Kompanija ulaže u opremu za edukaciju dece, a do oktobra biće održano 20 radionica širom Srbije

Kompanija Lidl Srbija donirala je 1.180.000 dinara za nabavku savremene opreme i materijala za edukativni projekat „Dečiji naučni karavan“, koji je zvanično započeo 10. jula 2026. godine u Beogradu. Prva radionica održana je na parkingu Lidla u ulici Vojislava Ilića, gde je veliki broj školaraca imao priliku da učestvuje u interaktivnim eksperimentima i upozna se sa temama iz oblasti zaštite životne sredine i nauke.

Kroz zajedničku inicijativu Lidla Srbija i MoleKul centra, karavan će do oktobra obići 10 gradova Srbije i realizovati ukupno 20 radionica u otvorenoj laboratoriji, sa ciljem približavanja nauke i „zelenih“ tema deci osnovnoškolskog uzrasta. Radionice uključuju eksperimente sa mikroskopima, istraživanje mikrosveta u kapljici vode, simulacije planete Zemlje i prikaz kontrolisanih ekosistema.

Prema rečima Jasmine Dejanović, rukovodioca sektora Corporate Affairs kompanije Lidl Srbija, održivost je strateški stub poslovanja kompanije, a ova inicijativa predstavlja ulaganje u zajednicu i edukaciju dece širom zemlje. „Sjajan odziv i osmesi dece na našoj prvoj radionici u Beogradu potvrdili su nam da smo na pravom putu. Održivost je strateški stub poslovanja kompanije Lidl Srbija, a kroz ‘Dečiji naučni karavan’ tu viziju pretačemo u opipljivu vrednost za zajednicu i decu širom zemlje“, navela je Dejanović.

Vuk Jovićević, osnivač i predavač u MoleKul centru, istakao je da deca pokazuju veliko interesovanje za nauku i ekološke teme. „Deca su prirodno radoznala i na beogradskoj radionici su pokazala neverovatno interesovanje da pitaju, probaju i sami donose zaključke. Pokazali smo im da nauka može biti neverovatno zabavna, a istovremeno smo ih naučili zašto je svaki naš postupak važan za očuvanje životne sredine“, rekao je Jovićević.

Nakon Beograda, naučni karavan nastavlja svoje aktivnosti i na Lidl parkinge u Novom Sadu, Nišu, Požegi, kao i odabrane lokacije u Kragujevcu, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Kraljevu i Novom Pazaru, obezbeđujući jednake edukativne mogućnosti za decu širom Srbije.

Avion na liniji Solun–Memingen preusmeren nakon pucanja prozora, zamenski let poletio u 9.53 po lokalnom vremenu

Avio-kompanija Ryanair jutros je morala da vrati let sa rute Solun–Memingen nazad na aerodrom u Solunu zbog tehničkog kvara, kada je tokom leta došlo do pucanja putničkog prozora. Prema zvaničnom saopštenju kompanije, nakon incidenta svi putnici su bezbedno vraćeni u terminal, a jedna osoba, državljanin Srbije star 61 godinu, zatražila je i dobila medicinsku pomoć na aerodromu u Solunu.

Incident se dogodio ubrzo nakon poletanja, a posada je preduzela sve neophodne mere bezbednosti, uključujući povratak aviona na početni aerodrom. Ryanair je potvrdio: „Let Rajanera iz Soluna za Memingen u petak ujutru vratio se u Solun ubrzo nakon poletanja, nakon što se jedan putnički prozor odvojio tokom leta. Avion je normalno sleteo, a putnici su vraćeni u terminal.“

Kompanija je istakla da su svi ostali putnici prevezeni zamenskim letom. „Jedan putnik je zatražio i dobio medicinsku pomoć na zemlji u Solunu“, navodi se u zvaničnom odgovoru Ryanaira, uz napomenu da više detalja o povredama nije precizirano.

Prema dostupnim informacijama, zamenski avion poleteo je iz Soluna za Memingen u 9.53 po lokalnom vremenu, čime je omogućeno putnicima da nastave putovanje. Kompanija nije iznosila dodatne informacije o uzrocima kvara, već je naglasila da je bezbednost putnika uvek na prvom mestu.

Incident na ovom letu dodatno stavlja u fokus važnost tehničke ispravnosti i brzine reakcije u avio-saobraćaju, kao i spremnost kompanija da u najkraćem roku obezbede zamensku letelicu i podršku putnicima.

Proizvođači trešanja i kajsija u 2026. godini rade na granici isplativosti, dok otkupne cene padaju sa 100 na 70 dinara

Voćari širom Srbije ove godine beleže rekordan rod, sa više od 100.000 tona voća nakon prošlosezonskih gubitaka izazvanih mrazom i nepogodama. Iako su voćnjaci puni plodova, otkupne cene su pale toliko nisko da mnogi proizvođači tvrde da su na granici isplativosti, a pojedini najavljuju obustavu berbe i krčenje zasada.

Prema rečima Aleksandra Moravčevića, proizvođača iz Grocke, izražena rodnost donela je pad cena i probleme sa naplatom i plasmanom. ‘Moj deda je govorio: „Samo se budala raduje rodnoj godini“, jer u takvim sezonama proizvodnja premašuje kapacitete otkupa i skladištenja, a cene padaju’, kaže Moravčević, ističući potrebu veće prerade i udruživanja proizvođača kroz moderne zadruge.

Milan Đorđević, agronom i proizvođač kajsija i trešanja, navodi da ovogodišnji rod kajsije spada među najbolje u poslednjih nekoliko godina, ali da je otkupna cena pala sa 100 na 80, pa na 70 dinara tokom sezone, što pokriva tek direktne troškove berbe, dok ulaganja u zaštitu, rezidbu, đubrivo i gorivo ostaju nepokrivena. On smatra da država mora da reaguje sa interventnim merama, imajući u vidu da većina gazdinstava ima tri do četiri hektara.

Zoran Rajić, agroekonomista i savetnik ministra poljoprivrede, objašnjava da Ministarstvo poljoprivrede može da pomaže proizvodnju kroz različite mere, ali ne može da određuje tržišnu cenu voća. ‘Rešenje je u dugoročnim ugovorima i udruživanju proizvođača’, ističe Rajić, dodajući da klimatske oscilacije dodatno otežavaju situaciju malim gazdinstvima, dok veći sistemi uspevaju da ostvare određenu dobit.

Jedan od ključnih problema je što proizvođači prodaju voće po cenama koje jedva pokrivaju troškove, dok potrošači u prodavnicama plaćaju višestruko više. Sagovornici zaključuju da je neophodno ulaganje u skladišne kapacitete, moderne hladnjače i zajednički nastup na izvoznim tržištima. Moravčević ukazuje na primer Poljske, gde gazdinstva od sedam hektara izvoze direktno u Francusku i Dansku, i smatra da minimalno povećanje otkupne cene može biti dovoljno ako proizvođači kontrolišu veći deo lanca vrednosti.

Svi se slažu da bez modernih zadruga, dugoročnih ugovora i ulaganja u infrastrukturu, problemi sa otkupom i cenama će se ponavljati iz godine u godinu.