Ministar Nenad Vujić potvrdio je da će porodica odlučiti o mestu sahrane generala Mladića, dok se čeka odgovor Mehanizma.

General Vojske Republike Srpske Ratko Mladić biće sahranjen uz najviše državne počasti, prema zvaničnoj izjavi ministra pravde Nenada Vujića. Ova informacija potvrđena je danas, a porodica će doneti odluku o tačnom mestu sahrane. Državni protokoli biće ispoštovani u skladu sa činom i ulogom generala Mladića. Očekuje se i da Mehanizam za međunarodne krivične tribunale odredi vremenski okvir i procedure za preuzimanje tela.

„General Mladić je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono što pripada generalu Mladiću to će sigurno biti ispoštovano. Napominjem da Republika Srpska ovde nije u poziciji da odlučuje, već porodica, koja će izabrati i mesto sahrane jer to jeste stvar njegove porodice“, izjavio je ministar Vujić.

Postupak oko preuzimanja tela

Prema rečima ministra pravde, Mehanizam za međunarodne krivične tribunale treba da saopšti precizne procedure i korake koje Srbija treba da preduzme u vezi sa organizacijom sahrane. „Mi očekujemo od Mehanizma da nam da određeni vremenski okvir koje su procedure i koji su koraci koje treba da preduzmemo. Spremni smo da, ukoliko bi rekli da dođemo sutra ujutru, bili bismo u Hagu i preuzeli telo generala Mladića“, naglasio je Vujić.

Ovaj postupak podrazumeva saradnju relevantnih institucija kako bi se što pre omogućilo preuzimanje tela i organizacija sahrane uz državne počasti. Sve odluke o detaljima ceremonije ostaju u nadležnosti porodice.

Državne počasti i porodična odluka

Sahrana generala Ratka Mladića, prema najavi ministra pravde, biće organizovana s poštovanjem svih vojnih i državnih protokola. Na taj način, istaknuta je uloga koju je general imao tokom svoje službe. Ipak, centralnu ulogu u procesu donošenja odluka ima porodica, koja će izabrati mesto i način sahrane.

U međuvremenu, institucije Srbije spremne su da preduzmu sve potrebne korake čim Mehanizam saopšti termine i procedure. Zbog toga se očekuje da dodatne informacije budu poznate nakon što se uspostavi kontakt sa nadležnim telima u Hagu.

Pozadina slučaja i naredni koraci

Ratko Mladić je pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora pred Mehanizmom za međunarodne krivične tribunale za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni. Međutim, organizacija sahrane sada je u fokusu postupka, a porodica i nadležne institucije nastavljaju da sarađuju kako bi se poštovali svi protokoli.

Na kraju, javnost će biti obaveštena o svim daljim koracima i detaljima vezanim za sahranu generala Mladića, čim informacije budu dostupne.

Na srpskim auto-putevima vozači sa stranim tablicama često voze umorni, a čekanja na granicama dostižu četiri sata.

Letnje putovanje kroz Srbiju donosi pojačan saobraćaj, posebno na auto-putevima gde je primećen veći broj vozila sa stranim registracijama. Prema saopštenju **AMSS**, vožnja u koloni i umorni vozači predstavljaju ozbiljne opasnosti na putevima, što je posebno izraženo tokom sezone odmora. Vozači koji su prešli stotine kilometara često nemaju dovoljno odmora, što dodatno povećava rizik od saobraćajnih nezgoda.

Vožnja u koloni i umorni vozači: preporuke za bezbednost

Kako navodi **AMSS**, posebno je važno održavati veće rastojanje između vozila i biti spreman na iznenadne situacije na putu. „Vožnja u koloni u kombinaciji sa umornim vozačima krije mnoge opasnosti. Zato nemojte žuriti, držite veće odstojanje i budite spremni da u svakom trenutku bezbedno reagujete na iznenadne i neočekivane situacije“, ističu iz ove organizacije. Zbog toga, vozačima se savetuje češće pauze i izbegavanje vožnje pod umorom, naročito na dužim relacijama.

