Prepoznajte simptome žutice kod odraslih žena i saznajte kada je vreme da posetite lekara

Promene boje kože i beonjača, naročito kada poprime žutu nijansu, postaju sve učestalije među ženama u Srbiji. Ovaj simptom poznat kao žutica, često se pogrešno vezuje samo za novorođenčad, ali stručnjaci naglašavaju da kod odraslih žena gotovo uvek ukazuje na poremećaje u funkciji jetre ili krvi. Pravovremeno prepoznavanje ovih promena je ključno za ranu dijagnozu i efikasno lečenje.

Žutica nastaje kada dolazi do prekomernog nakupljanja bilirubina, pigmenta koji se stvara razgradnjom crvenih krvnih zrnaca. Uobičajeno, jetra preradi bilirubin i eliminiše ga kroz žuč. Međutim, problemi sa jetrom ili začepljenjem žučnih puteva mogu dovesti do taloženja bilirubina u organizmu, što rezultira žutom bojom kože i očiju.

Uzroci pojave žutice kod odraslih žena su brojni. Najčešće se radi o virusnim hepatitisima, masnoj jetri, prekomernom konzumiranju alkohola, kamenju ili zapaljenju žučne kese, kao i upotrebi određenih lekova. Hemolitičke anemije, tumori jetre, pankreasa ili žučnih puteva, kao i nasledni poremećaji metabolizma bilirubina, takođe mogu biti uzrok. Gojaznost i dijabetes dodatno povećavaju rizik od razvoja bolesti jetre koje mogu izazvati žuticu. Treba imati na umu da žutica kod odraslih nije samostalna bolest, već upozorava na ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva dalje ispitivanje.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju, osim žute kože i beonjača, uključuju i tamnu mokraću, svetlu ili glinastu stolicu, svrab, bol ispod desnog rebarnog luka, mučninu, povraćanje, gubitak telesne mase i povišenu temperaturu. U težim slučajevima javljaju se izražen umor, pospanost, konfuzija ili lako stvaranje modrica. Dr Marijana Rajić, specijalista interne medicine, ističe: “Ako žena primeti krv u stolici ili povraćenom sadržaju, to je alarmantan simptom i zahteva hitan pregled.”

Kod beba, žutica je uglavnom posledica nezrelosti jetre i često prolazi spontano ili uz jednostavne terapije. Međutim, ako beba odbija da jede, previše je pospana ili neprekidno plače, potrebno je odmah posetiti pedijatra jer visok nivo bilirubina može izazvati oštećenje mozga.

Prevencija i lečenje žutice podrazumevaju zdravu ishranu, izbegavanje prekomernog unosa alkohola i redovne lekarske kontrole. Pravovremeno prepoznavanje promena na koži i očima i drugih simptoma je od suštinskog značaja. “Žene često zanemaruju prve znake, misleći da je reč o bezazlenoj pojavi. Međutim, svaka promena boje kože ili beonjača zaslužuje pažnju i dodatnu dijagnostiku”, objašnjava dr Rajić. Dodaje i da ne treba odlagati odlazak kod lekara, jer rana dijagnoza može sprečiti ozbiljne komplikacije.

U zaključku, žutica kod odraslih žena najčešće je prvi znak ozbiljnijih oboljenja, pa se savetuje da se u slučaju promena odmah obratite stručnjaku.

Novo japansko istraživanje otkriva: žene sa problemima ciklusa češće saznaju za polno prenosive infekcije tokom pregleda

Najnovije japansko istraživanje donosi važne informacije za žene koje imaju menstrualne smetnje. Naučnici su analizirali podatke više od 3,4 miliona žena koje su tokom 2023. godine bile kod lekara i otkrili da su one sa poremećajima ciklusa, poput endometrioze (kada tkivo materice raste van svoje prirodne pozicije) i dismenoreje (jako bolne menstruacije), češće dobijale dijagnozu polno prenosivih infekcija. Istraživanje beleži da je čak 7,5% žena iz uzorka imalo neki od menstrualnih poremećaja.

Stručnjaci su posebno pratili četiri najčešće polno prenosive infekcije: gonoreju, hlamidiju, trihomonijazu i genitalni herpes. Rezultati pokazuju da je hlamidija dijagnostikovana kod 3,5% žena sa menstrualnim poremećajima, dok je kod onih bez tih problema taj broj bio 0,7%. Slično, gonoreja je dijagnostikovana kod 0,9% žena sa poremećajima, a samo kod 0,2% ostalih.

