Carine na industrijske i poljoprivredne proizvode iz SAD se ukidaju, američke tarife na robu iz EU ograničene na 15 odsto

Evropska komisija sutra ukida carine na većinu industrijskih i poljoprivrednih proizvoda iz Sjedinjenih Američkih Država, u skladu sa trgovinskim sporazumom postignutim prošle godine sa Vašingtonom. Ova odluka je objavljena u Službenom listu Evropske unije i stupa na snagu u sredu, saopštila je Evropska komisija.

Portparol Evropske komisije za trgovinu, Olof Gil, izjavio je da je Evropska unija ispunila obećanje dato trgovinskim sporazumom i ocenio da je to ‘dobra vest za transatlantske odnose’. Ukidanje carina predstavlja glavnu obavezu koju je EU preuzela prošlog leta tokom pregovora u Turnberiju u Škotskoj, a zauzvrat su američke carine na uvoz robe iz EU ograničene na 15 odsto.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je kritikovao spor proces ratifikacije u Evropskoj uniji i tražio da sporazum bude sproveden do 4. jula, kada se u SAD obeležava 250 godina od proglašenja nezavisnosti. U maju je postignut kompromis sa državama članicama EU, pa je u trgovinski sporazum uneta posebna klauzula prema kojoj sporazum automatski prestaje da važi krajem 2029. godine, po isteku mandata Donalda Trampa, osim ako ne bude doneta odluka o produženju.

Evropska komisija zadržava mogućnost da suspenduje primenu sporazuma ukoliko Tramp do kraja godine ne ukine dodatne carine od 50 odsto na stotine proizvoda koji sadrže čelik i aluminijum. Olof Gil je naglasio da se razgovori sa američkom administracijom nastavljaju i dodao: ‘Konstruktivni razgovori nastavljaju se na tehničkom i političkom nivou’, ističući da će Evropska komisija nastaviti saradnju sa SAD kako bi sve obaveze preuzete prošlog avgusta bile sprovedene u dobroj veri.

Vest o ukidanju carina dolazi samo nekoliko dana nakon što je predsednik SAD, Donald Tramp, zapretio uvođenjem carina od 100 odsto na uvoz iz svih zemalja koje uvedu porez na digitalne usluge američkih tehnoloških kompanija, prvenstveno misleći na EU. Evropska komisija je odgovorila da je porez jednak za sve i da suvereno uređuje ekonomsku aktivnost na svojoj teritoriji, uz napomenu da bi u slučaju jednostranih mera SAD EU brzo i odlučno reagovala radi zaštite svojih interesa i regulatorne autonomije.

Rast privrede nosili potrošnja i izvoz, dok su investicije ostale na oko 25 odsto BDP-a

Bruto domaći proizvod Srbije u prvom kvartalu 2026. godine porastao je za 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su desezonirani podaci pokazali rast od samo 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, prema analizama ekonomskih stručnjaka. Istaknuto je da je ovo najslabiji kvartalni rezultat u poslednjih godinu dana, a dugoročna održivost rasta zavisiće od promene investicionog modela.

Glavni pokretači privrednog rasta u ovom periodu bili su tekuća potrošnja i izvoz. Zabeležen je rast kod državne i privatne potrošnje, pri čemu su ključne stavke državne potrošnje bile zarade zaposlenih u javnom sektoru i nabavka roba i usluga. Izvoz je, za razliku od prethodnih godina, dao značajan doprinos rastu, što se ocenjuje kao pozitivan signal za strukturu ekonomije.

Investicije su povećane za svega oko jedan odsto, što je jedan od najslabijih segmenata privrednog rasta. Ukupne investicije i dalje iznose oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali zabrinjava pad stranih direktnih investicija tokom prethodne godine, dok domaće privatne investicije nisu značajno porasle. “Ukoliko se ovakav trend nastavi, mogao bi da usledi sporiji rast ukupnih investicija, što bi direktno ograničilo potencijal privrednog rasta u narednim godinama”, istakao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Uslužni sektor ostvario je relativno dobar rast, posebno u finansijskim uslugama, informaciono-komunikacionim delatnostima i poslovnim uslugama. Arsić navodi da bi ovaj sektor mogao da ostane jedan od nosilaca privrednog rasta i u narednim kvartalima, iako deo rezultata proizilazi iz jednokratnih faktora.

