Poljoprivredna inspekcija sprovela 62 nadzora u junu, čak četvrtina proizvođača bez izveštaja o bezbednosti

Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede sprovela je tokom juna 62 inspekcijska nadzora kod proizvođača poslastičarskih proizvoda i sladoleda, gde je gotovo četvrtina subjekata bila bez izveštaja akreditovanih laboratorija o analizama bezbednosti proizvoda. Na osnovu ovih kontrola, izrečene su tri zabrane proizvodnje i jedna zabrana prometa u količini od 30 kilograma sladoleda, dok je podneto pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kod tri proizvođača utvrđeno je da nisu upisani u Centralni registar objekata, dok su kod četiri subjekta uočene nepravilnosti u deklarisanju proizvoda. Čak 14 proizvođača nije posedovalo izveštaje akreditovanih laboratorija o analizama bezbednosti proizvoda, a nedostaci u pogledu sledljivosti utvrđeni su kod sedam subjekata. Neispunjavanje higijenskih uslova konstatovano je kod četiri proizvođača, dok su nepravilnosti u sistemu bezbednosti hrane zasnovanom na principima HACCP utvrđene kod 15 subjekata.

Za utvrđene nepravilnosti inspekcija je donela 31 rešenje o naloženom otklanjanju nedostataka, izrekla tri zabrane proizvodnje i jednu zabranu prometa 30 kilograma sladoleda, uz pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozvala je sve proizvođače i prodavce hrane da u periodu visokih temperatura strogo sprovode propisane mere bezbednosti, održavaju visok nivo higijene prostorija i opreme, redovno sprovode analize bezbednosti proizvoda, obezbede potpunu sledljivost sirovina i gotovih proizvoda, kao i neprekidan hladni lanac tokom proizvodnje, skladištenja i transporta. Istaknuto je da i kratkotrajno odstupanje od propisanih temperaturnih režima može ugroziti bezbednost krajnjih proizvoda.

Četiri savezne države traže naplatu kazne zbog navodnog podsticanja zavisnosti dece, iznos gotovo jednak tržišnoj vrednosti kompanije

Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da Kalifornija, Kolorado, Kentaki i Nju Džersi zahtevaju da plati ukupno 1,4 biliona dolara (oko 1510 milijardi dolara) na ime kazne u sudskom postupku. Kompanija je optužena da je platforme Fejsbuk i Instagram dizajnirala tako da podstiču zavisničko korišćenje kod dece i tinejdžera, kao i da javnost nije bila u potpunosti informisana o bezbednosti maloletnika na mreži.

Meta navodi da je traženi iznos kazne neosnovan i da ne postoji uporište u dokazima, ističući da bi takva kazna bila bez presedana u istoriji zaštite potrošača i gotovo jednaka trenutnoj tržišnoj vrednosti kompanije, koja iznosi oko 1,5 biliona dolara. Kompanija takođe osporava tvrdnje vezane za “zavisnost od društvenih mreža”, naglašavajući da taj pojam nije zvanično priznata psihijatrijska dijagnoza.

Sudski proces protiv Mete vodi se pred saveznim sudom u Ouklendu u Kaliforniji, a njegovo započinjanje očekuje se u avgustu. Tokom suđenja, biće razmatrane optužbe da je kompanija kršila zakone o zaštiti potrošača i privatnosti dece, uključujući navode o prikupljanju podataka maloletnika bez saglasnosti roditelja.

Prema dostupnim informacijama, u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno se vodi više hiljada sudskih postupaka protiv Mete i drugih tehnoloških kompanija kao što su Snep, Alfabet i Bajtdens. Tužbe se zasnivaju na tvrdnjama da su ove kompanije svesno razvijale funkcije koje podstiču prekomerno korišćenje platformi od strane dece i tinejdžera, što se navodi kao jedan od uzroka problema mentalnog zdravlja mladih.

Meta je ponovila da smatra da su ovakve optužbe i iznos tražene kazne neosnovani i najavila da će se braniti tokom predstojećeg sudskog procesa.

Pšenica se otkupljuje po 19 do 20 dinara, višnje rodile 100 odsto više, isplate subvencija 77 milijardi dinara

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je otkupna cena maline u 2026. godini između 400 i 450 dinara po kilogramu, što je među višim cenama u regionu, dok se pšenica otkupljuje po ceni od 19 do 20 dinara po kilogramu. Ministar Dragan Glamočić istakao je da se cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, poput maline i pšenice, formiraju isključivo na svetskom tržištu, a ne administrativnim odlukama države.

Glamočić je ocenio da će ovogodišnja proizvodnja voća biti među najboljima u poslednjih deset godina, budući da su gotovo sve voćne vrste, uključujući kajsiju i jabuku, dobro rodile. Prema njegovim rečima, višnja je dala prinos 100 odsto veći nego prethodne godine, dok se oko 90 odsto malina izvozi na strana tržišta.

Ministar je ukazao da, u godinama visokih prinosa, problem nije skladišni kapacitet već velika ponuda koja pritiska cene na niži nivo. Deo viškova, kako navodi, mogao bi biti prerađen u proizvode kao što su džemovi, sokovi i rakija, a država pruža podsticaje za takve investicije.

Govoreći o žetvi, Glamočić je rekao: „Ovo je dobra godina što se tiče pšenice, najlošije je prošao Banat, ali prosečni prinos je odličan. Gruba procena je oko šest tona po hektaru, što je veoma dobar rezultat.” On je napomenuo da država ne može administrativno da određuje cenu berzanske robe poput pšenice, kukuruza i ječma, jer su cene određene globalnim tržištem i velikim proizvođačima iz Rusije, Ukrajine i Amerike.

Proizvođačima je omogućeno da skladište žitarice u silosima ukoliko očekuju povoljniju cenu u kasnijem periodu. Ministar je najavio i nastavak podrške kroz subvencije za protivgradne mreže, kao i ponovno uvođenje mera za finansiranje bušenja dubinskih bunara.

Posebno je naglašeno ubrzanje isplate subvencija: „Na isti datum prošle godine bilo je isplaćeno 49 milijardi dinara, a ove godine više od 77 milijardi. To je povećanje od oko 58 odsto”, istakao je Glamočić.

Ministar nije komentarisao povraćaj dela akciza za gorivo, za čiju isplatu poljoprivrednici navode da kasni po nekoliko meseci iako je zakonski rok dve nedelje od podnošenja zahteva. Vlada Srbije je nedavno povećala cenu dizela za poljoprivrednike sa 179 na 184 dinara, dok je iznos povraćaja akcize smanjen sa 50 na 38 dinara po litru.