Umor, suva koža i glavobolja mogu biti znak da vašem telu nedostaje tečnost – evo šta savetuje dr Petrović

Tokom užurbanih dana, mnoge žene zanemare unos dovoljne količine vode, što neretko dovodi do blage ili ozbiljnije dehidratacije. Stručnjaci ističu da čak i mali deficit vode može negativno uticati na svakodnevne aktivnosti svake žene, bez obzira na godine ili navike. Najčešće su pogođene žene koje su fizički aktivne, izložene stresu ili često provode vreme napolju, posebno u toplim mesecima. Zbog toga je važno prepoznati rane simptome dehidratacije i na vreme preduzeti mere.

Najraniji signal da organizmu nedostaje voda jeste osećaj žeđi, ali on nije jedini. Tamno obojen urin, suva usta i ispucale usne često ukazuju na nedostatak tečnosti. Osim toga, žene često primete glavobolju, vrtoglavicu, izražen umor ili pad koncentracije. „Zapravo, kod dehidratacije često dolazi do razdražljivosti i smanjene sposobnosti za obavljanje svakodnevnih zadataka, čak i kada ste dovoljno spavali“, objašnjava dr Marija Petrović, specijalista opšte medicine.

Dehidratacija se odražava i na izgled kože, koja postaje suva, manje elastična i umorna. „Dehidratacija se vrlo brzo odražava na izgled kože. Osim toga, može izazvati i zatvor, jer voda igra ključnu ulogu u pravilnom varenju“, dodaje dr Petrović. Nedostatak tečnosti može dovesti i do osećaja težine u stomaku i usporene probave.

Potrebna količina vode varira u zavisnosti od uzrasta, telesne mase, fizičke aktivnosti i opšteg zdravlja, ali se preporučuje unos od 1,5 do 2 litra vode dnevno za prosečnu odraslu osobu. „Voće i povrće bogato vodom, poput krastavca, lubenice ili pomorandže, takođe doprinose unosu tečnosti“, ističe dr Petrović. Pored vode, dovoljan unos mogu obezbediti i nezaslađeni čajevi ili mleko, dok bi trebalo izbegavati napitke sa puno šećera. Pratite boju urina i osluškujte znakove koje vam telo šalje, jer dehidratacija može uticati i na vaše raspoloženje, a dovoljan unos vode je važan i za mentalno zdravlje.

Ukoliko primetite uporne tegobe poput jake glavobolje, vrtoglavice ili izrazite suvoće kože, potrebno je da se obratite lekaru. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru“, naglašava dr Petrović. Pravilna hidratacija je jednostavna, a veoma važna navika za očuvanje zdravlja i lepote svakodnevno.

Stručnjaci ističu važnost hidratacije i zaštite kože za bezbedno leto tokom terapije

Visoke temperature tokom leta mogu predstavljati poseban izazov za žene koje su trenutno na terapiji zbog raka. Hemoterapija i radioterapija često otežavaju telu da reguliše temperaturu i čine organizam sklonijim dehidraciji. Zbog toga je od izuzetne važnosti da žene na onkološkom lečenju znaju kako da efikasno brinu o sebi tokom toplih dana, kako bi izbegle dodatne komplikacije.

Onkološki tretmani utiču na ceo organizam i mogu dovesti do simptoma poput pojačanog umora, slabijeg apetita i povećane osetljivosti na sunčeve zrake. Imunitet je često oslabljen, pa visoke temperature mogu povećati rizik od infekcija ili toplotnog udara. Posebno su oprez potrebne žene koje primaju citostatike ili imunoterapiju, jer moraju pratiti svaku promenu svog zdravstvenog stanja tokom vrućina.

Letnje sunce može biti naporno i posle kratkog izlaganja, jer određeni lekovi – posebno neki citostatici – dodatno pojačavaju osetljivost kože i izazivaju veći gubitak tečnosti. Često, zbog bolesti i terapije, žene slabije osećaju žeđ, a mučnina, povraćanje ili dijareja mogu dodatno otežati dovoljan unos vode. Uz to, boravak u većim grupama ljudi leti može povećati rizik od infekcija zbog slabijeg imuniteta.

Praktični saveti za bezbedno leto počinju redovnim unosom tečnosti. Preporučuje se piti vodu u manjim gutljajima tokom celog dana, bez čekanja da se pojavi osećaj žeđi. Treba izbegavati napitke sa kofeinom i alkoholom, jer oni mogu dodatno isušiti telo. Dr Marija Petrović, onkolog, naglašava: “Redovna hidratacija je najvažnija u sprečavanju komplikacija tokom leta. Pacijentkinje treba da piju vodu čak i kada ne osećaju žeđ.”

