Inspektorat Pentagona utvrdio je da nova fabrika u Meskvitu nije proizvela delove za 155mm granate u dve godine od izgradnje

Izveštaj inspektorata američkog Ministarstva odbrane objavljen 14.07.2026. godine ukazuje da je fabrika municije u Meskvitu, u saveznoj državi Teksas, od izgradnje pre dve godine nije proizvela nijedan deo za 155mm artiljerijske granate. Prema navodima iz izveštaja, ova situacija je uticala na napore američke vojske da poveća proizvodnju i popuni zalihe municije koje su umanjene nakon isporuka Ukrajini posle početka sukoba sa Rusijom 2022. godine.

Inspektorat navodi da fabrika, koja je izgrađena uz ulaganje od 469 miliona dolara, do marta 2026. godine nije proizvela metalne projektile koji bi zadovoljili ugovorene specifikacije. Prema izveštaju, sredstva utrošena na izgradnju ove fabrike mogla su biti iskorišćena za druge prioritete američke vojske ili Ministarstva odbrane.

U protekle četiri godine, prema istom izveštaju, iz zaliha Pentagona isporučeno je 3,6 miliona granata kalibra 155mm, a tačan broj preostalih granata nije naveden. Preko 3 miliona komada isporučeno je Ukrajini kroz pakete vojne pomoći koje je odobrila američka administracija, dok je oko 112.000 granata utrošeno na obuku i testiranja, a još 218.000 prodato je drugim zemljama.

S obzirom na potrošnju granata u sukobu u Ukrajini i na predviđene vojne prodaje inostranstvu, američka vojska je početkom 2024. godine postavila cilj da poveća proizvodnju ovog tipa municije sa 14.000 na 100.000 komada mesečno do oktobra 2025. godine. U tu svrhu, značajna sredstva su usmerena na fabriku u Meskvitu, kojom upravlja kompanija General Dynamics Ordnance and Tactical Systems, a rad fabrike je počeo u maju 2024. godine.

Međutim, prema izveštaju inspektorata, do marta 2026. godine fabrika nije proizvela nijedan od očekivanih 30.000 metalnih projektila mesečno. Zbog toga je ukupna proizvodnja 155mm granata u američkoj vojsci tada iznosila oko 36.000 komada mesečno, što je značajno ispod postavljenog cilja. Izveštaj konstatuje da su ovi rezultati delimično posledica neuspeha fabrike u Meskvitu da dostavi ugovorene delove.

Nije navedeno da li su u toku mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka, niti su objavljene izjave odgovornih iz vojske ili kompanije koja upravlja fabrikom. Izveštaj daje pregled trenutnog stanja američkih kapaciteta za proizvodnju artiljerijske municije, posebno u kontekstu isporuka Ukrajini i međunarodnih vojnih ugovora. Nezavisna verifikacija izveštaja nije bila dostupna.

Američke imigracione vlasti potvrdile privremenu meru, dodatna obuka agenata u toku posle smrtonosnih pucnjava

Američka imigraciona i carinska služba (ICE) donela je odluku o privremenoj obustavi većine zaustavljanja vozila tokom svojih operacija širom Sjedinjenih Američkih Država. Ova mera uvedena je nakon što su tokom prethodne nedelje zabeležene smrtonosne pucnjave u državama Teksas i Mejn, navode izvori iz policijskih agencija.

Prema dostupnim informacijama, izuzeci od ove obustave odnose se na slučajeve u kojima su mete ozbiljni kriminalni subjekti. Odluka o promeni taktike je, prema izvorima, privremena i na snazi će biti dok se agentima ne omogući dodatna obuka iz oblasti zaustavljanja vozila.

Zaustavljanje vozila do sada je predstavljalo jedan od češćih metoda u sprovođenju ICE operacija, posebno tokom prethodnih administracija. Ova praksa omogućavala je agentima da prate i privedu lica koja su bila predmet istrage, izvan njihovih domova ili radnih mesta.

