Iranska revolucionarna garda objavila je snimak tankera koji je u Ormuskom moreuzu naleteo na minu, izazvavši požar na brodu.

Naftni supertanker sa više od dva miliona barela nafte doživeo je ozbiljan incident u Ormuskom moreuzu, gde je, prema saopštenju Iranske revolucionarne garde (IRGC), naleteo na minu i izazvao požar. Ovaj događaj, koji je zabeležen na objavljenom snimku, dodatno komplikuje bezbednost u regionu kroz koji prolazi otprilike petina svetske nafte.

Prema zvaničnim informacijama, požar je izbio u mašinskoj prostoriji tankera nakon što je brod udario u morsku minu. Incident se, kako navode iranski državni mediji, dogodio dok se tanker kretao “neovlašćenom južnom rutom” kroz moreuz. Ključno je naglasiti da su mu navigacioni i pozicioni sistemi bili isključeni, što je prema Iranskoj revolucionarnoj gardi znak neprijateljskog delovanja.

Reakcija iranskih vlasti i objavljeni snimak

Komandant mornarice IRGC, admiral Ali Ozmaei, istakao je početkom ove nedelje da će svako plovilo koje isključi navigacione sisteme biti označeno kao neprijateljsko. Na snimku, koji je objavljen nakon udara, vidi se dim koji se širi iz mašinskog dela tankera. Prema istom izvoru, tanker je ignorisao upozorenja iranskih snaga i nastavio kretanje dok su navigacioni sistemi bili isključeni.

Ovaj incident sa naftnim tankerom nije izolovan slučaj. Samo dan ranije, IRGC je izvestio o požarima na još dva naftna broda u istom moreuzu, tvrdeći da su i ta plovila takođe naletela na mine. S obzirom na učestalost ovakvih događaja, zabrinutost za sigurnost pomorskih puteva je u porastu.

Kontrola nad Ormuskim moreuzom i međunarodne tenzije

Krajem februara, Iran je preuzeo potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, što je usledilo nakon početka sukoba sa Sjedinjenim Državama i Izraelom. Kao rezultat toga, Teheran je postavio zahtev da sva plovila moraju tražiti dozvolu za prolazak ovim plovnim putem. Ova odluka ima ogroman značaj, jer se kroz Ormuski moreuz transportuje oko petina ukupne svetske količine nafte.

Osim toga, Sjedinjene Države su na iransku blokadu odgovorile sprovođenjem pomorske protivblokade, usmerene pre svega na iranski izvoz nafte. Zbog toga je situacija u ovom regionu izuzetno napeta, a incidenti poput ovog dodatno podstiču zabrinutost međunarodne zajednice.

Posledice i značaj incidenta za globalno tržište

Stručnjaci ocenjuju da incidenti poput sudara tankera sa minama mogu imati posledice po stabilnost svetskog tržišta nafte. Iako nije zabeleženo curenje nafte sa ovog broda, svako narušavanje bezbednosti transportnih ruta kroz Ormuski moreuz potencijalno može uticati na cene energenata i sigurnost snabdevanja.

Na kraju, iranska strana i dalje insistira na punoj kontroli nad moreuzom i upozorava da će svako kršenje novih pravila biti tretirano kao bezbednosni rizik. Zbog toga, analitičari prate razvoj situacije u regionu, dok pomorske vlasti drugih država apeluju na poštovanje međunarodnog prava i bezbednosnih protokola.

Specijalni izaslanik predsednika SAD jutros je stigao u Sankt Peterburg, gde će imati razgovore sa ruskim rukovodstvom nakon sastanka sa Zelenskim u Oslu.

Specijalni izaslanik predsednika SAD, Stiven Vitkof, stigao je jutros u Sankt Peterburg, gde se očekuju razgovori sa ruskim rukovodstvom. Njegov dolazak dolazi neposredno nakon što je učestvovao u pregovorima u Oslu sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, norveškim premijerom i finskim predsednikom. Kako je objavljeno, sastanci u Sankt Peterburgu biće fokusirani na teme bezbednosti i ekonomske saradnje.

Na aerodromu Pulkovo Vitkofa je dočekao Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije. Njihova kolona vozila ubrzo je napustila aerodrom, što ukazuje na to da je planirana serija sastanaka sa ruskim zvaničnicima.

Tok priprema za razgovore u Sankt Peterburgu

Prema zvaničnim informacijama, državni sekretar SAD Marko Rubio ranije je saopštio da je specijalni izaslanik Vitkof na putu za Sankt Peterburg. Portparol predsednika Rusije, Dmitrij Peskov, izjavio je da će Kremlj javnost pravovremeno obavestiti o tačnom terminu i mestu susreta ruskog lidera Vladimira Putina sa američkim izaslanikom. Iako tačan datum sastanka još nije potvrđen, očekuje se da će glavne teme biti razvoj bezbednosnih i ekonomskih elemenata koje je Vitkof prethodno razmatrao sa partnerima u Oslu.

Sastanak u norveškoj prestonici okupio je uz ukrajinskog predsednika i norveškog premijera Jonasa Gara Stere i finskog predsednika Aleksandara Stuba. Takođe, zet američkog predsednika, Džared Kušner, pridružio se razgovorima na daljinu. Nakon konsultacija, Stub je najavio napredak u oblastima bezbednosti i ekonomije, što će, kako je najavljeno, američki izaslanik predstaviti ruskim zvaničnicima.

Saglasnost zapadnih država i očekivanja od sastanka

U međuvremenu, prema izvorima iz Vašingtona koje prenosi dopisnik Barak Ravid, Sjedinjene Američke Države, Ukrajina i Evropa usaglasile su stavove o daljim koracima u rešavanju sukoba i odnosima sa Moskvom. Državni sekretar Marko Rubio ocenio je da je sastanak u Oslu bio uspešan, ali, kako navodi, bez neočekivanih rezultata.

Iako se detalji budućih razgovora Vitkofa sa ruskim rukovodstvom još ne objavljuju, javnost očekuje da će ključna pitanja vezana za ukrajinski mirovni proces i ekonomske odnose biti u fokusu. Sve informacije o sastanku Vladimira Putina i američkog specijalnog izaslanika biće blagovremeno saopštene, najavio je portparol Kremlja.

Odluka o usporavanju satelitskih komunikacija izazvala je iznenađenje unutar američke administracije.

Prema izvorima bliskim situaciji, Elon Musk je naredio ograničenje pristupa Ukrajine satelitskoj mreži SpaceX, što je usporilo komunikaciju važnu za vojne operacije. Ova promena je stupila na snagu prošle nedelje, a uticala je na operacije dronova i komunikaciju na bojištu.

Detalji odluke

Musk je, tražeći jasnoću od predsednika SAD-a o korišćenju tehnologije Starshield, izrazio nezadovoljstvo zbog percepcije da njegova kompanija profitira od rata. ‘Sve limite brzine ili korišćenja određuje američka vojska i na kraju predsednik’, napisao je Musk na platformi X.

Pentagon i Bijela kuća nisu direktno naredili usporavanje, a iznenađenje su izrazili i neki visoki zvaničnici. Ministar odbrane Pete Hegseth potvrdio je da Pentagon nije manipulisao servisom.

Reakcije na odluku

Donald Trump, bivši predsednik SAD-a, izjavio je da traži detalje o tome ko je naredio usporavanje. ‘Ne znam ko je to bio, ali želim da saznam’, rekao je Trump. Ova situacija pokazuje složenost upravljanja privatnim tehnološkim resursima u međunarodnim konfliktima.