Građevinarstvo je u prvom kvartalu zabeležilo pad aktivnosti, ali se očekuje oporavak zahvaljujući investicijama u vezi sa EXPO 2027 u Beogradu. Realizacija infrastrukturnih i građevinskih projekata mogla bi da vrati ovaj sektor među važne pokretače rasta.

Industrijska proizvodnja verovatno neće zabeležiti visoke stope rasta tokom 2026. godine, a procene su da bi ukupan rast industrije mogao iznositi između jedan i dva odsto. Povećanje proizvodnje u kompaniji Stelantis biće pozitivan faktor, ali na rezultate utiču i rizici poput mogućih kvota za izvoz čelika, neizvesnosti oko poslovanja NIS-a zbog mogućih sankcija, kao i slabije industrijske aktivnosti u centralnoj Evropi.

Poljoprivreda je u prvom kvartalu ostvarila dobre rezultate, a ukoliko vremenski uslovi ostanu povoljni, očekuje se rast od šest do sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu, što bi predstavljalo značajan doprinos ukupnom privrednom rastu. Ipak, eventualna suša tokom jula i avgusta mogla bi da umanji očekivane prinose.

Strukturni problemi, poput kvaliteta institucija, i dalje predstavljaju izazov za dugoročni ekonomski rast Srbije, dok ekonomski analitičari ističu potrebu za snažnijim ciklusom domaćih privatnih investicija.

Predlozi uključuju izuzeća za firme sa manje od 50 zaposlenih i ukidanje otpremnina za plate iznad 10.1400 evra godišnje

Nemačka razmatra značajne izmene zakona o zaštiti od otkaza, koje bi mogle omogućiti kompanijama lakše otpuštanje zaposlenih, posebno onih sa visokim primanjima i u manjim firmama, potvrđeno je tokom koalicionih razgovora. Predlozi obuhvataju ukidanje zaštite od otkaza za radnike čiji bruto mesečni prihod iznosi 8.450 evra ili 10.1400 evra godišnje, kao i potpuno izuzeće za firme sa manje od 50 zaposlenih, što bi značajno uticalo na zanatska preduzeća i startapove.

Na poslednjem sastanku koalicionog odbora za propise, tema su bila olakšanja za poslodavce, koja uključuju i mogućnost da kompanije i novozaposleni ugovore “model opcije”. Ovaj model bi omogućio zaposlenom da za određeni novčani iznos pristane na brži raskid radnog odnosa bez klasičnih otkaznih rokova. Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) podržava ovakve izmene, dok se sindikati protive potpunom ukidanju zaštite za sve radnike.

Pored toga, razmatraju se fleksibilnija pravila za startupove i projekte sa visokim rizikom u oblastima kao što su istraživanje i razvoj. U tim slučajevima bi ugovori na određeno vreme mogli biti produženi izvan sadašnjih ograničenja, što bi omogućilo brže prekide radnog odnosa kada projekat ne uspe. Sličan sistem već postoji u Danskoj kroz model “fleksikurnosti”, gde radnici s visokim primanjima mogu biti otpušteni bez dugih otkaznih rokova, ali država im pruža velikodušne naknade za nezaposlenost i besplatne programe obuke.

Trenutno, zakon o zaštiti od otkaza u Nemačkoj važi za kompanije sa deset ili više zaposlenih i za one koji imaju najmanje šest meseci staža. U periodu probnog rada, otkaz se može dati sa dvonedeljnim rokom bez navođenja razloga. Otkazni rokovi rastu sa dužinom staža – od četiri nedelje do najviše sedam meseci za one sa 20 godina radnog staža. Kompanije sada mogu otpuštati zaposlene samo iz ličnih, ponašajnih ili operativnih razloga, uz obavezu poštovanja kriterijuma kao što su starost, staž i porodične obaveze.

Posebna zaštita, kao što su prava osoba sa teškim invaliditetom, trudnica, zaposlenih na roditeljskom odsustvu ili članova radničkog saveta, neće biti ukinuta ni u slučaju ovih izmena. Takođe, opšti antidiskriminacioni propisi ostaju na snazi.

Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) zalaže se i za pojednostavljenje samog postupka otkaza, uključujući ukidanje obaveze saslušanja s Radničkim savetima i ublažavanje socijalnih kriterijuma tokom kolektivnih otpuštanja.

Koalicioni pregovori se nastavljaju, a konačna verzija zakonskih izmena biće poznata nakon što strane postignu dogovor o svim detaljima.