Organizatori najavljuju okupljanje lidera i eksperata iz Evrope radi razgovora o uticaju AI na društvo

Prvi veliki poslovni skup u okviru izložbe Ekspo, pod nazivom “ITU AI for Good Impact Europe”, biće održan 17. maja i biće posvećen veštačkoj inteligenciji, kako je saopšteno iz organizacije Ekspo. Događaj će prethoditi brojnim poslovnim sastancima, investicionim forumima i međunarodnim susretima koji su planirani tokom trajanja izložbe.

Ovaj evropski samit, deo globalne inicijative Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU), okupiće predstavnike vlada, međunarodnih organizacija, naučne zajednice, industrije, investitore i tehnološke kompanije. Učesnici će razgovarati o mogućnostima razvoja veštačke inteligencije za unapređenje ekonomije, zdravstva, obrazovanja, industrije i javne uprave, kao i o načinima za odgovoran i bezbedan razvoj ove tehnologije usmerene ka dobrobiti ljudi.

U saopštenju organizatora istaknuta je važnost ovog događaja, uz podsećanje da je godišnji “AI for Good Global Summit” u Ženevi vodeći globalni skup Ujedinjenih nacija u oblasti veštačke inteligencije. Prema podacima, samit je 2025. godine okupio više od 11.000 učesnika iz 169 zemalja, među kojima je bilo više od 100 ministara, predstavnika regulatornih tela i više od 60 ambasadora, što ga svrstava među najuticajnije događaje u oblasti novih tehnologija.

Za domaćina, održavanje ovog samita predstavlja značajnu priliku za uključivanje u globalne tokove razvoja i primene veštačke inteligencije, kao i za promociju odgovornog pristupa novim tehnologijama.

Ekonomisti ukazuju na dvostruko brži rast Srbije od proseka evrozone prema najnovijim podacima

Najnovije projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da se očekuje da ekonomija Srbije u periodu od 2027. do 2031. godine raste više nego dvostruko brže od proseka evrozone. Ovi podaci izazvali su značajnu pažnju u regionalnim medijima, gde je primećeno da se izveštavanje o ekonomskim dostignućima Srbije često menja ili ublažava.

Prema dostupnim informacijama, izmena naslova i sadržaja vesti u regionalnim medijima ukazuje na oprez prilikom izveštavanja o Srbiji, posebno kada su u pitanju ekonomski pokazatelji i rezultati. U konkretnom slučaju, teme poput rasta BDP-a dobile su dodatni politički kontekst, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić često se pominje čak i kada nema direktan povod za kritiku.

U primeru koji je zabeležen na društvenim mrežama, prikazano je kako je jedan od vodećih regionalnih medija menjao naslov vesti prateći razvoj događaja i reakcije javnosti. Ova situacija dodatno je istaknuta u objavama korisnika na društvenim mrežama, gde su prikazane izmene u načinu izveštavanja.

Stručnjaci ukazuju da su ovakve projekcije MMF-a značajne za Srbiju, jer potvrđuju pozitivne trendove u privredi i mogu doprineti jačanju investicionog poverenja. Do sada nije bilo zvaničnih komentara iz institucija ili vlade povodom ovih izveštaja.

“Rast ekonomije je rezultat višegodišnjih reformi i stabilne politike, a projekcije MMF-a to potvrđuju”, navodi se u jednoj od objava na društvenim mrežama.

Dalje praćenje ekonomskih pokazatelja i reakcija u regionu očekuje se i u narednom periodu.

Predsednica Narodne skupštine izjavila da inicijativa izvestioca Evropskog parlamenta nema veze sa reformama

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da insistiranje izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule na kažnjavanju Srbije nije povezano sa reformama na evropskom putu, već sa politikom koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Brnabić je u objavi na mreži X navela da je, prema njenim rečima, napredak Srbije prema članstvu u Evropskoj uniji direktno proporcionalan snazi i upornosti sa kojom Vučić zastupa interese Srbije.

Ona je istakla da što predsednik Srbije više vodi prosrpsku politiku, to izvestilac Picula više insistira na sankcionisanju Srbije, dodajući da to, kako je navela, nema veze sa samim reformama. Brnabić je takođe komentarisala da, ukoliko bi Picula uspeo da na vlast u Srbiji dovede, kako je rekla, blokadere poslušnike, Srbija ne bi morala da sprovodi nijednu reformu, već bi se približavala Evropskoj uniji, poredeći situaciju sa Hrvatskom.

Tonino Picula je prethodno na mreži X izjavio da se usprotivio otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, navodeći da ovogodišnji izveštaj pokazuje ozbiljno usporavanje reformi i nazadovanje u oblastima vladavine prava i demokratskih standarda.

Tokom rasprave u Evropskom parlamentu o izveštaju o Srbiji, komesarka Evropske unije Marta Kos izjavila je da je Evropska komisija preporučila otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom.