Nutricionisti preporučuju 200-400 grama lubenice dnevno, a osobe sa dijabetesom i bolestima bubrega moraju biti pažljive

Tokom letnjih meseci, lubenica je omiljeni izbor za osveženje, posebno među ženama koje vode računa o zdravlju i ishrani. Iako je lubenica poznata po visokom sadržaju vode i niskoj kalorijskoj vrednosti, stručnjaci ističu da je važno ne preterivati. Prema rečima dr Marije Petrović, specijaliste nutricionizma, “zdrava odrasla osoba može bezbedno da pojede od 200 do 400 grama lubenice dnevno, što odgovara dvema do tri većim kriškama.”

Lubenica je bogata vitaminom C, vitaminom A, kalijumom i likopenom, snažnim antioksidansom koji pozitivno utiče na zdravlje srca i krvnih sudova. Ipak, zbog visokog sadržaja prirodnih šećera i vlakana, prekomerna konzumacija može izazvati nadutost, grčeve ili čak proliv, upozorava dr Petrović.

Posebno je važno da žene koje imaju dijabetes ili preddijabetes budu oprezne sa unosom lubenice. Prirodni šećeri u ovom voću mogu dovesti do naglih oscilacija nivoa glukoze. Dr Petrović naglašava: „Kod osoba sa dijabetesom, preporučujem da lubenicu raspodele u manje porcije tokom dana i nikako ne uzimaju velike količine odjednom.”

Žene sa hroničnim bolestima bubrega takođe moraju biti pažljive, posebno one koje imaju ograničen unos kalijuma, jer lubenica sadrži upravo ovaj mineral koji može dodatno opteretiti bubrege. Osobe sa sindromom iritabilnog creva ili osetljivom probavom mogu doživeti neprijatnosti poput nadutosti, pa je preporuka da prate reakciju svog tela i ograniče unos na manju količinu.

Za očuvanje svežine i ukusa, čuvajte celu lubenicu na sobnoj temperaturi, a nakon sečenja je stavite u frižider. Preporučuje se da lubenicu servirate u manjim porcijama i izbegavate kombinacije sa drugim voćem bogatim šećerom.

Za kraj, umerenost je ključ – lubenica može biti deo balansirane ishrane, ali nije preporučljivo preterivati čak ni kod potpuno zdravih osoba. Ako imate bilo kakve zdravstvene probleme ili sumnjate na osetljivost na određene namirnice, posavetujte se sa lekarom ili nutricionistom pre bilo kakvih promena u ishrani. Najvažnije je da osluškujete potrebe svog organizma i uživate u lubenici na odgovoran način. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.

Nova britanska studija pokazuje da povremeno ustajanje i kretanje tokom dana može smanjiti rizik od smrtnosti od raka kod žena

Predugo sedenje postalo je deo svakodnevice za mnoge žene, bilo da rade u kancelariji ili provode vreme kod kuće. Ipak, istraživanje iz Ujedinjenog Kraljevstva, u kojem je učestvovalo više od 91.000 odraslih osoba, donosi važnu poruku: žene koje češće prekidaju sedenje i makar na kratko ustaju ili šetaju, imaju niži rizik od smrti izazvane rakom. Učesnici su tokom sedam dana nosili uređaje za praćenje aktivnosti, a njihovo zdravlje je praćeno čak 12 godina. Rezultati su pokazali da svaki dodatni sat neprekidnog sedenja povećava rizik od smrtnosti od malignih bolesti.

Zanimljivo je da zamena samo jednog sata sedenja dnevno lakom fizičkom aktivnošću, kao što je hodanje, može smanjiti ovaj rizik između 8 i 22 odsto, zavisno od intenziteta. Dugotrajno sedenje ne utiče samo na rizik od raka, već i na razvoj drugih stanja, poput dijabetesa tipa 2 i bolesti srca, jer usporava cirkulaciju i smanjuje potrošnju energije. Žene koje mnogo sede na poslu ili u kući su posebno izložene ovim rizicima.

