Američki embargo i sankcije dovode do nestašica struje i medicinskih sredstava, pogoršavajući krizu u zdravstvu.

Havana se suočava sa ozbiljnim problemima u snabdevanju električnom energijom i pristupom neophodnim lekovima usled stroge politike embarga i sankcija koje Sjedinjene Američke Države primenjuju prema kubanskoj vladi, sa ciljem vršenja pritiska na komunistički režim. Ove mere su intenzivirane za vreme administracije Donalda Trumpa, a državni sekretar Marko Rubio ističe da su sankcije dizajnirane tako da kubanska vlada oseti da “nema izlaza”, što odražava osećaj mnogih građana.

Teška situacija sa električnom energijom

Embargo na uvoz nafte doveo je do skoro potpunog kolapsa električne mreže, ostavljajući većinu mesta, uključujući i glavni grad Havanu, sa samo nekoliko sati električne energije dnevno. Često, dostupnost struje je još manja.

Zdravstvena kriza se produbljuje

Infrastrukturni problemi i ekonomska kriza doveli su do enormnog povećanja cena osnovnih životnih potrepština. U javnim bolnicama, koje su nekada bile ponos kubanskog zdravstvenog sistema, sada nedostaje ključnih lekova za lečenje dece. Roditelji čekaju u redovima za osnovnu medicinsku pomoć, dok lekari upozoravaju na nemogućnost nabavke životno važnih medikamenata.

Penzionerka Sara Emilia Marquez pokazala je lekove koje je dobila na poklon nakon što su joj redovni recepti počeli stizati jednom u tri meseca, ako uopšte stignu. Neki građani su primorani da lekove traže na crnom tržištu.

Volodimir Zelenski ističe da su sastanci sa američkim predsednikom doneli konkretne odluke, dok Putina optužuje za izostanak iskrene želje za mirom.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je, prema njegovom iskustvu, lakše sarađivati sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država nego sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Na konferenciji za novinare u Briselu, održanoj nakon samita Evropske unije, Zelenski je govorio o izazovima koje donosi pregovaranje sa ključnim svetskim liderima, naglašavajući kako su sastanci sa američkim predsednikom pružali priliku za otvorenu diskusiju i donošenje konkretnih odluka.

Kako je istakao, retorika Moskve, odnosno Vladimira Putina, predstavlja parodiju istinske želje za okončanjem rata. Prema rečima ukrajinskog predsednika, razgovori sa Putinom nisu doneli rezultate koji bi vodili ka miru, jer ruska strana ne pokazuje pravi interes za prekid sukoba. Osim toga, Zelenski je naglasio da su pokušaji Moskve više usmereni na održavanje konflikta nego na pronalaženje rešenja.

Izjave Zelenskog o saradnji sa SAD i Rusijom

Zelenski je na samitu podvukao razliku između susreta sa američkim i ruskim predsednikom. On je naveo da su sastanci sa liderom SAD uvek bili konstruktivni i usmereni ka donošenju odluka. “Lakše je imati posla sa predsednikom SAD nego sa Putinom”, izjavio je Zelenski, dodajući da uvek brani interese Ukrajine i njenog naroda.

Takođe, ukrajinski predsednik je optužio Putina za nedostatak iskrene želje za mirovnim pregovorima. “On ne želi da se rat završi. Uveren sam da je to razlog zašto je čak i Donbas premalen za njega”, rekao je Zelenski. Ova izjava ukazuje na to da Ukrajina vidi rusku strategiju kao produžavanje konflikta bez jasne namere za kompromisom.

Evropska perspektiva i očekivanja Kijeva

Pored toga, Zelenski je izrazio nadu da bi Evropa mogla da pronađe poseban format za direktan dijalog sa Rusijom. Na taj način, prema njegovom mišljenju, Kijev ne bi morao da se oslanja isključivo na diplomatiju Vašingtona. “Verujem da će se sve ovo dogoditi. To ne znači da ćemo nekoga isključiti iz ovog procesa”, rekao je Zelenski. On je dodao i da se neke stvari odvijaju paralelno, što daje nadu za napredak na više frontova.