Važno je istaći da stručnjaci ne smatraju da menstrualni poremećaji direktno povećavaju rizik od infekcija. Veza koja je primećena odnosi se na dijagnostikovanje, ne na sam rizik. “Ovo nije iznenađujuće, jer žene sa menstrualnim problemima češće idu kod lekara i samim tim češće rade testove na infekcije,” naglašava prof. dr Adi Davidov, ginekolog.

Redovni lekarski pregledi zbog menstrualnih tegoba pružaju ženama više prilika da na vreme otkriju eventualne polno prenosive infekcije. Takođe, ovakvo praćenje zdravlja omogućava ranu terapiju i sprečavanje mogućih komplikacija. “Kada žena dolazi na pregled zbog bolnih ili obilnih menstruacija, lekar često savetuje i testiranje na polno prenosive bolesti, čak i ako nema simptome,” objašnjava dr Christine Greves, ginekološkinja.

Zaključak je da rezultati ne treba da izazovu strah, već da podstaknu žene da vode računa o svom zdravlju i redovno posećuju ginekologa, naročito ako primete promene u ciklusu.

Ako imate menstrualne poremećaje, nastavite sa redovnim ginekološkim pregledima i otvoreno razgovarajte sa lekarom o svim simptomima. Pravovremena dijagnostika i lečenje su ključni za očuvanje reproduktivnog zdravlja.

Androgeni, estrogen i kortizol igraju ključnu ulogu u zdravlju kose, posebno tokom menopauze i stresa

Zdravlje naše kose često zavisi od unutrašnjih faktora, među kojima su hormoni najuticajniji. Promene u hormonskom balansu mogu dovesti do gubitka kose, što najviše pogađa žene tokom menopauze, trudnoće ili u periodima pojačanog stresa. Najvažniji hormoni koji utiču na kosu su androgeni, estrogen i kortizol, pa je važno razumeti njihov uticaj na strukturu i gustinu kose.

Androgeni hormoni, koji su prisutni i kod žena, mogu izazvati proređivanje kose kada njihova koncentracija postane dominantna. Ova hormonska neravnoteža često se javlja posle 50. godine, jer tada opada nivo estrogena, a androgeni postaju izraženiji. Rezultat toga je tanja kosa i vidljivije teme, a žene najčešće primećuju smanjenje volumena i proređivanje na temenu. Kod muškaraca je povlačenje linije kose češće, ali kod žena gubitak kose može biti jednako stresan.

Estrogen je poznat po tome što produžava fazu rasta dlake. Tokom trudnoće, kada je nivo estrogena povišen, kosa postaje bujnija i jača. Međutim, nakon porođaja ili u menopauzi, dolazi do naglog pada estrogena, što dovodi do toga da se folikuli brže prebacuju u fazu mirovanja i kosa počinje više da opada. Iako je ovaj period često privremen, može biti vrlo stresan, pa je važno obratiti pažnju na iznenadne promene.

Kortizol, hormon stresa, može negativno uticati na folikule dlake. Dugotrajan stres uzrokuje povišen nivo kortizola, što pokreće upalne procese i remeti normalan ciklus rasta kose. Gubitak kose kao posledica stresa često se javlja tek nekoliko meseci nakon stresnog događaja, što otežava prepoznavanje uzroka. Visoki kortizol može dodatno pogoršati stanje kod žena koje su sklone hormonskim disbalansima.

Ukoliko primetite naglo proređivanje ili pojačano opadanje kose, savetuje se da posetite dermatologa. On može proveriti da li su promene povezane sa stanjima poput policističnih jajnika (PCOS), problemima sa štitnom žlezdom ili dijabetesom. Endokrinolog može dodatno pomoći u otkrivanju uzroka. Preporučuje se da vodite evidenciju o početku promena, redovnosti ciklusa i s vremena na vreme fotografišete teme, što lekaru može pomoći u praćenju toka problema.

Osim redovnih pregleda, važno je paziti na izbalansiranu ishranu, dobar san i upravljanje stresom. O mogućim rešenjima razgovarajte sa svojim lekarom, jer terapija zavisi od uzroka gubitka kose. Dr Ivana Petrović, dermatolog, naglašava: “Hormoni su često skriveni uzrok gubitka kose kod žena. Prvi korak je identifikacija problema i praćenje promena kroz vreme.” Takođe dodaje: “Ne treba zanemariti ni stres, jer često doprinosi pogoršanju stanja, ali uz pravovremenu reakciju, moguće je vratiti zdravlje kose.”

Na kraju, važno je znati da gubitak kose često signalizira promene u organizmu, pa je za pravu dijagnozu i savet najbolje obratiti se stručnjaku.