Na teritoriji Srbije trenutno je aktivno 35 požara na otvorenom, a najkritičnije je u Deliblatskoj peščari i okolini.

U Srbiji je trenutno registrovano 35 aktivnih požara na otvorenom prostoru, a najteža situacija je u Deliblatskoj peščari. Požari su takođe aktivni na Stolovima kod Kraljeva, u Lukovu kod Vranja i na planini Goč. Prema saopštenju, gašenje vatre otežavaju jak vetar i nepristupačan teren, dok su vatrogasci, dobrovoljna društva i građani neprekidno angažovani na terenu.

Požari u Deliblatskoj peščari: Glavno žarište

Požar u Deliblatskoj peščari traje i dalje, a vatrogascima posao otežavaju snažni vetrovi, gusti šumski rast i peskovito tlo. Ipak, dosadašnji napori doneli su rezultat, jer nije bilo izgorelih objekata niti ljudskih žrtava. Sva naselja u okolini su odbranjena od požara, što je trenutno najvažnija vest za lokalno stanovništvo. Osim toga, helikopteri sa posadama iz Češke, Rumunije i Slovačke, kao i kopnene snage, uključeni su u gašenje požara nakon aktiviranja Mehanizma civilne zaštite Evropske unije.

Iz Rumunije je stiglo 69 vatrogasaca sa 15 vozila, dok je iz Nemačke poslato 56 vatrogasaca sa 24 vozila. U akciji učestvuje i ruski avion Iljušin IL-76, sposoban da ponese 42 tone vode. Od početka angažovanja, avion je izveo 22 naleta na požarišta, uključujući Deliblatsku peščaru, Stolove i područje kod Vranja, i izbacio ukupno 924 tone vode.

Stanje na drugim požarištima u Srbiji

Na Stolovima kod Kraljeva, požar je zahvatio oko 200 hektara, a zbog izuzetno nepristupačnog i opasnog terena, gašenje je otežano. Trenutno nema ugroženih objekata ni žrtava. Kod Lukova, blizu Vranja, požar je zahvatio oko 1.000 hektara trave, niskog rastinja i šume. Helikopterska jedinica je uspela da spreči širenje vatre ka naseljenom mestu, ali gašenje još traje.

Na planini Goč požar je aktivan na oko šest hektara borove šume. Kiša koja je pala prethodne noći delimično je smanjila pojedina žarišta, no vetar i dalje otežava situaciju. Požar je ponovo izbio i u ataru Velike Kamenice kod Kladova, gde je na oko 200 hektara niskog rastinja vatra zaustavljena pre nego što je stigla do dalekovoda.

Evakuacija i intervencija u Slišanu kod Lebana

U selu Slišane, blizu Lebana, požar je zahvatio oko 15 hektara trave i niskog rastinja, proširivši se prema planini Radan. Zbog gustog dima, evakuisano je stanovništvo iz 12 kuća, ali su sve kuće zaštićene od vatre. Meštani se zbog bezbednosti neće vraćati dok se situacija ne stabilizuje. Na terenu je oko 30 vatrogasaca iz Jablaničkog okruga, uz pomoć kolega iz Niša i Doljevca. Širenje vatre je zaustavljeno na jednoj strani sela.

Kao rezultat svih ovih aktivnosti, požari u Srbiji se drže pod kontrolom zahvaljujući saradnji lokalnih i međunarodnih ekipa. Ipak, zbog vremenskih uslova, situacija na mnogim žarištima ostaje neizvesna i zahteva stalnu pažnju. Požari u Srbiji i dalje predstavljaju izazov za sve angažovane službe, a najkritičnija mesta ostaju pod budnim nadzorom.

Melani Presli rodila je sina sa 18 godina, a nakon tri decenije razdvojenosti, došlo je do ponovnog susreta.

Melani Presli je sa samo 18 godina donela tešku odluku da sina preda na usvajanje, a sliku deteta je čuvala čak 33 godine. Tokom svih tih godina, nada nije nestajala, iako ih je život razdvojio odmah nakon porođaja. Ova emotivna priča ima poseban značaj za sve koji su ikada prolazili kroz slične trenutke, jer pokazuje koliko je veza majke i deteta snažna, bez obzira na vreme i okolnosti.

„Znala sam da finansijski neću moći da se izborim. Osim toga, želela sam da ima i majku i oca, pa sam odlučila da ga dam na usvajanje,“ ispričala je Melani Presli u svojoj zvaničnoj izjavi. Tokom trudnoće je, uz podršku porodice, prošla kroz proces usvajanja. Nakon porođaja, bila je svesna da možda više nikada neće videti svog sina, ali je u srcu nosila nadu da će sudbina jednoga dana promeniti tok njihove priče.

