Lokalne vlasti potvrdile broj stradalih u požaru na jugoistoku Španije, preživeli govore o brzini širenja vatre

Britanski državljanin koji je boravio u selu Bedar, u provinciji Almerija na jugoistoku Španije, izvestio je o svom iskustvu tokom požara koji je 9. jula 2026. godine zahvatio područje i prema zvaničnim podacima odneo najmanje 13 života. Požar je, prema navodima lokalnih vlasti, među najsmrtonosnijima u istoriji ove regije.

Prema informacijama iz izveštaja sa lica mesta, stanovnik Malcolm Timbrell, star 70 godina, opisao je trenutke kada su on, njegova supruga Annette Kilgore (69) i njihovi prijatelji morali da donesu odluku o napuštanju svojih domova zbog približavanja plamena. Timbrell je izjavio da je vatra napredovala izuzetnom brzinom, a da su visoke temperature, snažan vetar i suva vegetacija doprineli širenju požara. Prema njegovim rečima, pokušali su da pobegnu vozilom, ali su okolnosti brzo postale izuzetno opasne.

Timbrell i Kilgore su se, kako navode izvori, preselili u Andaluziju nakon života provedenog na moru, a zajedno su bili proteklih 17 godina. Njihova kuća i imovina su uništeni u požaru. Timbrell je, prema izveštaju, jedini preživeo iz svoje grupe, dok su njegova supruga i prijatelji izgubili život tokom pokušaja evakuacije.

Zvanične izjave lokalnih vlasti potvrđuju da je požar zahvatio područje veće od površine Menhetna, a brzina širenja plamena dostizala je više od 90 metara u minuti. Operacije gašenja i evakuacije stanovništva sprovedene su tokom noći, uz angažovanje vatrogasnih i spasilačkih ekipa.

Prema izveštajima sa lica mesta, mnogi meštani su pokušali da spasu životinje i imovinu, ali su morali da napuste svoje domove zbog intenziteta vatre. Nadležne službe su navele da se broj žrtava može promeniti kako potraga za nestalima bude napredovala.

Požari u Andaluziji nisu retkost tokom letnjih meseci, ali lokalni zvaničnici ističu da su uslovi u julu 2026. godine bili posebno pogodni za brzo širenje vatrene stihije. Istraga o uzrocima požara je u toku, dok su hitne službe i dalje na terenu kako bi sprečile novo izbijanje vatre i pružile pomoć pogođenom stanovništvu.

Nakon najavljene rekonstrukcije vlade, 258 poslanika podržalo razrešenje dosadašnje premijerke; očekuje se glasanje o novom mandataru

Ukrajinski parlament, Vrhovna rada, izglasao je smenu premijerke Julije Sviridenko i njenog kabineta u utorak, nakon što je predsednik Volodimir Zelenski najavio rekonstrukciju vlade. Odluka o razrešenju doneta je sa 258 glasova poslanika, što je formalni korak po ostavci ministra, kako je saopšteno.

Tokom obraćanja u parlamentu, Sviridenko je istakla postignuća tokom svog mandata, uključujući obezbeđivanje paketa kredita od 90 milijardi evra od Evropske unije. „Finansijska podrška naših partnera nam daje poverenje ove i sledeće godine“, izjavila je Sviridenko pred poslanicima. Ona je, kao ministarka ekonomije, bila ključni pregovarač i u sporazumu o mineralima sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Ostavka Sviridenko usledila je nepunu godinu nakon njenog imenovanja za premijerku. Prema navodima, predsednik Zelenski je sugerisao njenu moguću ulogu izaslanice u Vašingtonu, ali je ona odbila tu ponudu, navodi se iz lokalnih izvora.

Očekuje se da će parlament u četvrtak glasati o novom kandidatu za premijera. Kao potencijalni naslednik najčešće se pominje Sergej Korecki, generalni direktor državnog gasnog konglomerata Naftogas. Dalje informacije o toku postupka biće poznate nakon naredne sednice parlamenta.

Američka administracija podržala zakonsku inicijativu, cilj je pojačan ekonomski pritisak na globalne kupce ruskih energenata

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podržao je predlog zakona senatora Lindzija Grejama kojim se uvode visoke carine na države koje nastave da uvoze ruske energetske proizvode, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Ova inicijativa predviđa carine od 500 odsto na naftu, gas i druge energente iz Rusije, a predlog je poznat kao „ekonomska bunker-bomba“.

Prema navodima zvaničnika, cilj zakona je da se poveća pritisak na prihode Moskve od izvoza energenata tako što će se sankcije proširiti i na treće zemlje koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i gas. Zakon je osmišljen tako da ne pogađa samo rusku ekonomiju već i druge države koje, kako se navodi, omogućavaju finansiranje vojnih aktivnosti Kremlja. Među potencijalno pogođenim zemljama su veliki globalni kupci poput Kine i Indije.

Administracija Sjedinjenih Američkih Država smatra da bi uvođenje ovakvih carina predstavljalo snažnu polugu u međunarodnim pregovorima, a očekuje se i dodatno distanciranje država od ruskih energetskih izvora. Planirano je da kombinacija visokih tarifa i predsedničkih ovlašćenja omogući čvrst sistem za sprovođenje novih mera na globalnom nivou, navode zakonodavci.

„Cilj ove mere je da se stvori snažan mehanizam za naplatu visoke cene svima koji omogućavaju funkcionisanje ruske ratne mašinerije“, ističu zvaničnici. Još uvek nisu poznati svi detalji konačne verzije zakona, ali se očekuje intenzivna saradnja zakonodavne i izvršne vlasti u Vašingtonu radi što efikasnije primene novih ekonomskih mera.