Lokalne vlasti potvrdile da je u ranim jutarnjim satima opljačkan muzej Lalique, istraga u toku, procenjuje se ukupna šteta

Nepoznati počinioci provalili su u muzej poznatog francuskog proizvođača luksuznog stakla Lalique u mestu Vingen-sur-Moder u severoistočnoj Francuskoj, rano ujutru u nedelju, potvrđeno je iz izvora bliskih istrazi. Prema navodima, grupa maskiranih osoba provalila je u objekat oko 5:30 časova, nasilno otvorivši vrata, nakon čega su se uputili do prostorije sa nakitom i razbili šest izložbenih vitrina.

Izvor blizak istrazi naveo je da je ukradeno oko dvadeset komada nakita, a procena štete je u toku. Prema prvim informacijama, vrednost ukradenih predmeta može dostići nekoliko miliona evra, a procenjuje se da bi iznos mogao biti blizu četiri miliona evra (više od 4,5 miliona dolara). Drugi izvor iz istrage naveo je da se radi o kristalnom nakitu, bez dragog kamenja, koji nije moguće istopiti.

Muzej Lalique je na svom zvaničnom sajtu objavio da će biti zatvoren narednih dana zbog ovog incidenta. U saopštenju se navodi da je alarm bio aktiviran, ali da je prva osoba koja je stigla na lice mesta bila čistačica, koja je potom pozvala policiju. Bezbednosna kompanija, prema navodima iz istrage, nije odmah intervenisala, a policija je obaveštena tek nakon dolaska zaposlenih.

Video-nadzor sa muzeja je preuzet i trenutno se analizira u cilju identifikacije počinilaca. Gradonačelnik Vingen-sur-Modera, mesta sa oko 1.500 stanovnika, izjavio je lokalnim medijima da su svi alarmi radili kako treba, ali da je došlo do ozbiljnog propusta u reakciji obezbeđenja, koje, kako je rekao, nije odmah kontaktiralo lokalnu žandarmeriju.

Muzej Lalique, otvoren 2011. godine u blizini fabrike ovog proizvođača, posvećen je delu umetnika i dizajnera Rene Lalique-a, poznatog po stvaranju nakita i staklenih predmeta u stilu art nouveau i art deco. U muzeju se nalazi više od 650 eksponata, uključujući nakit, staklene predmete iz različitih epoha i savremene kristalne radove, navodi se na zvaničnoj internet stranici ustanove.

Ovaj incident desio se samo nekoliko meseci nakon što je izvršena značajna krađa dragog kamenja u Luvru u Parizu. Istraga povodom najnovije provale u Lalique muzeju je u toku, a lokalne vlasti i dalje procenjuju ukupnu štetu i pokušavaju da utvrde identitet i motive počinilaca.

UEFA izrazila neslaganje sa odlukom, FIFA potvrdila vraćanje Folarina Baloguna za utakmicu protiv Belgije

Fudbalska organizacija FIFA suočila se sa kritikama nakon što je odlučila da ukine suspenziju crvenog kartona napadaču američke reprezentacije Folarinu Balogunu, omogućivši mu da nastupi protiv Belgije na Svetskom prvenstvu. Izvori upoznati sa situacijom naveli su da je ova odluka doneta nakon što je predsednik SAD Donald Tramp telefonom razgovarao sa predsednikom FIFA Đanijem Infantinom u četvrtak, a tema razgovora bila je suspenzija koja bi Baloguna onemogućila da igra u osmini finala.

Unija evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA), koja predstavlja krovnu organizaciju fudbala u Evropi, saopštila je da smatra da je FIFA „prešla crvenu liniju“ i izrazila „nevericu“ povodom odluke koju je okarakterisala kao „bez presedana, neshvatljivu i neopravdanu“. „Kada čuvari pravila više ne garantuju njihovu sigurnost, integritet igre je ugrožen, a kredibilitet takmičenja doveden u pitanje“, navodi se u zvaničnom saopštenju UEFA. Takođe se naglašava da je globalni fudbal prepoznatljiv po tome što se igra po istim pravilima širom sveta.

