Redovni pregledi i dermoskopija omogućavaju pravovremeno prepoznavanje melanoma, ali i efikasnije lečenje akni kod žena svih uzrasta

Problemi sa kožom, poput akni, ekcema, ali i ozbiljnijih stanja poput melanoma, sve su češći među ženama u Srbiji i regionu. Zbog toga dermatološki pregledi dobijaju na značaju, posebno kada je reč o prevenciji i ranom otkrivanju bolesti kože. Prema rečima dr Marte Terzić, specijaliste dermatovenerologije sa više od 20 godina iskustva, dermoskopija, odnosno pregled kože specijalnim aparatom, postaje standard u savremenoj dermatologiji. Ova metoda omogućava rano otkrivanje promena na koži i identifikaciju mladeža koje treba pratiti. ‘Dermoskopija nam omogućava da na samom početku otkrijemo promene ili da prepoznamo mladeže koje treba pratiti. Na taj način možemo mnogo bolje voditi naše pacijentkinje’, ističe dr Marta Terzić.

Melanom je posebno opasan jer se brzo širi, a broj novoobolelih žena raste zbog povećanog UV zračenja i izlaganja suncu. ‘Sada koristimo napredne metode, uključujući i veštačku inteligenciju, što nam omogućava mnogo precizniju dijagnostiku. Samo rano otkrivanje može spasiti život, jer je melanom bolest koja se brzo širi’, upozorava dr Terzić. Svaka nova ili promenjena promena na koži, posebno mladež koji menja boju, oblik ili veličinu, zahteva što raniji pregled. Žene sa velikim brojem mladeža ili porodičnom istorijom melanoma, treba da idu na pregled jednom godišnje.

Akne nisu rezervisane samo za adolescenciju. Sve više odraslih žena traži pomoć dermatologa zbog upalnih promena na licu. Dr Terzić objašnjava da su akne kod odraslih često povezane sa hormonskim promenama i stresom. ‘Koža je veliko ogledalo duše. Češće imamo akne kod žena koje su, kako volim reći, ‘tanane duše’, odnosno koje osećaju stres jače od drugih’, kaže dr Terzić. Osim stresa, faktori poput hormonskog disbalansa, problema sa polnim hormonima ili insulinske rezistencije mogu doprineti razvoju akni. Zato je često potreban individualni pristup i saradnja sa ginekologom ili endokrinologom.

Kod tinejdžerki, akne predstavljaju i estetski i psihološki izazov. Lečenje je dugotrajan proces i zahteva strpljenje. ‘Poenta je da kroz taj period prođemo što lakše i sa što manje posledica. Ne postoji lek koji će sve rešiti za nedelju dana’, objašnjava dr Terzić. Preporučuje se da devojke ne eksperimentišu sa neproverenim preparatima, već da se konsultuju sa dermatologom, neguju kožu na pravi način i vode zdrav način života.

Važno je obratiti pažnju na svaku novu ili promenjenu promenu na koži, pojavu novog mladeža, svrab, krvarenje ili promenu oblika već postojećih promena. Svetliji tip kože, veliki broj mladeža ili porodična istorija melanoma povećavaju rizik, pa se preporučuje godišnji pregled. ‘Zahvaljujući dermoskopiji, možemo na vreme otkriti promene i spasiti život. Zato savetujem svim ženama da jednom godišnje obave pregled kože’, poručuje dr Marta Terzić. Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Jednostavne promene u svakodnevici mogu umanjiti bol u leđima i unaprediti kvalitet života žena

Bol u leđima je čest problem koji pogađa svaku treću ženu, nezavisno od uzrasta i načina života. Najčešći uzroci leže u lošem držanju, svakodnevnim naprezanjima mišića i opterećenju tokom obaveza. Sve više žena u Srbiji oseća ove tegobe, naročito one koje dugo sede na poslu ili vode brigu o porodici i domaćinstvu. Prepoznavanje uzroka je ključno kako biste pronašle načine za olakšanje svakodnevnog života.

Najčešći razlozi za pojavu bola su istegnutost mišića, ligamenata ili tetiva, zatim oštećenja diskova, prelomi ili problemi sa zglobovima kičme. Poseban faktor kod žena je trudnoća – hormonske promene i dodatna težina dodatno opterećuju kičmu. Nepravilan položaj pri sedenju, česta upotreba automobila i podizanje tereta takođe mogu pogoršati stanje.

Simptomi bola u leđima variraju – od blagih smetnji do intenzivnog bola koji ometa svakodnevne aktivnosti. Prateći znaci mogu biti ukočenost, trnci ili slabost u nogama. Ako primetite ozbiljnije simptome, poput nagle slabosti mišića ili gubitka kontrole nad bešikom, savetuje se hitan odlazak lekaru.