Izlazak iz kuće savetuje se rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature prijatnije, dok bi boravak napolju između 10 i 16 časova trebalo izbegavati. Odeća treba biti lagana i široka, od prirodnih materijala, a šešir sa širokim obodom i sunčane naočare sa UV zaštitom dodatno štite kožu i oči, koje su tokom terapije posebno osetljive.

Koža žena na terapiji često je tanja i podložnija opekotinama, pa je obavezna upotreba krema sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 50) prilikom svakog izlaska napolje, bez obzira na to da li je sunčano ili oblačno. Kremu treba naneti svaka dva sata, kao i posle znojenja ili kupanja. Dr Petrović ističe: “Koža tokom terapije zahteva posebnu negu. Dobar preparat sa visokim zaštitnim faktorom može pomoći u sprečavanju opekotina.”

Na kraju, važno je da žene koje se leče od raka slušaju svoje telo. Ako se pojave znaci dehidracije, izražen umor ili opekotine, potrebno je odmah potražiti savet lekara. Za svaku promenu ili dilemu u vezi sa zdravljem, konsultujte se sa svojim lekarom.

Novi soj ebole u Kongu širi se bez dostupne vakcine, a stručnjaci savetuju poseban oprez i informisanost

U istočnim delovima Demokratske Republike Kongo beleži se širenje Bundibugyo soja ebole, što izaziva veliku zabrinutost jer za ovu varijantu još ne postoji odobrena vakcina. Epidemija je zabeležena još u maju, ali broj inficiranih može biti veći od prijavljenog jer je virus verovatno bio prisutan i ranije. Prema navodima stručnjaka, epidemija je potvrđena 15. maja, ali kontrola kontakata obuhvatila je samo 64 odsto osoba koje su bile u potencijalnom riziku, što znači da je veliki broj ljudi i dalje izvan nadzora. Zbog toga je važno razumeti način prenosa ovog virusa, jer žene često brinu o porodici i zdravlju najbližih.

Jedan od glavnih razloga brzog širenja epidemije, kako objašnjava dr Monika Gandi, specijalista za infektivne bolesti, jeste što u početku nije bilo jasno koji soj ebole je u pitanju. „Ovu epidemiju izazvao je Bundibugyo virus, za koji trenutno ne postoje ni vakcina ni specifično lečenje. U početku se sumnjalo na drugi soj, pa je testiranje bilo otežano“, ističe dr Gandi. Pored toga, oružani sukobi u pogođenom regionu dodatno otežavaju pronalaženje i izolaciju inficiranih osoba. „Veoma je teško pronaći i izolovati sve osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima u regionu u kojem ljudi često beže od nasilja i ne mogu uvek da prate preporuke zdravstvenih službi“, upozorava dr Gandi. Nagli porast broja potvrđenih slučajeva može biti posledica intenzivnijeg testiranja, što je ključno za zaštitu zajednice.

Za Bundibugyo soj ebole trenutno ne postoji odobrena vakcina. Stručnjaci su pokušali da primene postojeću vakcinu za Zair soj, ali nije potvrđena njena efikasnost za Bundibugyo varijantu. Zbog toga se razvijaju nove vakcine, ali su one još u fazi ispitivanja. „Vakcina koja je dostupna za Zair soj ne treba da se koristi van pažljivo kontrolisanih studija, jer njena efikasnost protiv Bundibugyo soja nije potvrđena“, naglašava dr Gandi.

Iako se epidemija trenutno dešava u Africi, važno je da žene budu informisane o simptomima i načinima prenosa ebole. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, kao što su krv, znoj ili pljuvačka. Simptomi uključuju visoku temperaturu, slabost, bolove u mišićima i povraćanje, dok kod težih slučajeva može nastupiti unutrašnje krvarenje.

Lična higijena posebno je važna, naročito u kontaktu sa osobama koje su putovale ili žive u pogođenim područjima. Žene koje rade u zdravstvu ili neguju bolesne članove porodice treba da koriste zaštitne rukavice i maske kad god je to moguće. Svetska zdravstvena organizacija savetuje izolaciju obolelih, karantin za kontakte i redovno pranje ruku. U slučaju pojave simptoma, odmah se obratite lekaru, jer samo pravovremena reakcija može sprečiti dalje širenje bolesti. Za preciznu dijagnozu i savet konsultujte se sa zdravstvenim radnikom.