Kremlj najavljuje trilateralne mirovne pregovore u Abu Dabiju uz posredovanje SAD, mogući početak već 10. novembra.

Ruski predsednik Vladimir Putin pristao je da nastavi mirovne pregovore sa Ukrajinom uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, a prema saopštenju Kremlja, pregovori bi mogli da počnu 10. novembra ili kasnije. Ova vest dolazi nakon sastanka sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom u Sankt Peterburgu, u okviru najnovijih pokušaja Vašingtona da doprinese okončanju sukoba koji traje više od dve godine.

Sastanak Putina i Vitkofa održan je u raskošnoj carskoj palati, a istovremeno je Moskva oslobodila američkog državljanina Stivena Habarda, penzionisanog nastavnika, čije je oslobađanje ranije zatražio američki predsednik Donald Tramp. Ovaj čin je tumačen kao gest dobre volje uoči najavljenih mirovnih pregovora. U međuvremenu, zabrinutost u Kijevu i među zapadnim saveznicima raste zbog signala da se SAD povremeno povlače iz direktne podrške Ukrajini, što uključuje i ograničavanje obaveštajnih podataka u realnom vremenu.

Detalji planiranih pregovora u Abu Dabiju

Prema saopštenju Kremlja, trilateralni mirovni pregovori na tehničkom nivou trebalo bi da se održe u Abu Dabiju. Glavna tema biće pronalaženje načina za garantovanje bezbednosti i Ukrajine i Rusije nakon završetka rata. Termin početka još nije preciziran, ali se kao mogućnost navodi 10. novembar ili kasnije. Poslednji slični pregovori pod pokroviteljstvom SAD održani su u februaru, pre izbijanja sukoba SAD i Izraela protiv Irana.

Međutim, Kremlj je bio rezervisan u oceni napretka koji je ostvaren tokom prethodnih razgovora izaslanika Vitkofa u Oslu, gde je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, liderima Finske i Norveške, kao i predstavnicima Evrope i NATO-a. Vitkof je Putinu preneo da je postignut određeni napredak, dok je jedan američki zvaničnik naveo da je Ukrajina iznela nove predloge. Savetnik predsednika Rusije, Jurij Ušakov, izjavio je da „te nijanse ne zadovoljavaju nas u potpunosti“ nakon tročasovnog sastanka u Sankt Peterburgu.

Mogući susret Trampa, Putina i Sija u Kini

Pored pitanja mirovnih pregovora sa Ukrajinom, tokom razgovora u Sankt Peterburgu pokrenute su i druge teme. Putin je ponudio pomoć Trampu u rešavanju pitanja Irana, ističući dugogodišnje odnose Rusije sa Teheranom i spremnost da utiče na iranski nuklearni program u skladu sa američkim interesima. Takođe, Putin je naveo mogućnost isporuke velikih količina đubriva Sjedinjenim Američkim Državama u cilju podrške američkim farmerima.

Jedna od potencijalno najzanimljivijih najava odnosi se na mogući sastanak Trampa, Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga u Kini narednog meseca. Prema navodima Kremlja, Peking već priprema takav susret, koji bi bio prvi te vrste u istoriji, ali više detalja još nije objavljeno.

Na kraju, iako su stavovi Ukrajine i Rusije i dalje duboko udaljeni kada je reč o uslovima mirovnog sporazuma, pritisak Sjedinjenih Američkih Država na Kijev da prihvati kompromis poslednjih nedelja je pojačan. Američki predsednik Tramp izjavio je da je vreme da Ukrajina okonča rat, uz upozorenje da bi odlaganje dogovora moglo imati negativne posledice za tu zemlju.

Nova runda mirovnih pregovora mogla bi da donese promene u dinamici sukoba, dok međunarodna zajednica sa pažnjom prati svaki korak u ovom procesu. Fokus ostaje na tome kako će se pozicionirati ključni akteri i da li će naredni razgovori u Abu Dabiju doneti konkretne rezultate.

Diplomatsko osoblje SAD u Saudijskoj Arabiji, UAE, Jordanu, Kataru i Bahreinu dobilo je obavezu povlačenja radi bezbednosti.

Američko diplomatsko osoblje u regionu Zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan, Katar i Bahrein, dobilo je naredbu o napuštanju ambasada, što je potvrđeno kao hitna bezbednosna mera. Odluku je saopštio Stejt department, a ona podrazumeva obavezan odlazak određenih službenika i članova njihovih porodica iz pomenutih diplomatskih predstavništava. Kao rezultat, napad Huta u regionu postao je centralna briga američkih zvaničnika.

Prema navodima dva američka zvaničnika, ova mera je povezana sa mogućnošću obnove neprijateljstava, posebno od strane jemenskog pokreta Huti koji ima podršku Irana. Takođe, američka ambasada u Rijadu izdala je bezbednosno upozorenje zbog potencijalnih novih napada na Saudijsku Arabiju. Upozorenje sledi nakon nedavnih smrtonosnih udara na ciljeve u toj zemlji.

Razlozi za napad Huta u regionu i mere bezbednosti

S obzirom na aktuelnu situaciju, Stejt department priprema se za izdavanje obavezne naredbe o odlasku, pri čemu se napad Huta u regionu pominje kao glavni uzrok pojačane zabrinutosti. Pre svega, mera nije samo preporuka za dobrovoljni odlazak, već je naređenje koje se mora poštovati. To znači da osoblje koje je obuhvaćeno naredbom ne može samostalno odlučiti o ostanku.

