Putnici na letovima dužim od 3.500 kilometara dobijaju 300 evra za kašnjenja od tri do četiri sata, a 600 evra za duža kašnjenja ili otkazivanja

Evropski parlament usvojio je ažurirana pravila o pravima putnika u avio-saobraćaju, potvrđujući zadržavanje postojećih vremenskih pragova za ostvarivanje prava na odštetu u slučajevima otkazivanja i kašnjenja letova. Prema novim merama, putnici će i dalje imati pravo na odštetu od 250 do 600 evra, zavisno od dužine leta i trajanja kašnjenja. Odluka je doneta sa 646 glasova za, 12 protiv i tri suzdržana, a stupanje na snagu očekuje se početkom 2027. godine, nakon potvrde Evropskog saveta.

Za letove duže od 3.500 kilometara, putnici će dobijati 300 evra u slučaju kašnjenja od tri do četiri sata, dok će za kašnjenja duža od četiri sata ili za otkazane letove iznos biti 600 evra. Odšteta neće biti isplaćena ako su uzrok kašnjenja ili otkazivanja okolnosti van kontrole avio-kompanija, kao što su prirodne katastrofe, rat, loši vremenski uslovi ili štrajkovi u aerodromima.

Evropska unija je još 2004. godine uvela pravila zaštite prava putnika, dok su pregovori o ažuriranju ovih pravila trajali od 2013. Komisija i Veće predlagali su povećanje pragova za ostvarivanje prava na odštetu, ali Evropski parlament nije pristao na smanjenje postojećih prava.

Prema novim pravilima, putnici će imati pravo na osveženje svaka dva sata čekanja, obrok nakon tri sata i svakih pet sati nakon toga, kao i pristup internetu i dva besplatna telefonska poziva. U slučaju potrebe za noćenjem, obezbeđeni su besplatan hotelski smeštaj i prevoz od aerodroma do hotela i nazad.

Zabranjuje se praksa uskraćivanja ukrcavanja na povratni let ukoliko putnik nije iskoristio odlaznu kartu. Takođe, avio-kompanije će biti obavezne da roditeljima sa decom mlađom od 14 godina, deci u kolicima, osobama sa invaliditetom i njihovim pratiocima obezbede zajednička sedišta bez dodatnih troškova. Sve avionske karte moraće automatski da uključuju jedan komad ručne prtljage, kako bi se sprečilo zavaravanje potrošača oko ukupne cene. Ispravke tipfelera i grešaka u imenu putnika biće besplatne ako se prijave 48 sati pre puta i ne mogu biti razlog za uskraćivanje ukrcavanja.

Tajvanski proizvođač plasira proizvode na više od 30 tržišta, a viski sazreva do četiri puta brže nego u Škotskoj

Tajvanska destilerija Kavalan, osnovana 2005. godine, proširila je 2016. proizvodne kapacitete na oko 10 miliona boca godišnje, čime se svrstala među najveće proizvođače single malt viskija u svetu. Oko 40 odsto ukupne prodaje ostvaruje se na inostranim tržištima, dok se proizvodnja odvija u okrugu Jilan na severoistoku Tajvana.

Kavalan danas izvozi viski na više od 30 tržišta, a najznačajniji kupci nalaze se u Aziji i Evropi, uključujući Japan, Južnu Koreju i Singapur, uz rastuće prisustvo u Evropi i Severnoj Americi. Prema rečima ambasadora brenda Dejvida Lija, vruća i vlažna klima Tajvana značajno ubrzava sazrevanje, pa tako temperatura u skladištima često dostiže 40 stepeni Celzijusa. Stručnjak za viski Stiven Lin navodi da viski na Tajvanu sazreva tri do četiri puta brže nego u Škotskoj, pa piće staro tri do četiri godine može imati profil ukusa sličan škotskom viskiju odležalom 12 do 15 godina.

Ključnu ulogu u kvalitetu imaju i procesi obrade buradi, gde se unutrašnjost prvo tretira uklanjanjem slojeva drveta, zatim izlaže toploti radi oslobađanja aroma hrasta, a potom i paljenju, čime viski dobija karakterističnu boju i note karamele, tofea i čokolade. Destilerija Kavalan je međunarodni proboj ostvarila 2015. godine, kada je njen single malt viski proglašen najboljim na svetu.

Na Tajvanu trenutno posluju četiri komercijalne destilerije, a potrošači sve češće biraju tajvanske proizvode kao alternativu tradicionalnim škotskim i japanskim viskijima. Tajvan je ujedno jedno od najvećih svetskih tržišta po potrošnji viskija po glavi stanovnika, dodatno podstaknuto time što na uvoz viskija ne postoje carine. “Kupci danas žele mnogo veću raznovrsnost, ne samo kada je reč o viskiju, već i o drugim premijum proizvodima”, izjavio je Lin.

Četiri savezne države traže naplatu kazne zbog navodnog podsticanja zavisnosti dece, iznos gotovo jednak tržišnoj vrednosti kompanije

Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da Kalifornija, Kolorado, Kentaki i Nju Džersi zahtevaju da plati ukupno 1,4 biliona dolara (oko 1510 milijardi dolara) na ime kazne u sudskom postupku. Kompanija je optužena da je platforme Fejsbuk i Instagram dizajnirala tako da podstiču zavisničko korišćenje kod dece i tinejdžera, kao i da javnost nije bila u potpunosti informisana o bezbednosti maloletnika na mreži.

Meta navodi da je traženi iznos kazne neosnovan i da ne postoji uporište u dokazima, ističući da bi takva kazna bila bez presedana u istoriji zaštite potrošača i gotovo jednaka trenutnoj tržišnoj vrednosti kompanije, koja iznosi oko 1,5 biliona dolara. Kompanija takođe osporava tvrdnje vezane za “zavisnost od društvenih mreža”, naglašavajući da taj pojam nije zvanično priznata psihijatrijska dijagnoza.

Sudski proces protiv Mete vodi se pred saveznim sudom u Ouklendu u Kaliforniji, a njegovo započinjanje očekuje se u avgustu. Tokom suđenja, biće razmatrane optužbe da je kompanija kršila zakone o zaštiti potrošača i privatnosti dece, uključujući navode o prikupljanju podataka maloletnika bez saglasnosti roditelja.

Prema dostupnim informacijama, u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno se vodi više hiljada sudskih postupaka protiv Mete i drugih tehnoloških kompanija kao što su Snep, Alfabet i Bajtdens. Tužbe se zasnivaju na tvrdnjama da su ove kompanije svesno razvijale funkcije koje podstiču prekomerno korišćenje platformi od strane dece i tinejdžera, što se navodi kao jedan od uzroka problema mentalnog zdravlja mladih.

Meta je ponovila da smatra da su ovakve optužbe i iznos tražene kazne neosnovani i najavila da će se braniti tokom predstojećeg sudskog procesa.