Stanje na naplatnim rampama i graničnim prelazima

Na naplatnim stanicama na srpskim auto-putevima trenutno nema zadržavanja, što olakšava domaći tranzit. Međutim, prema poslednjim informacijama Uprave granične policije, putnička vozila na graničnim prelazima čekaju do sat vremena, dok teretna vozila na izlazu iz Srbije mogu čekati i do četiri sata. Na ulazu u Srbiju, vozila na Gradini čekaju oko 60 minuta, na Preševu 40 minuta, dok su na Gostunu i Špiljanima zadržavanja kraća, oko 20 minuta. Na izlazu iz Srbije, najduža čekanja su na Horgošu – do 60 minuta, dok se na Kelebiji i Batrovcima čeka do 30 minuta.

Gužve na teretnim terminalima i saveti za vozače

Teretni saobraćaj je pod posebnim pritiskom, pa na Batrovcima teretna vozila čekaju do 240 minuta, dok su na Šidu i Sremskoj Rači zadržavanja oko 120 minuta. Pored toga, **AMSS** apeluje na vozače da redovno prate informacije o stanju na putevima i graničnim prelazima, kako bi bolje planirali svoje putovanje i izbegli nepotrebna zadržavanja.

Zbog učestalih gužvi, preporučuje se izbegavanje putovanja u najprometnijim terminima, kao i pravovremeno informisanje o stanju na putevima. Na taj način, putnici mogu smanjiti stres i izbeći dodatni umor, što je ključno za bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

Pokrajina je izdvojila 270 miliona dinara za JVP „Vode Vojvodine“ kako bi obezbedila funkcionisanje hidrosistema i navodnjavanje zemljišta.

Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, istakla je u Skupštini AP Vojvodine da su mere za rešavanje problema koje je prouzrokovao nizak vodostaj Dunava dale rezultate. Prema njenim rečima, Pokrajina je hitno izdvojila 270 miliona dinara za JVP „Vode Vojvodine“ kako bi omogućila nastavak funkcionisanja hidrosistema, ali i obezbedila navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta na severu Srbije. Ove mere donete su nakon što je izmena programa bila neophodna zbog rizika od ekološke katastrofe.

Mere protiv niskog vodostaja Dunava

Glavni razlog za preduzimanje ovih koraka bio je upravo nizak vodostaj Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav. Gojković je tokom skupštinske rasprave naglasila da je situacija zahtevala hitnu reakciju zbog opasnosti po poljoprivredu i životnu sredinu. „Mere su, hvala Bogu, urodile plodom i danas imamo delimično zadovoljavajuće stanje. Moramo da budemo na oprezu, još nema kiše u Evropi, ali mere su pokazale rezultat“, navela je Gojković.

Pored toga, ona je podsetila da je izmena programa bila nužna kako bi se izbegle ozbiljne posledice za poljoprivrednike i ekosistem. Prema njenim rečima, blagovremeno ulaganje u hidrosistem i navodnjavanje omogućilo je stabilnije snabdevanje vodom u uslovima kada je nizak vodostaj Dunava mogao da izazove probleme većih razmera.

Klimatske promene utiču na Dunav i Evropu

Gojković je takođe istakla da se nevolje sa vodostajem Dunava ne tiču samo Srbije, već pogađaju i druge evropske zemlje. „Vojvodina, Srbija, ali i čitava Evropa suočavaju se sa posledicama klimatskih promena, među kojima su požari i nedostatak vode“, rekla je ona. Time je naglasila širi kontekst u kojem se odvijaju i mere koje su trenutno na snazi.

Zbog toga, kako je navela, evropske države će u budućnosti sve više ulagati u projekte koji će omogućiti bolje upravljanje vodnim resursima. U međuvremenu, Pokrajina prati situaciju i, prema njenim rečima, spremna je za nove izazove ako se problem sa niskim vodostajem Dunava nastavi.

Uloga JVP „Vode Vojvodine“ i dalji koraci

Izdvojena sredstva u iznosu od 270 miliona dinara namenjena su JVP „Vode Vojvodine“. Taj iznos omogućava održavanje i funkcionisanje hidrosistema i osigurava navodnjavanje u kritičnim periodima. Gojković je zaključila da je dosadašnja reakcija bila pravovremena, ali i da je potrebno ostati oprezan dok se klimatski uslovi u regionu ne stabilizuju. Kao rezultat, Pokrajinska vlada nastavlja da prati stanje i procenjuje da li su potrebne dodatne mere.