Digital Realty Trust preuzima 80 odsto udela u dva data centra od 96 megavata, dok otpor lokalnog stanovništva zaustavlja kampus od 22 miliona kvadratnih stopa

Američki investicioni fond Blackstone prodao je svoje udela u tri data centra u Severnoj Virdžiniji za 3,5 milijardi dolara, čime unovčava deo investicije u koju je ušao pre manje od tri godine. Digital Realty Trust platiće 1,2 milijarde dolara u gotovini i ponuditi akcije u vrednosti od 2,3 milijarde dolara, čime će preuzeti 80 odsto udela u dva data centra od po 96 megavata u Manasasu, kao i 50 odsto udela u data centru iste snage u Sterlingu, prema podacima iz ekonomskih analiza.

Ova transakcija dolazi nakon što je Blackstone bio poznat po prodaji prestižnih poslovnih zgrada uz velike popuste, a sada se povlači i iz segmenta data centara. Nedugo nakon prodaje, saznalo se da kompanija QTS, koja posluje u okviru Blackstone-a, odustaje od izgradnje svog dela velikog kampusa data centara u Virdžiniji pod nazivom Prince William Digital Gateway. Projekat je trebalo da obuhvati oko 2.100 akara zemljišta i 37 zgrada za data centre, a Blackstone se povukao pošto se partner iz projekta povukao nekoliko dana ranije.

Kampanja lokalnog stanovništva protiv izgradnje ovog kompleksa, koji je planiran na 800 akara zemljišta i obuhvatao bi 22 miliona kvadratnih stopa, dovela je do brojnih sudskih sporova. Kompleks je trebalo da bude najveći na svetu, sa potrebama za električnom energijom uporedivim sa potrebama jednog grada, i da privuče oko 100 milijardi dolara investicija. Međutim, zbog protivljenja lokalaca, administrativnih grešaka i povlačenja investitora, projekat je zaustavljen.

Brz rast kompanije QTS učinio ju je istaknutim primerom ekspanzije privatnog kapitala u industriji data centara, ali su ambicije naišle na zabrinutost javnosti zbog opterećenja elektroenergetske mreže i rasta cena nekretnina. Povlačenje Compass Datacenters, podržanog od strane Brookfield-a, iz projekta još u maju, dodatno je oslabilo mogućnost realizacije. Analitičari ocenjuju da je ovo jedno od najznačajnijih povlačenja investitora iz velikog projekta data centara, pri čemu se ističu ograničenja u infrastrukturi i otpor lokalnih zajednica kao ključni faktori.

Kompanija planira obim poslovanja od oko 400 miliona evra u 2026. uz kombinovani koeficijent od 95 odsto

Grupa Triglav nastavila je poslovanje na italijanskom tržištu osiguranja motornih vozila uz izmenjeni sporazum sa partnerima, saopšteno je 3. jula 2026. godine. U 2025. godini, Triglav je na ovom tržištu ostvario obim poslovanja od 693 miliona evra, što je predstavljalo više od četvrtine ukupnog obima poslovanja grupe. Za 2026. godinu planiran je obim oko 400 miliona evra, ali se usled prilagođavanja ugovora očekuje da taj iznos bude veći.

Grupa Triglav je u junu prošle godine započela saradnju sa italijanskom kompanijom Prima Assicurazioni i reosiguravajućom kompanijom Ageas Re, članicom belgijske Ageas grupe. Nakon što je AXA grupa stekla većinski udeo u Prima Assicurazioni, saradnja je nastavljena u skladu sa novim uslovima. Prema izmenjenom ugovoru, premije veće od prvobitno dogovorenih biće prenete na Ageas Re na osnovu reosiguranja sa 100% kvote, čime se smanjuje izloženost Triglava rizicima na italijanskom tržištu.

Kompanija ističe da procena poslovnih rezultata za 2026. ostaje nepromenjena. Planirana dobit pre oporezivanja iznosi između 170 i 190 miliona evra (2025: 174,1 milion evra), dok je ukupni obim poslovanja projektovan na više od 2,4 milijarde evra (2025: 2.561,2 miliona evra). Kombinovani koeficijent planiran je na približno 95 odsto (2025: 93,2 odsto).

Grupa Triglav nastavlja da povećava geografsku diverzifikaciju kroz partnerstva na međunarodnim tržištima, što doprinosi otpornosti poslovnog modela i ispunjenju strateških ciljeva rasta i profitabilnosti. Kompanija naglašava da model saradnje omogućava fleksibilan pristup novim tržištima i efikasno korišćenje poslovnih prilika, uz postojanje dinamike i fluktuacija u obimu poslovanja. Istovremeno, Triglav ističe značaj rasta portfolija osiguranja i investicija kao deo dugoročnih planova.

Akcize na gorivo smanjene za 10 odsto, trošarina na benzin 64,8 dinara po litru, na dizel 66,64 dinara

Vlada Republike Srbije donela je odluku o produženju privremene zabrane izvoza nafte i naftnih derivata do 31. jula, objavljeno je u Službenom glasniku. Prethodna odluka važila je do 2. jula, a nova izmena stupila je na snagu danom objavljivanja.

Odluka o zabrani izvoza odnosi se na sve vrste nafte i naftnih derivata, a cilj je da se obezbedi stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta u uslovima vanrednih okolnosti.

Pored produženja zabrane izvoza, Vlada je pre pet dana izmenila iznos akcize na gorivo, tako što je vratila umanjenje trošarine za vanredne prilike. Novim rešenjem, akciza je sada za 10 odsto niža od pune vrednosti – iznosi 64,8 dinara po litru benzina, dok je za dizel određena na 66,64 dinara po litru.

Ove mere deo su šireg paketa ekonomskih odluka kojima se nastoji da se ublaže efekti poremećaja na tržištu energenata, uz zadržavanje stabilnosti cena i snabdevanja.

Prema zvaničnim podacima, odluka Vlade Srbije ima za cilj zaštitu domaćeg tržišta i potrošača, dok se istovremeno omogućava fleksibilno prilagođavanje fiskalne politike kroz izmene akciza u vanrednim prilikama.