Tokom nasilnih protesta u Parizu registrovano je 30.000 pljačkaša, a 118 policajaca pretrpelo je povrede, navodi policijska prefektura.

Masovni nemiri su tokom prethodne noći pogodili Pariz, a prema saopštenju policijske prefekture registrovano je čak 30.000 pljačkaša i 8.000 učesnika nereda. U ovim incidentima povređeno je 118 policajaca, od kojih su trojici bila potrebna hospitalizacija. Talas nasilja povezan je sa protestima koji su sinoć eskalirali na ulicama glavnog grada Francuske.

Za vreme trajanja protesta, u periodu od 7.00 do 1.00 sat posle ponoći, u Parizu je bilo raspoređeno 432 nacionalna policajca i 240 pripadnika specijalnih jedinica za razbijanje demonstracija (CRS). Pojačanje su činile i dve jedinice specijalnih snaga pod nazivom Kentaur. Zvanično je saopšteno da je tokom nereda privedeno 99 osoba zbog sumnje da su učestvovale u pljačkama i neredima, a veliki broj prodavnica pretrpeo je znatnu štetu.

Uzroci nemira u Parizu

Talas masovnih protesta u Francuskoj započeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza, Kretaju. Povod za izlazak na ulice bili su loši uslovi u prosveti, uključujući hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene školske zgrade. Kako je vreme prolazilo, protesti su se proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje i doveli do blokada i sukoba sa policijom.

Demonstracijama su se kasnije pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta „Žuti prsluci“. Pored zahteva za reformu obrazovanja, protesti su se proširili i na teme visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje. Zbog toga su ulice Pariza postale poprište masovnih okupljanja i nasilja, što je rezultiralo velikim brojem povređenih i privedenih.

Reakcija vlasti i posledice

Policija je saopštila da je zbog nemira uvedeno pojačano prisustvo snaga reda u najkritičnijim delovima Pariza. Takođe, naglašeno je da se nadležni trude da obezbede bezbednost građana i spreče dalju eskalaciju nasilja. U međuvremenu, javnost i dalje prati najnovija dešavanja i traži rešenja za probleme koji su doveli do trenutne situacije.

Ukupno, nemiri u Francuskoj izazvali su zabrinutost zbog bezbednosti i stabilnosti, dok policijska prefektura intenzivno prati razvoj događaja i izveštava o svim relevantnim podacima. Očekuje se da će reakcija institucija i dalje biti u fokusu javnosti, posebno u kontekstu pokušaja da se stabilizuje situacija i spreče novi incidenti.

Izraelski premijer Netanjahu zahvalio na podršci, naglasivši značaj zajedničkog rada

Donald Trump je u nedelju izrazio podršku izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu za predstojeće nacionalne izbore, opisujući ga kao ‘izvanrednog ratnog premijera i još boljeg partnera za mir’. Ova podrška dolazi u ključnom trenutku, s obzirom na to da su izraelski birači pozvani na glasanje 27. oktobra.

Reakcije na podršku

Trumpova podrška je posebno značajna zbog njegove popularnosti u Izraelu, iako je bila uskraćena mesecima zbog razlika u strategijama na Bliskom istoku. Netanjahuova vlada, koja važi za najnacionalističkiju i najdesniju u istoriji Izraela, suočava se s domaćim kritikama zbog bezbednosnih propusta i međunarodnim zbog tretmana Palestinaca.

‘Bibi Netanjahu je bio snažan, hrabar i briljantan uprkos ogromnom protivljenju’, napisao je Trump na platformi Truth Social. Netanjahu je uzvratio zahvalnost na platformi X, ističući ‘ogromnu podršku i zajednički rad’.

Italijanska premijerka oštro je osudila nasilje tokom protesta u Milanu, Torinu i Bolonji i pozvala opoziciju na nedvosmislenu osudu izgrednika.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni javno je istakla da je protest pravo svakog građanina, ali je naglasila da uništavanje gradova nije prihvatljivo. Nakon što su se u Milanu, Torinu i Bolonji dogodili žestoki sukobi demonstranata sa policijom, Meloni se oglasila putem svoje zvanične stranice na društvenoj mreži X. U toj izjavi, ona je jasno zatražila od opozicije da zauzme čvrst i nedvosmislen stav protiv nasilja i izgrednika koji su izazvali pustošenje ulica.

Prema njenim rečima, iako sloboda izražavanja i pravo na protest predstavljaju osnovne demokratske vrednosti, uništavanje javne imovine i remetilačko ponašanje ne mogu se tolerisati nijednoj strani. “Protest je pravo, ali uništavanje gradova nije”, poručila je Meloni, ističući potrebu za odlučnom osudom svakog vida nasilja.

Reakcija na nasilje u Milanu, Torinu i Bolonji

Tokom prethodnih dana, u pojedinim italijanskim gradovima došlo je do ozbiljnih sukoba između demonstranata i policije. Demonstranti su, prema izveštajima, izazvali značajnu materijalnu štetu uništavajući gradski mobilijar i praveći haos na ulicama. Kao rezultat, bezbednosne snage morale su da intervenišu kako bi uspostavile javni red i zaštitile imovinu građana.

Zbog toga je Đorđa Meloni apelovala da se jasno razlikuje pravo na miran protest od nasilnih dela i vandalizma. “Neophodno je da svi politički akteri, bez izuzetka, osude ovakvo ponašanje”, navela je premijerka u svom saopštenju.

Poziv opoziciji i društvenoj odgovornosti

Zahtevajući odgovornost od opozicionih stranaka, Meloni je naglasila da politički činilac ne može ostati neutralan kada je u pitanju nasilje na ulicama. “Očekujem da opozicija jasno i bez rezerve osudi izgrednike koji uništavaju naše gradove”, napisala je Meloni na mreži X.

Ova poruka izazvala je reakcije u italijanskoj javnosti, a pojedini komentatori ističu da je važno očuvati mir i sigurnost svih građana, kao i zaštititi demokratska prava bez tolerancije prema nasilju. Takođe, Meloni je podsetila da su institucije tu da štite poredak i slobodu, ali i da je konstruktivan dijalog ključan za rešavanje društvenih tenzija.

Važnost jasne osude nasilja

Na kraju, premijerka je još jednom podvukla koliko je važno da se svako nasilje tokom protesta, poput onog u Milanu, Torinu i Bolonji, nedvosmisleno osudi. Ona je istakla da je demokratsko društvo snažno onoliko koliko su njegovi građani i politički lideri spremni da zaštite javni red, ali i pravo na slobodno izražavanje stavova. Očekuje se da će ova izjava dodatno uticati na dalji tok političkog dijaloga u Italiji.