Na taj način, američke institucije nastoje da smanje rizik po svoje ljude, dok istovremeno prate razvoj situacije. U međuvremenu, bezbednosno upozorenje koje je izdala ambasada u Rijadu odnosi se na potencijalno nove napade pokreta Huti na teritoriju Saudijske Arabije. Takođe, zvaničnici navode da se odluka donosi zbog realne opasnosti po živote zaposlenih, kao i članova njihovih porodica.

Stavovi američkih zvaničnika o povlačenju iz Zaliva

Zvaničnici SAD naglašavaju da je povlačenje osoblja iz ambasada privremena mera i da će se dalje odluke donositi u skladu sa razvojem situacije. Štaviše, odlazak iz ambasada nije ograničen samo na Saudijsku Arabiju, već uključuje i diplomatska predstavništva u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jordanu, Kataru i Bahreinu. Zbog toga je jasno da napad Huta u regionu ima širi uticaj na bezbednosne procene SAD.

Konačno, američke vlasti ističu da ostaju u stalnom kontaktu sa lokalnim partnerima i prate sve promene na terenu. Situacija ostaje neizvesna, a naredbe o odlasku mogu biti proširene ili izmenjene u skladu sa novim procenama. Pre svega, cilj je zaštita ljudskih života i sprečavanje eventualnih žrtava u slučaju novih napada.

Kritične ranjivosti u PHP jeziku primorale su brojne evropske vlade da privremeno isključe svoje sajtove radi zaštite sistema.

Vlade širom Evrope gase sajtove kako bi se zaštitile od potencijalnih sajber napada, nakon što su stručnjaci otkrili kritične bezbednosne ranjivosti u jednom od najkorišćenijih programskih jezika – PHP-u. Bezbednosne službe iz više zemalja preporučile su hitnu reakciju, a privremeno gašenje sajtova postalo je privremena mera za institucije koje ne mogu odmah da primene potrebna ažuriranja.

Prema zvaničnim saopštenjima, programeri PHP jezika objavili su nova bezbednosna ažuriranja kako bi otklonili dve izuzetno opasne ranjivosti, ocenjene sa 9,2 na skali ozbiljnosti CVSS v4.0. Preporučeno je da svi korisnici što pre instaliraju zakrpe, dok je organizacijama koje to ne mogu odmah da učine savetovano da privremeno isključe sajtove radi zaštite podataka i sistema.

Koje institucije gase sajtove i zbog čega?

Britanska Kancelarija za budžetsku odgovornost privremeno je isključila svoj sajt zbog problema sa bezbednošću koji pogađaju PHP. U Francuskoj je Ministarstvo unutrašnjih poslova stavilo sve svoje internet stranice u režim održavanja, uz obaveštenje korisnicima da je održavanje u toku. U Holandiji je više organizacija privremeno ugasilo javno dostupne sajtove, dok je danska kompanija Kombit obustavila rad nekoliko servisa, uključujući nacionalnu platformu za komunikaciju između škola i roditelja.

Finska i Češka takođe su preduzele mere – u Finskoj je državni pružalac IT usluga Valtori isključio javne mrežne servise državnih institucija iz predostrožnosti, dok je češka vlada u sredu uveče privremeno ugasila svoj zvanični sajt. Neki od sajtova su u međuvremenu ponovo postali dostupni, ali zabrinutost zbog mogućih napada ostaje visoka.

Upozorenje stručnjaka i preporučene mere zaštite

Tim Evropske unije za odgovor na računarske bezbednosne incidente (CERT-EU) upozorio je da ranjivosti omogućavaju napadačima daljinsko izvršavanje koda bez autentifikacije, što može dovesti do preuzimanja kontrole nad sajtovima. CERT-EU je pozvao sve organizacije da se pripreme za hitnu primenu bezbednosnih zakrpa, a one koje nisu u mogućnosti da to odmah urade, da razmotre privremeno gašenje sajtova dok se zaštita ne postavi.

Agencije za sajber bezbednost iz Velike Britanije i Japana takođe su apelovale korisnicima PHP-a da bez odlaganja instaliraju najnovija ažuriranja ili privremeno isključe sajtove. Američka Nacionalna bezbednosna agencija upozorila je da ovakve ranjivosti mogu omogućiti napadačima pristup sistemskim datotekama i bazama podataka servera, dok je Australijski centar za sajber bezbednost preporučio identifikaciju svih PHP sistema i nadzor za moguće znake zlonamernih aktivnosti.

Organizacije i kompanije podvlače važnost brzih reakcija

Prema saopštenju Fondacije Vikimedija, koja upravlja Vikipedijom, u toku je rad na otklanjanju ranjivosti u PHP-u. Kompanija GoDaddy, jedan od vodećih provajdera hostinga, upozorila je da bi neotklonjene ranjivosti mogle omogućiti napadačima pristup serverima, što može dovesti do krađe podataka ili potpune kontrole nad sajtovima.

U zvaničnoj izjavi portparola britanske vlade naglašava se da se radi na identifikaciji i otklanjanju svih potencijalnih slabih tačaka. “Podstičemo sve organizacije, privatne i javne, da prate smernice Nacionalnog centra za sajber bezbednost, procene izloženost riziku i preduzmu neophodne mere za zaštitu svojih sistema”, navodi se u saopštenju.

Budući koraci i preporuke za korisnike

Iako su pojedini vladini sajtovi širom Evrope već ponovo dostupni, sajber bezbednosne službe nastavljaju da prate situaciju. S obzirom na ozbiljnost propusta u PHP jeziku, preporučuje se svim korisnicima ovog softvera da odmah provere verziju i po potrebi primene najnovija ažuriranja. Pored toga, stručnjaci savetuju redovan nadzor sistema i praćenje zvaničnih smernica kako bi se umanjio rizik od moguće kompromitacije podataka.