Iznenadno odbijanje duvanskog dima može biti posledica hormonskih promena, infekcija ili stresa – obratite pažnju na dodatne simptome.

Mnoge žene koje su dugo pušile mogu u nekom trenutku iznenada primetiti da im cigarete više nisu privlačne kao ranije. Ova neočekivana odbojnost prema duvanskom dimu može se javiti bez obzira na godine ili navike u pušenju i ponekad ukazuje na promene koje se dešavaju u organizmu. I dok kod nekih ova reakcija nestane sama od sebe, u drugim slučajevima ona može biti važan signal tela.

Stručnjaci posebno ističu da je iznenadna netrpeljivost prema cigaretama često vezana za infekcije disajnih puteva. Nakon prehlade, gripa ili drugih virusnih oboljenja, čulo mirisa i ukusa može se privremeno promeniti, pa duvanski dim postaje izuzetno neprijatan. Hormonske promene takođe značajno utiču na način na koji doživljavamo mirise i ukuse.

Trudnoća je jedan od najčešćih perioda kada žene osećaju odbojnost prema cigaretama, ali slična reakcija može se javiti i tokom PMS-a, menopauze ili u fazama pojačanog stresa. Neki lekovi koji utiču na hormone takođe mogu izazvati ovu promenu. Psihološki faktori nisu zanemarljivi – nakon velikih životnih događaja, poput gubitka bliske osobe ili zdravstvenih upozorenja, mnoge žene nesvesno razviju odbojnost prema navikama koje doživljavaju kao štetne po zdravlje.

Ipak, ako se uz odbojnost prema cigaretama jave i drugi simptomi, poput gubitka apetita, iznenadne slabosti, neobjašnjivog mršavljenja ili produženog kašlja, važno je da se što pre obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Specijalista opšte medicine, dr Tamara Petrović, naglašava: “Iznenadna netrpeljivost prema duvanskom dimu često je znak da telo prolazi kroz promene. Ako se jave i drugi simptomi, važno je ne odlagati razgovor sa lekarom.”

Ako primetite da vam cigareta odjednom smeta, obratite pažnju na dodatne promene u svom telu – da li ste imali infekciju, prolazite kroz hormonske promene ili ste pod stresom. Iskoristite ovu priliku kao motivaciju da ostavite pušenje. Zdrave navike poput uravnotežene ishrane, fizičke aktivnosti i dovoljno sna pomoći će telu da se lakše izbori sa promenama. Za svaku dilemu ili zabrinutost, konsultujte se sa svojim lekarom.

Maligne ćelije neretko ostaju skrivene, najčešće pogađaju jetru, pluća i kosti – zašto su redovne kontrole ključne

Mnoge žene osećaju strah zbog mogućnosti razvoja raka i njegovih posledica, a pojava metastaza je jedan od najvećih izazova. Metastaze predstavljaju širenje ćelija raka na druge organe i često mogu godinama ostati neprimećene jer ne izazivaju simptome. To komplikuje ranu dijagnostiku i pravovremeni početak lečenja. U većini slučajeva, metastaze se otkrivaju tek kada se jave tegobe ili prilikom detaljnih medicinskih pregleda. Sve žene, bez obzira na godine, mogu biti pogođene, posebno one koje su već lečene od neke maligne bolesti. Najčešća mesta gde se rak širi su jetra, pluća i kosti, zbog čega je važno da i nakon uspešnog lečenja žena prati promene u svom zdravlju.

Širenje metastaza nastaje kada maligne ćelije napuste prvobitno mesto tumora, prođu u okolno tkivo, a zatim kroz krvne ili limfne sudove stignu do drugih organa. Neke od tih ćelija mogu ostati neaktivne više godina, pa se simptomi javljaju tek kada one ponovo počnu da rastu i razvijaju nove tumore. Na primer, kod karcinoma dojke koji se proširi na pluća, ćelije i dalje imaju osobine raka dojke – tada se ne govori o raku pluća, već o metastatskom karcinomu dojke. Dr Ana Petrović, specijalista onkologije, naglašava: “Metastaze su često skriveni neprijatelji. Zbog toga je važno redovno pratiti zdravlje čak i godinama nakon završetka lečenja.”

