Administracija tvrdi da će odmrzavanje iranskih sredstava koristiti američkim farmerima, dok Bolton upozorava na bezbednosne rizike

Potpredsednik Džej Di Vens izjavio je na samitu na jezeru Lucern da će svaki mogući dogovor o odmrzavanju iranske imovine biti strogo kontrolisan i usmeren ka koristi za američki poljoprivredni sektor. Vens je naglasio da će predloženi okvir omogućiti da sredstva, koja se procenjuju na više od 100 milijardi dolara, budu korišćena isključivo za nabavku američkih poljoprivrednih proizvoda i humanitarnu pomoć Iranu, uz striktan nadzor protiv zloupotrebe za finansiranje terorističkih aktivnosti.

Prema njegovim rečima, mehanizam uključuje pravo veta Vašingtona i Katara na način raspodele sredstava, čime se sprečava da kapital direktno dospe režimu ili militantnim grupama. Vens je istakao: „Ako iranska imovina ikada bude odmrznuta, ona će ići da obogati američke farmere i nahrani iranski narod. To je veoma, veoma dobar i veoma klasičan Trampov dogovor.”

Ovakav stav naišao je na oštre kritike bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji smatra da je predloženi diplomatski sporazum ozbiljan strateški neuspeh. Bolton je izjavio da je, uprkos stvarnoj šteti nanešenoj iranskoj vojnoj infrastrukturi tokom nedavnih operacija, ovakav dogovor politički poraz i kompromituje ključne bezbednosne principe SAD. „Šteta na iranskoj vojnoj infrastrukturi je stvarna, ali režim ostaje, i ovaj dogovor je značajan politički poraz“, istakao je Bolton.

Bolton je takođe naveo da je jedan od glavnih motiva za postizanje ovakvog sporazuma bio da se osigura stabilnost u Hormuskom moreuzu i smanjenje cena goriva u SAD pred izbore, što po njegovom mišljenju zanemaruje šira strateška pitanja. On je upozorio da dogovor može dovesti do toga da SAD snose troškove ukoliko drugi regionalni akteri ne ispune finansijske obaveze.

Dok administracija nastavlja diplomatske pregovore i finalizaciju mehanizama sa Katarom, suočava se sa izazovima u vidu domaćih kritika i potrebe da dokaže da sporazum neće oslabiti dugoročne bezbednosne interese.

Izbori u Njujorku, Južnoj Karolini, Merilendu i Juti privlače pažnju birača, potvrđeno od strane lokalnih izbornih komisija

U utorak, 23. juna 2026. godine, u četiri američke savezne države održavaju se primarni izbori, uključujući Njujork, gde se vodi nekoliko zapaženih kongresnih trka. U Južnoj Karolini zakazana je republička druga runda izbora za guvernera, nakon što u prvom krugu nijedan kandidat nije osvojio potrebnu većinu, saopšteno je iz lokalnih izbornih komisija.

U Njujorku je pažnja javnosti usmerena na uticaj gradonačelnika Njujorka Zohrana Mamdanija, koji je podržao tri kandidata u ovim primarnim izborima i učestvovao u promotivnim aktivnostima, uključujući i obraćanje na mitingu tokom vikenda. U 12. kongresnom okrugu Menhetna, birači će odlučivati o demokratskom kandidatu, a izbori se izdvajaju zbog značaja i uticaja ovog dela grada.

Istovremeno, u državama Juta i Merilend, građani glasaju na primarnim izborima za različite zakonodavne i lokalne funkcije. Prema informacijama sa lica mesta, izbori protiču uz pojačano interesovanje javnosti, posebno u okruzima gde se očekuju neizvesni rezultati.

U Njujorku, 10. kongresni okrug je među onima koji privlače pažnju, a kampanje kandidata obeležene su međusobnom podrškom i zajedničkim aktivnostima, što je viđeno tokom prethodnih izbornih ciklusa. Detalji o izbornim rezultatima očekuju se nakon zatvaranja birališta, dok izborne komisije najavljuju transparentno objavljivanje podataka.

U Južnoj Karolini, drugi krug izbora za guvernera održava se nakon što nijedan kandidat u prvom krugu nije dobio više od 50 odsto glasova. Ova trka se smatra značajnom za dalje političko usmerenje te države.

Izbori u Merilendu i Juti protiču u skladu sa lokalnim zakonima i pravilima, bez izveštaja o većim incidentima. Biračka mesta su otvorena tokom celog dana, a očekuje se da će konačni rezultati biti dostupni u narednim satima.

Ove primarne izbore karakteriše pojačano interesovanje javnosti, učešće poznatih lokalnih političara i fokus na ključne kongresne i guvernerske trke. Izborni procesi se sprovode pod nadzorom relevantnih državnih institucija, a dalji tok događaja pratiće se prema zvaničnim saopštenjima.

Stručnjaci analiziraju rezultate istraživanja, ukazujući na generacijski jaz i uticaj društvenih mreža

U poslednjih nekoliko meseci sprovedeno je više istraživanja javnog mnjenja u Srbiji koja se bave pitanjem podrške evropskim integracijama. Prema objavljenim podacima, 45% ispitanika u opštem uzorku podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji, dok se 32% izjašnjava protiv. Posebno se izdvaja generacijski jaz, budući da među mladima od 18 do 29 godina čak 63% podržava evropske integracije.

Istraživanje Centra za evropske politike pokazuje da bi među građanima koji bi izašli na referendum 56,4% glasalo za pristupanje Evropskoj uniji. Istovremeno, podaci Eurobarometra ukazuju da 33% građana ima pozitivnu sliku o Evropskoj uniji, dok bi sličan procenat glasao za članstvo u slučaju održavanja referenduma.

Analitičari navode da ovakvi rezultati predstavljaju važne indikatore za kreiranje i prilagođavanje komunikacionih strategija prema javnosti. Naglašava se da stavovi građana delimično odražavaju medijski sadržaj kojem su izloženi, a posebno se ističe uticaj društvenih mreža. Prema navodima stručnjaka, na tim platformama se često plasiraju poruke koje Evropsku uniju prikazuju u negativnom svetlu, uz korišćenje izraza poput “birokratski monstrum” i tvrdnji o “kolonizaciji” Balkana i postavljanju ultimatuma u vezi sa Kosovom i spoljnom politikom.

U javnom prostoru dodatno se eksploatišu ekonomske teme kao što su inflacija i nedostatak energenata na Zapadu, uz pesimistične projekcije o evropskoj privredi. Ipak, prema ekonomskim pokazateljima, Srbija je glavni primalac finansijskih sredstava i donacija iz fondova Evropske unije na Zapadnom Balkanu, kao i partner sa visokim stepenom trgovinske i ekonomske razmene sa evropskim tržištem.

“Ova istraživanja pružaju empirijske podatke koji mogu poslužiti kao osnov za dalje analize i prilagođavanje javnih politika”, navodi se u analizi Centra za stratešku analizu.