Novi masovni protest pod nazivom „Drugi čin“ zakazan je za 24. oktobar u Parizu, vlasti najavljuju pojačane mere bezbednosti.

Nakon što je policijski čas doneo privremeni mir u pojedinim gradovima Francuske, najavljen je novi masovni protest pod nazivom „Drugi čin“. Prema saopštenju, protest je zakazan za subotu, 24. oktobar, a vlasti su najavile izlazak vojske na ulice kako bi sprečile eskalaciju. Ključni skupovi biće održani u Parizu, posebno na Trgu Bastilja i Trgu Republike.

Posle vikenda koji su obeležili masovni neredi i pljačke, policijski čas uveden je u nekoliko gradova, što je prema rečima francuskog premijera Sebastijena Lekornija, omogućilo smirivanje situacije. On je naveo da su zabrane kretanja u centralnim delovima Pariza, kao što su Trg Republike i trgovački centar, bile ključne za suzbijanje nasilja.

Pojačane mere bezbednosti zbog najavljenih protesta

Pored policijskog časa, francuske vlasti su uvele dodatne mere ograničavanja kretanja mladih i okupljanja u gradovima kao što su Pariz, Marsej, Bordo, Nica, Lion, Lil i drugim mestima. Ministar unutrašnjih poslova najavio je da će, osim povećanog broja policajaca, na ulicama biti raspoređena i vojska.

Organizatori pokreta „Žuti prsluci“, koji stoje iza protesta, objavili su koordinisani poziv na okupljanje širom zemlje. Prema interaktivnoj mapi koju su objavili, do ponedeljka je već bilo najavljeno 124 akcija, a posebno se izdvaja okupljanje zakazano za 24. oktobar u Parizu.

Planirani skupovi i reakcije vlasti

Protesti su planirani u brojnim gradovima, ali se glavni skupovi očekuju na Trgu Bastilja i Trgu Republike u Parizu. Vlasti ističu da će bezbednosne snage pratiti situaciju i reagovati na svako kršenje mera javnog reda. Ocenjuje se da će, zbog ranijih incidenata, prisustvo vojske biti dodatna garancija bezbednosti.

Francuski premijer je naglasio da su mere ograničenja bile efikasne tokom prethodnih dana, ali da se zbog najavljenih protesta očekuje pojačano prisustvo bezbednosnih snaga. Pored policije, angažovanje vojske ima za cilj da spreči ponavljanje nasilja i osigura mir tokom okupljanja.

Kako su organizatori naveli, protest pod nazivom „Drugi čin“ predstavlja nastavak pokreta započetog 17. oktobra, a ovog puta se akcenat stavlja na okupljanja u ključnim delovima Pariza. Prema aktuelnim informacijama, vlasti prate situaciju i spremne su da reaguju u skladu s razvojem događaja.

Senatori Ted Kruz, Tom Tilis i Don Bejkon oštro su kritikovali odluku o izuzeću Rusije, naglašavajući štetu po evroatlantsku bezbednost.

Republikanska većina u američkom Kongresu ponovo je naglasila svoju čvrstu poziciju prema Rusiji, jasno ističući da popuštanja prema Kremlju neće biti. U fokusu je odluka predsednika Donalda Trampa o zamrzavanju primene restriktivnih mera iz dvostranačkog zakona koji se odnosi na kažnjavanje Rusije i Irana, neposredno pred njegovo stupanje na snagu. Ova odluka izazvala je trenutnu i snažnu reakciju vodećih republikanaca, koji su javno upozorili na posledice takvog poteza.

Jasno protivljenje izuzeću Rusije

Prema saopštenju, predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson istakao je da je direktno upozorio predstavnike Bele kuće na moguće “neželjene posledice” i podvukao da “Putinu ne može verovati”. Ove izjave predstavljaju nedvosmislen signal da Vašington ne planira da pravi ustupke prema Rusiji, posebno kada je u pitanju bezbednost evroatlantskog prostora. U Senatu je dvostranački zakon o sankcijama protiv Rusije i Irana usvojen sa značajnom većinom od 86 prema 11 glasova, što dodatno ukazuje na široku političku podršku oštroj liniji prema Moskvi.

Stav senatora: kratkoročne koristi ne opravdavaju rizik

Senatori Ted Kruz i Tom Tilis javno su ocenili da je obustavljanje kaznenih mera prema Rusiji ozbiljna greška. Kako su naveli, takva odluka bi značila direktno popuštanje pred režimom u Moskvi, a svi privredni razlozi ne mogu biti važniji od dugoročne bezbednosti Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Takođe, pokušaji da se izuzeće opravda smanjenjem cena goriva ili drugim taktičkim pregovorima nisu naišli na razumevanje među republikanskim liderima.