U međuvremenu, ukrajinski predsednik je podvukao da će nastaviti da brani interese svoje zemlje na svim međunarodnim sastancima i forumima. Zbog toga se zalaže za širu evropsku uključenost u proces mira, ali i za nastavak razgovora sa svim relevantnim partnerima na globalnoj sceni.

Na kraju, iz izjave Volodimira Zelenskog jasno se vidi da pregovori i odnosi sa liderima poput predsednika SAD i Rusije imaju veliki uticaj na ukrajinsku politiku. Međutim, aktuelna situacija pokazuje da su izazovi pred Kijevom i dalje brojni, pogotovo kada je reč o postizanju trajnog mira.

Vlasti su otkrile prisustvo opasne amebe Naegleria u šest veštačkih jezera u Meridi i odmah uvele zabranu kontakta s vodom.

Prisustvo smrtonosna ameba iz roda Naegleria potvrđeno je u šest od devet veštačkih jezera na području grada Merida, saopštile su zdravstvene vlasti meksičke države Jukatan. Nakon ovog otkrića, uvedene su hitne mere zabrane svakog kontakta sa vodom na ovim lokacijama, a građani su pozvani na oprez dok traje sanacija.

Prema poslednjim rezultatima ispitivanja, ameba Naegleria fowleri je pronađena u jezeru kod tržnog centra Plaza La Isla, zatim u istočnom i glavnom jezeru kompleksa Kabo Norte, kao i u jezerima Sentenario, Gran Park La Planča i Ekološkom parku Ponijente. Zdravstvene vlasti su naložile postavljanje zaštitnih barijera, upozoravajućih znakova i jasno istakle da pristup vodi na tim mestima ostaje zabranjen dok analize ne potvrde bezbednost.

Kako je otkrivena smrtonosna ameba

Opsežna kontrola kvaliteta vode sprovedena je nakon što je u septembru preminuo 34-godišnji muškarac, kod koga je infekcija smrtonosna ameba Naegleria fowleri laboratorijski potvrđena. Prema podacima zdravstvenih vlasti, muškarac je radio kao instruktor vejkborda na jezeru kod tržnog centra Plaza La Isla. Zbog tog slučaja, nadležni su sproveli dodatni nadzor i testiranja vode na svim veštačkim jezerima u Meridi.

Uprkos zabrani kontakta sa vodom, parkovi i zoološki vrtovi na ovim lokacijama ostaju otvoreni za posetioce. Međutim, pristup vodi strogo je zabranjen dok rezultati analiza ne pokažu da je smrtonosna ameba uklonjena. Zdravstveni nadzor obuhvatio je 361 osobu koja je boravila na rizičnoj lokaciji nakon tragičnog slučaja iz septembra.

Šta znamo o Naegleria fowleri i merama zaštite

Amebe iz roda Naegleria uglavnom žive u toploj slatkoj vodi. Vrsta Naegleria fowleri može uzrokovati retku, ali izuzetno opasnu infekciju mozga poznatu kao primarni amebni meningoencefalitis. Do infekcije dolazi kada kontaminirana voda kroz nos dospe do mozga. Važno je napomenuti da gutanje vode ne izaziva infekciju, niti se bolest prenosi sa čoveka na čoveka.

Podaci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da više od 97 odsto obolelih od infekcije koju izaziva Naegleria fowleri ne preživi, iako se ovakvi slučajevi javljaju izuzetno retko. U Sjedinjenim Državama godišnje se registruje manje od deset slučajeva ove infekcije.

Zdravstvene vlasti u Jukatanu ističu da zabrana kontakta sa vodom ostaje na snazi dok se ne završe sve potrebne sanitarne mere i dok laboratorijske analize ne potvrde bezbednost jezera. U međuvremenu, građanima se preporučuje striktno pridržavanje upozorenja na označenim lokacijama.