Sudski postupci mogu trajati godinama, a ključne razloge za osporavanje predstavljaju sposobnost rasuđivanja i pravna forma

Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, testament može biti osporen u nekoliko jasno definisanih situacija, a najčešći uzrok sudskih sporova među naslednicima upravo su sumnje u ispravnost ovog dokumenta. Porodični sporovi oko raspodele imovine često se vode zbog tvrdnji o nesposobnosti ostavioca za rasuđivanje ili zbog sumnji u autentičnost testamenta, dok zakon precizno propisuje uslove pod kojima naslednici mogu zahtevati poništenje testamenta.

Testament može biti ništav ili rušljiv, što je osnovna podela u pravnoj praksi. Ništav testament se smatra pravno nepostojećim i može biti osporen kada ga je sačinilo lice koje po zakonu nije moglo da raspolaže svojom imovinom testamentom, kao što je osoba mlađa od 15 godina ili potpuno lišena poslovne sposobnosti. Takođe, falsifikovani testamenti, kao i oni čiji sadržaj nije u skladu sa prinudnim propisima ili javnim poretkom, automatski se smatraju ništavim.

Rušljiv testament, s druge strane, proizvodi pravno dejstvo dok sud ne donese odluku o poništenju, a najveći broj sudskih postupaka vodi se upravo zbog osporavanja rušljivih testamenata. Najčešći razlog za osporavanje je tvrdnja da ostavilac nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta, zbog bolesti poput demencije ili ozbiljnog psihičkog oboljenja. U tim slučajevima sud angažuje medicinske veštake kako bi se utvrdila sposobnost izražavanja slobodne volje.

Testament mora biti sačinjen slobodnom voljom ostavioca, bez pretnji, prinude, psihičkog pritiska ili prevare. Ukoliko se dokaže da testament nije nastao slobodnom voljom, sud ga može poništiti. Zakon propisuje više oblika testamenta – svojeručni, sudski, notarski i posebne, u zavisnosti od okolnosti, i svi moraju zadovoljiti zakonsku formu da bi bili pravno validni.

Pravo na osporavanje testamenta imaju samo lica sa pravnim interesom, najčešće zakonski naslednici – deca, bračni drug ili roditelji, ali i druga lica koja bi nasledila imovinu da testament ne postoji ili naslednici koji smatraju da im je povređeno pravo na nužni deo. Rok za osporavanje rušljivog testamenta je godinu dana od saznanja za razlog osporavanja, odnosno najkasnije deset godina od njegovog proglašenja.

Praksa pokazuje da su najčešći razlozi za pokretanje sudskih postupaka sumnje u sposobnost ostavioca da donese odluku ili tvrdnje o uticaju trećih lica, ali i sumnje u autentičnost dokumenta ili propuste u njegovoj formi. Stručnjaci savetuju da se testament sačini u zakonom predviđenoj formi i, kada je moguće, uz pomoć javnog beležnika, kako bi se izbegli potencijalni sporovi među naslednicima.

Američki fond nudi 6,9 funti po akciji, akcije Izidžeta porasle 11 odsto na tržištu

Britanska niskobudžetna avio-kompanija Izidžet saopštila je da planira da prihvati ponudu američkog investicionog fonda Kastlejk za preuzimanje vrednu 5,5 milijardi funti (oko 6,4 milijarde evra). Ova objava dovela je do rasta akcija Izidžeta na londonskoj berzi za 11 odsto, prema poslednjim ekonomskim analizama.

Kastlejk je izneo ponudu od 6,9 funti u gotovini po akciji, što prema proceni vrednuje kapital Izidžeta na oko 5,2 milijarde funti. Kada se u obzir uzmu sve potencijalne akcije i hartije od vrednosti, ukupna vrednost transakcije dostiže 5,5 milijardi funti. Finalni rok za dostavljanje obavezujuće ponude produžen je do 3. avgusta u 17.00 časova po londonskom vremenu.

