Žene su posebno osetljive na vrtoglavicu u toplim danima zbog hormona i telesne mase

Vrtoglavica na vrućini i visokoj vlažnosti postaje čest zdravstveni problem tokom letnjih meseci, naročito među ženama. Tokom toplih dana u Srbiji, povećana vlažnost i temperature mogu izazvati slabost, mučninu i osećaj nestabilnosti. Mnoge žene, ali i deca i starije osobe, mogu primetiti prve simptome ako provode vreme napolju ili rade fizički posao. Zbog toga je važno znati kako nastaje vrtoglavica na vrućini i visokoj vlažnosti i kako na vreme prepoznati znakove upozorenja.

Kada telo ne uspeva da se rashladi znojenjem, dolazi do pregrejavanja. Takođe, isparavanje znoja je otežano ako je vazduh vlažan. Kao rezultat, krvni pritisak može pasti, pa mozak prima manje kiseonika. Osim toga, dehidracija dodatno pogoršava simptome. Štaviše, žene su često podložnije ovim promenama zbog niže telesne mase i hormonskih oscilacija.

Zašto su žene u većem riziku od vrtoglavice na vrućini i visokoj vlažnosti

Hormonalne promene tokom ciklusa, trudnoće ili menopauze mogu povećati rizik kod žena. Osim toga, žene koje rade na otvorenom ili dugo stoje češće osećaju simptome. Pre svega, tokom menstruacije ili menopauze, gubitak tečnosti i minerala može biti izraženiji. Na taj način, vrtoglavica na vrućini i visokoj vlažnosti može se javiti i kod mlađih, zdravih žena.

Zapravo, istraživanja pokazuju da visoka vlažnost smanjuje sposobnost rashlađivanja tela i do tri puta. Pored toga, simptomi često uključuju slabost, bledilo, zamućen vid i hladan znoj. Ukoliko se ovi znaci pojave, odmah potražite hladovinu i odmorite se.

Simptomi i praktični saveti za prevenciju vrtoglavice na vrućini i visokoj vlažnosti

Najčešći simptomi su umor, mučnina, vrtoglavica i osećaj nesvestice. Međutim, simptomi mogu biti i glavobolja, slabost ili hladan znoj. Ako primetite bilo koji od ovih znakova, prekinite aktivnost i potražite osveženje. Takođe, redovno pijte vodu u malim gutljajima, nosite laganu odeću i izbegavajte sunce u najtoplijem delu dana.

Pre svega, osobe sa hroničnim bolestima, trudnice i starije žene treba da budu posebno oprezne. Na kraju, gubitak minerala kroz znoj može pogoršati stanje, pa je važno unositi dovoljno elektrolita kroz ishranu.

Dr Saša Milivojević, dečji hirurg i urolog, naglašava: „Dehidracija može ozbiljno ugroziti rad bubrega, posebno kod dece. Zbog toga je važno unositi dovoljno tečnosti i pratiti simptome vrtoglavice na vrućini i visokoj vlažnosti.“

Pored toga, alkohol i napici sa kofeinom mogu dodatno dehidrirati telo. Osim toga, planirajte aktivnosti u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. Ukoliko osetite vrtoglavicu ili slabost, odmah potražite hladnije mesto i odmorite se.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Mnogi ljudi umor pripisuju poslu, stresu ili nedostatku sna. Međutim, ako osećaj iscrpljenosti traje nedeljama i ne popravlja se ni nakon odmora, vredi obratiti pažnju.

Uzrok može biti potpuno bezazlen – loš kvalitet sna, premalo fizičke aktivnosti, neredovni obroci ili dugotrajan stres. Ali umor može pratiti i različita zdravstvena stanja.

Posebno je važno obratiti pažnju ako se uz iscrpljenost pojavljuju vrtoglavica, nedostatak vazduha, neobjašnjiv gubitak težine, izražena pospanost ili druge nove tegobe.

Preventivni pregledi imaju upravo tu ulogu – da se problem pronađe pre nego što postane ozbiljniji. Lekari posebno ističu značaj kontrola sa godinama, jer se neke hronične bolesti mogu razvijati bez jasnih simptoma.

Kada gledamo fudbalsku utakmicu, čini nam se da igrači neprestano trče. Međutim, njihovo kretanje nije jednolično.

Tokom utakmice fudbaler kombinuje hodanje, lagano trčanje, sprint, promene pravca, zaustavljanja i kratke eksplozivne pokrete. Upravo ti nagli intenzivni intervali često zahtevaju ogromnu fizičku spremnost.

Zato profesionalni fudbal nije samo pitanje kondicije. Igrač mora da bude sposoban da desetine puta promeni brzinu, reaguje na protivnika i donese odluku dok je fizički iscrpljen.

Poseban problem predstavljaju sprintovi i nagle promene pravca, koji predstavljaju veliko opterećenje za mišiće i zglobove.

Zbog toga se savremeni fudbal sve više oslanja na podatke iz GPS uređaja i druge metode praćenja opterećenja. Treneri mogu da vide koliko je igrač pretrčao, koliko je sprintao i kakav je intenzitet imao tokom treninga ili utakmice.