Dobra vest je da male promene navika mogu napraviti veliku razliku. Stručnjaci savetuju da na svakih 30 minuta ustanete i napravite makar nekoliko koraka – prošetajte po stanu, istegnite se ili odšetajte do koleginice. Analiza studije je pokazala da nije presudno samo koliko vremena provedete sedeći, već i koliko često pravite pauze. Redovni prekidi sedenja aktiviraju organizam i poboljšavaju funkcionisanje ćelija, dok žene koje sede bez prekida češće obolevaju od malignih bolesti tokom godina.

Vođa istraživanja, doktorka Helen Parsons, ističe: „Naši rezultati jasno pokazuju da male promene u svakodnevnim navikama mogu spasiti živote. Umesto da sedite satima bez pauze, ustanite makar na pet minuta svakog pola sata. Tako žene mogu značajno umanjiti rizik od smrtonosnih bolesti.”

Ove preporuke lako mogu postati deo vaše svakodnevice. Postavite podsetnik na telefonu da ustajete svakih 30 minuta, šetajte dok razgovarate telefonom, birajte stepenice umesto lifta i odlučite se za aktivnosti koje vas ispunjavaju, kao što su ples ili vožnja bicikla. Male promene mogu doneti velike koristi vašem zdravlju. Na kraju, ne zaboravite: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”

Istraživanje iz Australije pokazuje da čak i jutarnje i popodnevno sunce nosi rizik za naše zdravlje kože

Najnovija studija iz Australije, sprovedena u QIMR Berghofer Medical Research Institute, donosi važne uvide o uticaju sunčevih zraka na kožu žena svih generacija. Naučnici su detaljno ispitali kako izlaganje suncu u različitim delovima dana utiče na kožu i zaključili da čak i kraće izlaganje, bilo ujutru ili popodne, može izazvati oštećenje kože i povećati rizik od razvoja raka kože. Ovi rezultati su posebno značajni jer je dugo vladalo mišljenje da su rani i kasni sati bezbedniji za boravak na suncu.

Mnoge žene biraju da borave napolju kada sunce nije najjače, ali upravo ovakvo ponašanje može biti zabluda. U istraživanju je učestvovalo 58 osoba sa različitim tipovima kože – od svetle do maslinaste. Učesnici su bili izloženi kontrolisanim dozama UV zračenja, dok su naučnici pratili promene na koži.

Prema rečima profesorke Rachel Neale, „Najvažnija je ukupna doza UV zračenja kojoj smo izloženi, a ne samo doba dana.“ Ona ističe da je moguće primiti istu količinu štetnih UV zraka za kratko vreme oko podneva ili za duže vreme tokom jutra i popodneva. Čak i slabiji intenzitet sunca može vremenom oštetiti DNK ćelija kože, što povećava rizik od raka kože.

Istraživači su otkrili da UV zračenje može izazvati promene na DNK ćelija kože, čak i kada nema vidljivog crvenila ili iritacije. Ove promene su prvi znaci oštećenja koji se mogu akumulirati godinama. Profesor David Whiteman naglašava: „Naši laboratorijski rezultati pokazuju da i male, postepene doze UV zračenja izazivaju oštećenja DNK u ćelijama kože. Tokom godina, ovakve epizode mogu dovesti do mutacija, a time i do povećanog rizika od raka kože.“

Ova otkrića su posebno korisna za žene koje često koriste kozmetičke tretmane, odlaze u šetnje ili se bave sportom u ranim ili kasnim satima. Bitno je znati da oštećenje može nastati i pre nego što se pojave prvi simptomi na koži.

Istraživači savetuju da nanosite kremu sa zaštitnim faktorom (SPF) tokom celog dana na sve izložene delove tela, bez obzira na to koliko je sunce jako. Pored toga, preporučuje se nošenje šešira sa širokim obodom, naočara za sunce i lagane odeće koja pokriva kožu, kao i izbegavanje dužeg boravka na otvorenom kada je UV indeks visok – ali i tokom ranih i kasnih sati. Redovno proveravajte stanje kože, a pri bilo kakvoj promeni mladeža ili fleka obavezno se javite dermatologu. Tako ćete na vreme reagovati i brinuti o svom zdravlju.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.