Prevencija i olakšanje bola mogući su usvajanjem nekoliko korisnih navika. Pravilno držanje tokom sedenja i stajanja, kao i izbegavanje dugog zadržavanja u istoj poziciji, veoma su važni. Redovno jačanje mišića leđa i trbuha kroz vežbe može značajno pomoći. Prilikom podizanja tereta treba koristiti snagu nogu – čučnite i podignite, umesto da se savijate iz leđa. Nosite udobnu obuću i birajte dušek koji pruža dovoljnu podršku kičmi.

Stručna preporuka dolazi od dr Katarine Stojković, fizijatra: “Redovno istezanje i fizička aktivnost značajno smanjuju rizik od bola u leđima. Žene bi trebalo da izdvoje makar 15 minuta dnevno za jednostavne vežbe.” Dr Stojković naglašava i važnost pravilnog držanja i izbegavanja dugotrajnog sedenja za zdravlje kičme.

Iako se većina bolova u leđima povlači kada promenite navike i obezbedite sebi odmor, ponekad je potreban pregled stručnjaka. Ako bol traje duže od dve nedelje ili se pogoršava, obavezno se javite lekaru radi detaljne dijagnostike i saveta. Individualni plan lečenja pomoći će vam da izbegnete komplikacije i očuvate zdravlje leđa. Pravilne svakodnevne navike i briga o telu mogu doprineti da svaka žena oseća vitalnost i lakoću pokreta.

Naučite ključne simptome i saznajte kada je vreme da potražite hitnu medicinsku pomoć

Iznenadni bol u grudima, ubrzan puls ili otežano disanje mogu biti veoma uznemirujući simptomi, posebno kod žena. Ovi znaci mogu ukazivati na napad panike, ali i na srčani udar, zbog čega je važno znati kako ih razlikovati. Stručnjaci ističu da pravilno prepoznavanje ovih stanja može značiti brže reagovanje i sprečavanje ozbiljnih posledica.

Napad panike je iznenadni nalet intenzivnog straha ili anksioznosti. Najčešće se javlja kao odgovor na stres, ali može nastati i bez jasnog uzroka. Simptomi napada panike obično dosegnu vrhunac u nekoliko minuta, a mogu trajati do pola sata. Tipični simptomi uključuju bol ili nelagodnost u grudima, ubrzan rad srca, kratak dah ili osećaj gušenja, znojenje, drhtavicu, mučninu, vrtoglavicu ili slabost. Ove epizode su češće kod žena, posebno onih sa anksioznim poremećajima, i često izazivaju strah od ozbiljnog srčanog problema.

Srčani udar nastaje kada deo srčanog mišića ostane bez dovoljno krvi zbog začepljenja krvnog suda. Posledica je prekid dotoka kiseonika i potencijalno trajno oštećenje srca. Kod žena, simptomi srčanog udara mogu biti drugačiji nego kod muškaraca: osim bola ili pritiska u grudima (koji može biti blag ili jak), žene češće osećaju bol u leđima, vratu, vilici ili stomaku, kao i mučninu, povraćanje, hladan znoj, kratak dah, iznenadnu slabost ili vrtoglavicu. Ovi simptomi često traju duže od pola sata i intenziviraju se vremenom. Treba imati na umu da srčani udar kod žena ponekad može proći i bez jakog bola u grudima.

Glavna razlika između napada panike i srčanog udara je u trajanju i načinu pojave simptoma. Napad panike počinje naglo, traje kratko i najčešće prolazi spontano ili uz lekove za smirenje, dok simptomi srčanog udara obično nastupaju postepeno, traju duže i ne prolaze bez medicinske pomoći. Panični napadi su povezani sa emotivnim stresom, dok srčani udar često nema očigledan okidač. Ako bol u grudima traje duže od 10 minuta, praćen je mučninom, znojenjem ili otežanim disanjem, odmah zatražite pomoć. Kako ističe dr Milica Petrović, kardiolog: “Ukoliko imate bol u grudima koji traje duže od 10 minuta, naročito ako je praćen mučninom, znojenjem ili kratkim dahom, ne čekajte – potražite medicinsku pomoć.”

Za prevenciju srčanih problema, preporučuju se redovni pregledi, zdrava ishrana i fizička aktivnost. Bitno je i da naučite da osluškujete svoje telo i ne odlažete odlazak kod lekara ako primetite neobične simptome. Na kraju, uvek imajte na umu: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”