Evroatlantska bezbednost kao prioritet

Republikanska većina u Kongresu, predvođena Majkom Džonsonom, jasno pokazuje da američka zakonodavna vlast ostaje glavna prepreka svim pokušajima popuštanja prema Kremlju. Prema njihovom stavu, zapadna vojna, ekonomska i politička arhitektura zasniva se na čvrstoj izolaciji Rusije i snažnom finansijskom pritisku na ruske energetske izvore. Pored toga, pokušaji Kremlja da kroz energetske ucene ili psihološke operacije izdejstvuje popuštanje sankcija nisu uspeli da naruše jedinstvo Kongresa.

Poruka Zapadu i podrška Ukrajini

Na kraju, poruke iz američkog Kongresa jasno poručuju da je načelo “mira kroz snagu” i dalje temelj politike prema Rusiji. Sjedinjene Države ostaju čvrsto opredeljene da podrže slobodnu i suverenu Ukrajinu, a svaki pokušaj izuzeća ili popuštanja prema Moskvi dočekuje se sa oštrim otporom. U takvom okruženju, republikanska većina u Kongresu nastavlja da insistira na čvrstoj liniji i punoj primeni ranije usvojenih sankcija protiv Rusije, sa ciljem očuvanja stabilnosti evroatlantskog prostora.

Stiv Vitkof se sastaje sa evropskim zvaničnicima i predsednikom Ukrajine, a potom putuje u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom.

Posebni izaslanik Bele kuće, Stiv Vitkof, najavio je posetu evropskim prestonicama i Ukrajini, nakon čega će otputovati u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom. Ova serija susreta, u kojoj ključnu ulogu imaju napetosti između Vašingtona i Kijeva, dodatno ističe važnost trenutka za napad u Ukrajini.

Prema zvaničnom saopštenju, Vitkof će u Oslu razgovarati sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, kao i sa predstavnicima vlada Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Poljske, zajedno sa čelnicima Evropske unije i NATO saveza. Zatim će izaslanik SAD otputovati direktno u Moskvu, gde ga očekuje sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom. Ovi razgovori imaju za cilj da osiguraju nastavak dijaloga uprkos rastućim tenzijama.

Napad u Ukrajini i izazovi pomoći

Sastanak u Oslu dolazi dok se napad u Ukrajini i dalje odvija. U isto vreme, izaslanik SAD pokušava da posreduje između zaraćenih strana, ali i javno razmenjuje oštre reči sa ukrajinskim rukovodstvom. Kijev se suočava sa teškim izborom: da prihvati ponuđene nacrte sporazuma ili da se suoči sa mogućom obustavom ključne vojne pomoći, dok se napad u Ukrajini nastavlja, a gradove i dalje pogađaju balistički projektili.

Iz ukrajinskih izvora dolaze tvrdnje da je razmena obaveštajnih podataka smanjena, a da već uplaćeni protivvazduhoplovni sistemi Patriot kasne zbog odlaganja odobrenja iz Vašingtona. Ovakva situacija, prema istim izvorima, dodatno komplikuje položaj zemlje koja se bori za opstanak.

Političke odluke i reakcije saveznika

Predsednik Zelenski je izjavio da je doneta politička odluka da se uspori vojna pomoć Ukrajini, dok su poruke iz Vašingtona sugerisale da Kijev možda treba da pronađe novog pregovarača. Ovakve poruke, smatraju analitičari, mogu delovati kao pokušaj obmane u korist Moskve. Usmeravanje pritiska na Ukrajinu, uskraćivanjem vitalne vojne podrške dok traje napad u Ukrajini, postavlja pitanje dugoročnih posledica za evropsku bezbednost.

Ipak, evropske prestonice i dalje ističu da je neophodno preuzeti odgovornost i popuniti praznine u snabdevanju naoružanjem, posebno pred dolazak zime. Naglašava se da Ukrajina ne brani samo svoje teritorije, već i temeljna načela međunarodnog prava i slobode celog kontinenta.

Buduće odluke i značaj jedinstva

Očekuje se da će naredni razgovori sa Putinom u Moskvi doneti nove izazove. Saveznici iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Poljske i nordijskih zemalja pozvani su da pojačaju podršku Kijevu i obezbede da napad u Ukrajini ne završi ustupcima agresoru. Svaki pokušaj da se Ukrajina primora na kapitulaciju, ističu izvori, ne može slomiti jedinstvo ukrajinskih branilaca i evropskih saveznika.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se diplomatska inicijativa izaslanika SAD razvijati i kakav će efekat imati na napad u Ukrajini i regionalnu stabilnost.