Sud odobrio uslovni otpust bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, odluka postala pravosnažna 3. jula

Momčilo Perišić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, pušten je na slobodu nakon što je odslužio više od dve trećine četvorogodišnje zatvorske kazne na koju je pravosnažno osuđen zbog špijunaže. Viši sud u Beogradu usvojio je 25. juna molbu za uslovni otpust koju je podneo njegov advokat. Odluka o uslovnom otpustu postala je pravosnažna 3. jula, čime su se stekli uslovi za njegovo puštanje na slobodu.

Apelacioni sud u Beogradu je 2022. godine pravosnažno osudio Perišića na četiri godine zatvora zbog odavanja državne tajne. Presudom Apelacionog suda tada je preinačena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu, kojom je Perišić bio osuđen na tri godine zatvora zbog krivičnog dela špijunaža.

Perišić je uhapšen 14. marta 2002. godine u restoranu na periferiji Beograda, pod sumnjom za odavanje poverljivih informacija američkom obaveštajcu Džonu Nejboru, koji se tada pozvao na diplomatski imunitet.

“Viši sud je usvojio molbu za uslovni otpust nakon što su ispunjeni svi zakonski uslovi”, saopšteno je iz suda.

Perišić je pravosnažno osuđen zbog odavanja državnih tajni, a kaznu je izdržavao u skladu sa pravosudnim procedurama.

Predsednik Srbije komentarisao incidente tokom blokada i istakao važnost jedinstva društva

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o incidentima tokom nedavnih blokada i naglasio da svi građani, bez obzira na uzrast, moraju biti ravnopravni u društvu. Vučić je u izjavi istakao da osuđuje podele i upotrebu uvredljivih slogana prema penzionerima, navodeći da je cilj ujedinjena Srbija u kojoj su deca, mladi, sredovečni i stariji zajedno.

Komentarišući aktuelne političke teme, predsednik je rekao da je Srbija posvećena samostalnom vođenju spoljne politike i da neće dozvoliti pritiske sa strane da promene svoj kurs. On je naveo da su u procesu evropskih integracija pojedine zemlje bile protiv otvaranja Klastera 3, ali da to ne treba da obeshrabri građane i institucije. Takođe, Vučić je istakao da su odnosi sa susednim državama i dalje složeni, posebno u kontekstu izjava iz Hrvatske i Crne Gore, ali da Srbija ostaje posvećena zaštiti svojih interesa i očuvanju dostojanstva.

Predsednik je najavio i moguće ekonomske mere koje bi mogle biti predstavljene sredinom septembra, naglašavajući da se razmatraju opcije koje neće opteretiti budžet, sa ciljem da se obraduju svi punoletni građani. Kada je reč o ekonomskim pokazateljima, naveo je da je inflacija u Srbiji u junu iznosila 2,7 odsto, što je niže od proseka Evropske unije.

Vučić je posebno apostrofirao da je važno izbegavati retoriku koja unosi podele među građanima i pozvao sve na solidarnost i međusobno poštovanje. “Svi građani su potpuno jednaki. Želimo ujedinjenu Srbiju, i decu, i mlade, i sredovečne, i stare za istim stolom”, zaključio je predsednik.

Nadležni prate situaciju nakon što su na mrežama osvanule uvredljive poruke upućene najstarijim građanima

Stariji građani Srbije, prvenstveno penzioneri, našli su se na meti uvredljivih komentara na društvenim mrežama nakon objave rezultata istraživanja o njihovoj političkoj podršci. Prema dostupnim podacima, više od 800.000 penzionera na izborima podržava predsednika Aleksandra Vučića i njegovu politiku razvoja. Istraživanje pokazuje da su žene starije od 65 godina najverniji deo biračkog tela predsednika, a penzioneri predstavljaju najstabilniju bazu podrške.

Objavljeni rezultati izazvali su negativne reakcije među pojedinim korisnicima društvenih mreža, koji su penzionerima uputili niz uvredljivih komentara. Među objavama se navode i pogrdne reči, a posebno su istaknute poruke koje omalovažavaju i vređaju starije građane zbog njihove političke orijentacije.

Nadležne institucije prate situaciju na društvenim mrežama i apeluju na očuvanje dostojanstva i poštovanja prema svim građanima, posebno prema starijima. “Važno je da se u javnoj komunikaciji zadrži nivo tolerancije i uvažavanja, bez obzira na političke stavove građana”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Penzioneri su poslednjih godina često bili tema u društvenim raspravama, a istraživanja ukazuju na njihov značajan uticaj na političke procese u zemlji. Očekuje se da će nadležni organi razmotriti dalji postupak ukoliko se utvrdi da su objave na mrežama prešle granicu dozvoljenog govora.