Prema dostupnim informacijama, izvršni direktor radne grupe Beloj kuće za Svetsko prvenstvo, Endrju Đulijani, takođe je razgovarao sa Infantinom o situaciji, dok je sekretar za trgovinu Hauard Lutnik bio u kontaktu sa FIFA. Portparoli Bele kuće, Lutnika i Đulijanija nisu odgovorili na upite novinara u vezi sa slučajem.

Folarin Balogun, napadač Sjedinjenih Američkih Država, prvobitno je bio suspendovan zbog dobijenog crvenog kartona, ali je odlukom FIFA vraćen u sastav za predstojeću utakmicu protiv Belgije. Ova odluka izazvala je reakcije u fudbalskoj javnosti, posebno u evropskim fudbalskim krugovima, dok iz FIFA zvaničnih izjava o detaljima postupka nije bilo.

Međunarodni sportski novinari ukazuju da ovakve intervencije u disciplinske mere retko prolaze bez posledica po percepciju nepristrasnosti sportskih institucija. Odluka dolazi u trenutku kada se posebna pažnja posvećuje integritetu takmičenja i poštovanju pravila na najvišem nivou svetskog fudbala.

Do objavljivanja ovog izveštaja, dodatni komentari iz relevantnih institucija nisu bili dostupni.

Međunarodni tim astronoma potvrdio pronalazak 31 kvazara, među njima i dva najstarija do sada, saopštila Evropska svemirska agencija

Međunarodni tim astronoma potvrdio je otkriće 31 kvazara, uključujući dva najstarija do sada poznata, koristeći Euclid svemirski teleskop Evropske svemirske agencije. Prema saopštenju objavljenom 6. jula 2026. godine, svetlost ovih najudaljenijih kvazara potiče iz perioda kada je svemir bio star oko 670 miliona godina, što predstavlja oko pet procenata njegove sadašnje starosti.

Kvazari, poznati kao najsjajniji objekti u svemiru, formiraju se kada supermasivne crne rupe u središtu ranih galaksija privlače okolnu materiju, emitujući pri tome izuzetno jaku svetlost. Zbog svoje izuzetne svetlosti i udaljenosti, proučavanje kvazara omogućava istraživačima uvid u ranu fazu razvoja univerzuma.

Naučnici su istakli da je pronalazak ovih objekata ostvaren pomoću Euclid teleskopa, koji se nalazi na stabilnoj poziciji udaljenoj oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Ovo dostignuće premašuje prethodni rekord tima za otkriće najstarijeg kvazara, objavljen 2021. godine, za približno 20 miliona godina.

Daming Yang, glavni autor studije i doktorand na Univerzitetu u Lajdenu, izjavio je da je lansiranje Euclid teleskopa 2023. godine značajno unapredilo mogućnosti za pronalaženje drevnih kvazara. “Euclid omogućava efikasnije i šire pretrage neba, što doprinosi otkrivanju i slabije vidljivih izvora svetlosti”, naveo je Yang u zvaničnom saopštenju.

U prethodnim istraživanjima, većina kvazara otkrivana je pomoću teleskopa sa Zemlje, ali ograničenja atmosfere i dometa umanjivala su broj mogućih otkrića. Zahvaljujući novoj tehnologiji, Euclid je u samo dve godine udvostručio broj poznatih drevnih kvazara.

Astronomi naglašavaju da ova otkrića dodatno komplikuju postojeće naučne teorije o razvoju ranog univerzuma, jer ostaje nerazjašnjeno kako su tako masivne crne rupe mogle nastati tako brzo nakon Velikog praska. Istraživanja u ovom pravcu se nastavljaju, a očekuje se da će novi podaci Euclid teleskopa doprineti razumevanju procesa formiranja galaksija i evolucije svemira.

Predstavnici Evropske svemirske agencije istakli su važnost saradnje u međunarodnoj zajednici i dodali da će dalja posmatranja i analiza podataka omogućiti detaljnije proučavanje ovih objekata. Studija je objavljena u časopisu Astronomy & Astrophysics.