VTB banka beleži pad od 73 odsto, indeks MOEX pao na 2.127,18 poena usled geopolitičkih tenzija

Akcije ruske energetske kompanije Gasprom zabeležile su značajan pad na Moskovskoj berzi, spustivši se ispod 95 rubalja po akciji i dostigavši najniži nivo od novembra 2008. godine. Prema podacima sa Moskovske berze, danas su akcije Gasproma trgovane po ceni od 91,85 rubalja u 14.34 časova, što je pad od 75 odsto u odnosu na rekord od 360 rubalja iz septembra 2021. godine.

Istovremeno, akcije državne VTB banke, druge po veličini u Rusiji, pale su na najnižu vrednost od 2007. godine, prema navodima ruskih izvora. U poređenju sa stanjem iz prethodnih pet godina, VTB beleži pad od 73 odsto.

Ovakvi rezultati dolaze u trenutku kada je tržište kapitala u Rusiji pod uticajem geopolitičkih tenzija i neizvesnosti usled sukoba u Ukrajini. Indeks Moskovske berze MOEX zabeležio je danas pad od 3,1 odsto, dostigavši 2.127,18 poena, što je prvi put od decembra 2022. da je indeks pao ispod 2.130 poena. Do 14.55 časova, vrednost indeksa se neznatno oporavila na 2.153,25 poena.

Prema zvaničnim podacima, Banka Rusije je na poslednjem sastanku snizila ključnu kamatnu stopu sa 14,5 odsto na 14,25 odsto, dok je sledeće razmatranje monetarne politike zakazano za 24. jul.

U svetlu ovih podataka, izjava Hermana Grefa, izvršnog direktora Sberbanke, najveće državne banke u Rusiji, privukla je pažnju javnosti: „Mislim da nema niti jedne osobe u zemlji koja ne želi da vojne akcije što pre završe“, izjavio je Gref, poznat po tome što ne daje političke komentare.

Analitičari ističu da su promene na ruskom tržištu kapitala posledica aktuelnih geopolitičkih prilika i očekivanja u vezi sa monetarnom politikom, dok su vrednosti akcija ključnih kompanija i finansijskih institucija pod snažnim pritiskom.

Srbija među tri zemlje domaćina uz Indiju i Južnu Afriku, samit privukao 11.000 učesnika iz 169 zemalja

Beograd će u maju 2027. godine biti domaćin prvog evropskog AI for Good samita, najavljeno je na forumu UN o veštačkoj inteligenciji u Ženevi. Prema odluci Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), ovaj veliki regionalni događaj održaće se tokom međunarodne izložbe Ekspo 2027. Samit je deo globalne inicijative koja je u 2025. godini privukla više od 11.000 učesnika iz 169 zemalja, među kojima je bilo više od 100 ministara i predstavnika regulatornih tela, ali i više od 60 ambasadora.

Kako je istakao Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, Srbija će posle Indije (2024) i Južne Afrike (2025) postati treća zemlja domaćin ovog značajnog događaja, što predstavlja veliko priznanje za ubrzani razvoj veštačke inteligencije u prethodnoj deceniji. Jovanović je naglasio da su u ovaj uspeh uključene investicije u data centre, superkompjutere, razvoj kadrova i znanja, kao i rad na srpskom jezičkom modelu.

Samit AI for Good je vodeća platforma UN za odgovornu i korisnu upotrebu veštačke inteligencije, a njegov glavni globalni skup svake godine se održava u Ženevi. Od 2024. godine, ITU proširuje domet ove inicijative kroz seriju regionalnih događaja, a prethodni su održani u Nju Delhiju i Johanesburgu.

Specijalizovana izložba Ekspo 2027 u Beogradu biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, tokom 93 dana, pod temom “Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve”. Biznis program Ekspo 2027 trajaće svih 93 dana i obuhvatiće tematske poslovne forume, globalne samite, prezentacije, okrugle stolove, investicione događaje i B2B aktivnosti.

Jovanović je dodao: “Odluka ITU je priznanje za Srbiju, ali i za Ekspo 2027. Srbija će biti mesto gde će se govoriti o budućnosti veštačke inteligencije i gde ćemo pokazati razvoj robotike, prve srpske robote i primenu veštačke inteligencije u toj oblasti”. On je istakao da će samit biti prilika da Srbija ugosti lidere država i vodeće svetske stručnjake i kompanije iz oblasti veštačke inteligencije.

Četiri toplane prešle na drvnu biomasu do 2024, emisije štetnih gasova smanjene do 90 odsto

Evropska unija nastavlja da širi podršku modernizaciji sistema daljinskog grejanja u Srbiji, sa investicijom od 130 miliona evra za razvoj solarnih i biomasnih toplana. U drugoj fazi projekta analiziraju se Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, a predviđa se veće korišćenje solarne energije. Ovi gradovi su izabrani zbog potencijala za upotrebu drvne sečke, dok su Bor, Pirot i Beograd prepoznati kao mesta gde bi obnovljivi izvori mogli biti uključeni u sisteme daljinskog grejanja.

U prvoj fazi, od 2018. do 2024. godine, četiri toplane — u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku — prešle su sa fosilnih goriva na drvnu biomasu. Prema rečima Borisa Ilijevskog, projektnog menadžera za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, ovim prelaskom emisije sumpor-dioksida su eliminisane, dok su emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, smanjene za 80 do 90 odsto.

Ilijevski je istakao da biomasa, koja obuhvata drvnu sečku, poljoprivredne ostatke, otpad iz drvne industrije i ogrevno drvo, ima najveći udeo među obnovljivim izvorima energije u Evropskoj uniji: „Oko 55 do 60 odsto energije iz obnovljivih izvora dolazi iz biomase, a prednjače Švedska, Danska, Finska i Nemačka.“

Jedan od najznačajnijih projekata je solarno-termalna toplana u Novom Sadu, sa ukupnom investicijom od 130 miliona evra, gde EU obezbeđuje 20 odsto bespovratnih sredstava. U okviru ovog projekta biće izgrađen i najveći rezervoar za skladištenje toplotne energije u Evropi.

Govoreći o ekonomskoj koristi za lokalne zajednice, Ilijevski je naveo: „Kada sa fosilnih goriva pređete na drvnu biomasu, novac ostaje u lokalnoj zajednici, daje se šumovlasnicima za drvo, a oni opet plaćaju lokalne poreze, čime novac cirkuliše na lokalu.“

Prema njegovim rečima, interesovanje donatora i finansijskih institucija za energetsku efikasnost je veliko, ali je potrebno proširiti programe i na industriju i stambene zajednice kako bi se postigli veći efekti u uštedi energije.

Ilijevski je podsetio da Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, sa ciljem da javne zgrade do 2028. dostignu nulte emisije, a isti standard se planira za celokupni fond zgrada do 2030. godine. „Cilj Evropske unije je da bude klimatski neutralna do 2050. godine“, zaključio je Ilijevski, ističući da uspeh zavisi od ekonomske snage država, uz podršku EU za sprovođenje planova u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.