. Pitanje ostaje da li će doći do razgovora i mogućeg kompromisa ili će protesti trajati još duže.

Više putničkih aviona neplanirano je sletelo na aerodrome u Poljskoj, Italiji, Španiji, Bugarskoj i Mađarskoj zbog lažnih dojava o bombama, a svi letovi su nakon pregleda nastavljeni bezbedno.

Serija lažnih dojava o bombi izazvala je prinudna sletanja aviona širom Evrope, potvrđeno je iz više izvora. Dva putnička leta prinudno su sletela u Varšavu, dva u Rim, jedan u Mursiju u Španiji i jedan u Sofiju, dok je još jedan avion neplanirano sleteo u Budimpeštu. Sve ove situacije povezane su sa lažnom dojavom o bombi, a prema zvaničnim izveštajima, nijedna od pretnji nije bila stvarna.

Putnici su bili primorani da prekinu svoja putovanja zbog sumnji na eksplozivne naprave, ali su svi avioni detaljno pregledani. Tako je, na primer, avion koji je poleteo sa aerodroma Hitrou u Londonu neplanirano sleteo na aerodrom “Modlin” u Varšavi, dok je drugi let iz Kopenhagena sleteo na varšavski aerodrom “Šopen”. U oba slučaja, policija je sprovela bezbednosne protokole i saopštila da su avioni bezbedni.

Prinudna sletanja i postupci bezbednosnih službi

Pored toga, avion kompanije “Rajaner” na liniji iz Mančestera sa 121 osobom, uključujući članove posade, sleteo je u Mursiju na jugu Španije zbog dojave o bombi. Još dva leta iste kompanije, jedan iz Dablina i drugi iz Lisabona, sletela su na rimski aerodrom “Fjumićino” zbog sličnih pretnji. Takođe, avion na relaciji Izrael–Bugarska, zbog dojave pristigle elektronskom poštom, prinudno je sleteo u Sofiju. Ovo je drugi slučaj u poslednjih mesec dana da je let iz Izraela prinudno prekinut u Bugarskoj zbog upozorenja o bombi.

Policijski stručnjaci za eksplozivne naprave sproveli su sve standardne procedure. Avioni su pregledani, a nakon što nije pronađen nijedan sumnjiv predmet, letovi su mogli da se nastave. Lokalna policija u svakoj od navedenih zemalja potvrdila je da nije bilo pronađenih eksplozivnih naprava.

Lažne dojave o bombi i posledice za putnike

Let kompanije “Vizer” koji je leteo iz Londona takođe je, zbog lažne dojave o bombi, neplanirano sleteo u Budimpeštu. Sve letove karakterisale su brze reakcije bezbednosnih službi i maksimalna pažnja prema bezbednosti putnika i članova posade. Iako su situacije izazvale zabrinutost i kašnjenja, posade i putnici su brzo obavešteni o razlozima prinudnih sletanja.

Zbog više lažnih dojava o bombi, avio-saobraćaj u Evropi suočava se sa pojačanim merama provere i dodatnim procedurama prilikom sumnjivih situacija. Ipak, prema zvaničnim izveštajima, svi letovi su nastavljeni bezbedno nakon što su stručni timovi završili neophodne provere.

Ove lažne dojave o bombi pokazale su koliko je važno brzo reagovanje i saradnja međunarodnih bezbednosnih službi. S obzirom na učestale incidente u poslednjih mesec dana, očekuje se da će biti preduzete dodatne mere kako bi se ovakve situacije u budućnosti sprečile.