Kako je tekao susret posle 33 godine

Za Melani Presli, godina kada je ponovo srela sina bila je ispunjena snažnim emocijama. Tokom 33 godine razdvojenosti, slika sina bila je njena najvrednija uspomena. Kada su se konačno sreli, prema navodima iz zvaničnih izjava, oboje su osećali neverovatnu bliskost, iako su decenije prošle bez kontakta. Ovakvi susreti retko koga ostavljaju ravnodušnim, jer pokazuju koliko je važna nada i vera u ponovno okupljanje.

Pored toga, priča Melani Presli podseća na izazove sa kojima se suočavaju mlade majke koje zbog različitih razloga donose odluku o usvajanju deteta. Iako je život često nepredvidiv, ovakvi trenuci pokazuju koliko su emotivne veze neraskidive.

Značaj priče za društvo

Ova priča otvara i šira pitanja o usvajanju, podršci porodici i važnosti razumevanja kroz koje prolaze mlade majke. Mnogi će se prepoznati u iskustvima Melani Presli, naročito oni koji znaju koliko je teško doneti slične odluke. Ipak, njena priča daje nadu da je ponovni susret moguć, čak i kada to deluje daleko.

Na kraju, primer Melani Presli pokazuje da se ljubav i nada ne gase vremenom. Bez obzira na okolnosti, susret sa sinom nakon više od tri decenije postao je simbol istrajnosti i snage roditeljske ljubavi.

Relja Ognjenović istakao važnost otvaranja filijale i najavio raniju isplatu pomoći penzionerima

Fond PIO najavio je otvaranje nove filijale u Staroj Pazovi do kraja godine, što je potvrđeno na tribini održanoj 25.08.2026. godine pred više od 370 penzionera iz Stare Pazove, Nove Pazove i Banovaca. Relja Ognjenović, direktor Fonda, naglasio je da su pripreme za otvaranje filijale u toku i da je cilj poboljšanje usluga za penzionere i osiguranike u ovom delu Srema. Prema njegovim rečima, Stara Pazova zaslužuje filijalu Fonda PIO, a otvaranje se očekuje do kraja godine, što je važan korak za lokalnu zajednicu.

Najveća državna pomoć i ranija isplata penzija

Na tribini je potvrđeno da je sve spremno za isplatu najveće državne pomoći penzionerima, a penzija za avgust biće isplaćena nekoliko dana ranije tokom septembra. Ognjenović je istakao da će septembar biti mesec svih penzionera. On je takođe najavio značajno povećanje penzija do kraja godine, što je naišlo na pozitivne reakcije prisutnih.

Prosečna penzija u Staroj Pazovi porasla za 125 odsto

Ognjenović je podsetio da je prosečna penzija korisnika u Staroj Pazovi od 2012. do danas povećana za čak 125 odsto. Dodao je da je jedan od narednih ciljeva da prosečna penzija do 2030. godine dostigne 750 evra. Ovaj podatak, prema njegovim rečima, pokazuje vredan rad institucija u prethodnom periodu i planove za budućnost.

Podrška Vlade i značaj neposredne komunikacije

Na događaju je govorila i ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, Jagoda Lazarević, naglasivši važnost neposredne komunikacije sa građanima. Ona je podsetila da je država pripremila veliki paket pomoći vredan gotovo milijardu evra, namenjen penzionerima. „To je drugi od dva važna stuba razvoja Republike Srbije – ekonomski razvoj i rast, i podrška i briga o građanima. Brigu i podršku država pokazuje na konkretan i vrlo jasan način, ne prvi put, a svakako ne ni poslednji put“, izjavila je Lazarević.

Tribine postale važan kanal komunikacije sa penzionerima

Prof. dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, istakao je da su tribine koje Savez organizuje sa Fondom PIO širom zemlje postale prepoznatljiv brend. On je naveo da je u Narodnoj skupštini u toku rasprava o pravnom osnovu za isplatu najavljenog paketa državne pomoći i da se očekuje skoro usvajanje seta zakona koji će omogućiti realizaciju tih mera.

Reakcije lokalne zajednice i dalji planovi

Predsednik opštine Starapazovačke opštine istakao je da je interesovanje penzionera za tribinu bilo izuzetno veliko. Penzioneri su, prema njegovim rečima, zadovoljni paketom mera koje je država pripremila, što će doprineti poboljšanju njihovog životnog standarda. Kako je naglašeno tokom tribine, otvaranje filijale Fonda PIO u Staroj Pazovi, zajedno sa najavljenim povećanjem i ranijom isplatom penzija, predstavlja korak unapred u brizi za najstarije sugrađane.