Prethodna ponuda Kastlejka iznosila je 6,5 funti po akciji i odbijena je pre deset dana uz obrazloženje da „značajno potcenjuje vrednost biznisa“. Prva početna ponuda bila je na nivou od 5,6 funti po akciji.

Ukoliko dođe do realizacije dogovora, Izidžet će se potpuno povući sa berze i preći u privatno vlasništvo. Kompanija se poslednjih meseci suočava sa pritiscima na poslovanje zbog nepovoljnog makroekonomskog okruženja i povećanja cena goriva usled sukoba na Bliskom istoku. Na proleće je dva puta izdala upozorenje na mogući pad profita.

U zajedničkom saopštenju, firme su potvrdile da je postignut načelni dogovor nakon višenedeljnih pregovora i više prethodno odbijenih ponuda.

Privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo 500 miliona dolara, dok je internetu trebalo 15 godina da dostigne milijardu korisnika, a AI je to postigla za samo dve godine

Globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom (AI) svečano je otvoren danas u Ženevi, gde je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš istakao da je za internet bilo potrebno 15 godina da dostigne milijardu korisnika, dok je AI isti rezultat postigla za samo dve godine. Gutereš je naglasio da brzina kojom se AI razvija menja i oblikuje svet, postavljajući pitanje da li će čovečanstvo uspeti da zajedno oblikuje ovu transformaciju ili će dozvoliti da ona oblikuje nas.

Prema njegovim rečima, AI sistemi više nisu samo alati koji čekaju ljudska uputstva, već pišu programski kod, deluju samostalno na internetu i donose odluke uz sve manji nadzor ljudi. Institucije, kako je rekao, nisu bile osmišljene da upravljaju mašinama koje samostalno donose odluke, a postoje granice koje, kada se pređu, ne mogu biti vraćene.

Drugo upozorenje odnosi se na koncentraciju moći – računarska snaga, podaci i stručni kadrovi nalaze se u rukama malog broja kompanija i država. Gutereš je upozorio da bi digitalni jaz mogao prerasti u jaz u oblasti AI, pogoršavajući razvojne, bezbednosne i suverenitetske probleme država.

Prošle godine privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo pola milijarde dolara, dok su javna ulaganja u kapacitete zemalja u razvoju znatno manja. U tom kontekstu, Gutereš je najavio da će uskoro Generalnoj skupštini UN predstaviti preporuke za osnivanje Globalnog fonda za veštačku inteligenciju, sa ciljem razvoja stručnih znanja, podataka i dostupnih računarskih kapaciteta širom sveta.

Gutereš je podsetio i na Inicijativu za ekološku transparentnost u AI sektoru, pokrenutu pre dve sedmice, kojom se od velikih kompanija traži javno objavljivanje podataka o emisiji ugljenika, potrošnji vode i korišćenju zemljišta, uz zahtev da do 2030. godine svi data centri koriste obnovljive izvore energije.

Posebnu zabrinutost izrazio je zbog upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe i razvoja smrtonosnih autonomnih sistema naoružanja. Pozvao je vlade na hitnu akciju, AI kompanije da prihvate odgovornost srazmernu svojoj moći, a naučnu zajednicu da nastavi da pruža dokaze i stručno znanje.

Na forumu u Ženevi, koji traje do 10. jula, učestvuje veliki broj zvaničnika i stručnjaka, među kojima je i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Srbije Mihailo Jovanović, kao i premijer Luksemburga Lik Friden. Globalni dijalog predstavlja prvu svetsku međuvladinu platformu za upravljanje AI, osnovanu u okviru Pakta za budućnost i Globalnog digitalnog sporazuma, koje su države članice UN usvojile u septembru 2024. godine.

Dijalog omogućava vladama, međunarodnim organizacijama, akademskoj zajednici, civilnom društvu i privatnom sektoru da razmenjuju iskustva i jačaju međunarodnu saradnju u oblasti veštačke inteligencije.