Izvori iz policijskih struktura navode da bi privremena promena politike mogla imati značajne posledice na operativni rad službe, s obzirom na to da su zaustavljanja vozila bila ključna u identifikaciji i hapšenju ciljanih pojedinaca. Trenutno nije poznato koliko će dugo ova mera ostati na snazi, a zvaničnici ističu da će odluka biti revidirana nakon završetka obuke agenata.

Dva incidenta koja su prethodila promeni politike, a koja su rezultirala smrtnim ishodima, dogodila su se u različitim delovima zemlje. Detalji o samim događajima i okolnostima pucnjava nisu objavljeni u javnosti, a istrage su u toku. Zvaničnici nisu saopštili više informacija o uključenim licima niti o tačnim okolnostima u vezi sa upotrebom vatrenog oružja tokom operacija.

Ova odluka deo je šireg odgovora na bezbednosne izazove sa kojima se suočavaju federalne agencije prilikom sprovođenja imigracionih zakona. Privremena obustava omogućava dodatno vreme za unapređenje procedura i osiguranje bezbednosti i službenika i civila.

Očekuje se da će dalji razvoj situacije biti poznat nakon završetka zvanične istrage i sprovedene obuke. Zvaničnici navode da će javnost biti blagovremeno informisana o svim relevantnim promenama u politici i radu ICE agencije.

Stručnjaci upozoravaju na moguće ekonomske i pravne posledice, dok logističke kompanije osporavaju zakonitost takve mere

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je mogućnost uvođenja takse od 20% na teret koji prolazi kroz Ormuski moreuz, što bi, prema procenama industrijskih stručnjaka, moglo znatno povećati troškove prevoza nafte i gasa u ovom strateškom pomorskom prolazu. Ova inicijativa izazvala je različite reakcije među stručnjacima i logističkim kompanijama koje ističu moguće ekonomske i pravne posledice takvog poteza.

Prema navodima stručnjaka, taksa od 20% za prolaz kroz Ormuski moreuz mogla bi za najveće brodove iznositi preko 30 miliona dolara po pošiljci. „Lloyd’s List“ procenjuje da bi za potpuno natovaren brod za prevoz prirodnog gasa taksa iznosila oko 17 miliona dolara po prolazu. Sa cenom barela nafte Brent od oko 80 dolara, stručnjaci iz industrije procenjuju da bi oko 16 dolara po barelu predstavljalo iznos takse. Čak i ukoliko bi cene pale na 60 dolara po barelu, prema navodima analitičara iz istraživačkog instituta RUSI Europe, iznos takse za veliki tanker sirove nafte mogao bi dostići 24 miliona dolara po pošiljci.

Za poređenje, iranske takse uvedene na početku aktuelnog sukoba procenjuju se na oko 2 miliona dolara po velikom tankeru, što je približno 1,2% vrednosti tereta, dok su, prema navodima izvora iz industrije, nezvanična plaćanja između vlada mogla biti znatno niža, na nivou od oko 120.000 dolara.

Predstavnici logističkih kompanija i deo stručne javnosti dovode u pitanje pravnu osnovu za uvođenje ovakve američke takse, navodeći da međunarodno pravo ne predviđa naplatu od strane SAD za prolaz kroz međunarodne pomorske prolaze kao što je Ormuski moreuz. Takođe, ističe se da nije jasno na koji način bi američka administracija sprovela naplatu takve takse.

Analitičari upozoravaju da bi uvođenje nove takse moglo imati šire međunarodne posledice i uticati na globalno tržište energenata. Ocenjuje se da bi takav potez mogao otvoriti, kako navode neki stručnjaci, „opasnu Pandorinu kutiju“ i podstaći druge države da uvedu slične naknade na strateškim tačkama svetske trgovine.

Za sada nema zvanične potvrde o konačnoj odluci američke administracije niti detalja o mogućoj primeni ove mere. Situacija se i dalje prati, a reakcije iz industrije i međunarodnih organizacija ukazuju na značaj ove teme za globalne ekonomske tokove.