Određeni organi su posebno skloni pojavi metastaza. Tako, karcinom jajnika i materice najčešće metastazira u jetru, pluća i potrbušnicu, dok se karcinom dojke može proširiti na kosti, jetru, pluća i mozak. Karcinom debelog creva najčešće daje metastaze u jetri i plućima. Prvi znaci mogu biti umor, gubitak telesne mase, bolovi u kostima ili promene u radu organa. Dr Marija Jovanović, internista, savetuje: “Žene treba da obrate pažnju na sve promene koje traju duže od dve nedelje. Bilo kakva neuobičajena bol, kašalj ili pojava žutice zahtevaju posetu lekaru.”

Zbog toga što metastaze mogu ostati neaktivne dugi niz godina, redovni lekarski pregledi su od ključnog značaja. Tako se moguće promene mogu otkriti na vreme i tretirati u ranom stadijumu. Pored toga, zdrava ishrana, fizička aktivnost i opšte zdrave navike doprinose očuvanju zdravlja. Svaka žena ima pravo da sa svojim lekarom razgovara o rizicima i mogućnostima za testiranje. Rano otkrivanje metastaza značajno povećava šanse za uspešno lečenje i bolji kvalitet života. Uvek se za preciznu dijagnozu i savet obratite stručnjaku.

Novo američko istraživanje otkriva koji faktori sa rođenja mogu povećati šansu za rani kolorektalni karcinom pre 50. godine.

Nedavno sprovedena studija naučnika sa Yale School of Public Health donosi nove uvide u to šta može uticati na pojavu raka debelog creva kod osoba mlađih od 50 godina. U istraživanju je učestvovalo više od 1.200 ljudi iz Kalifornije kojima je dijagnostikovan kolorektalni karcinom pre 50. godine, dok je kontrolna grupa obuhvatila više od 61.000 osoba bez dijagnoze ove bolesti.

Analizirani su brojni faktori sa rođenja, kao i demografske karakteristike, uključujući pol, telesnu masu na rođenju i poreklo roditelja. Posebno je naglašeno koliko starost oca pri rođenju deteta može igrati značajnu ulogu.

Najvažniji zaključak studije je da deca čiji su očevi imali 35 ili više godina u trenutku njihovog rođenja imaju čak 56% veći rizik od nastanka ranog kolorektalnog karcinoma. Pored toga, svako povećanje težine na rođenju za 500 grama povezano je sa 10% većim rizikom. Takođe, primećeno je da su muškarci imali za 34% viši rizik u odnosu na žene.

S druge strane, pokazalo se da poreklo majke može imati zaštitni efekat – ako je majka rođena u inostranstvu, rizik za dete bio je 15% manji. Ovi rezultati posebno su značajni za žene koje planiraju porodicu kasnije u životu ili imaju porodičnu istoriju ovog oblika raka.

Stručnjaci ističu koliko je važno biti svestan potencijalnih faktora rizika i redovno pratiti svoje zdravlje. Iako postoji jasna veza između starosti oca, telesne mase na rođenju i pol deteta sa ranim razvojem raka debelog creva, naučnici navode da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili tačni biološki mehanizmi.

Važno je da žene obrate pažnju na promene u organizmu, posebno na simptome kao što su promene u pražnjenju creva, krvarenje ili neobjašnjiv gubitak težine. Pravovremeno obraćanje lekaru značajno povećava šanse za rano otkrivanje bolesti.

Kako objašnjava autorka studije, dr Sunny Siddique: “Procenjivanje demografskih karakteristika, faktora sa rođenja i osobina roditelja izuzetno je važno za razumevanje uzroka ranog nastanka raka debelog creva. Naši rezultati opravdavaju dalja istraživanja o tome kako starost oca, pol deteta i drugi faktori utiču na ovaj rizik.”

Na kraju, stručnjaci savetuju da žene, a posebno one sa porodičnim faktorima rizika, redovno razgovaraju sa svojim lekarom o preventivnim pregledima. Pravovremeni skriningi i zdrave životne navike, uključujući pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, mogu značajno smanjiti rizik od razvoja karcinoma. Za svaku sumnju ili savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.