Premijer Albanije suočava se sa studentima koji protestuju već 22 dana u Tirani i traže njegovu ostavku.

Edi Rama, premijer Albanije, komentarisao je studentske proteste koji traju već 22 dana u Tirani. Protesti su počeli 13. oktobra ispred Ministarstva obrazovanja i državnih institucija. Prema njegovim rečima, demonstranti odbijaju dijalog i zahtevaju njegovu ostavku, dok jasni zahtevi ostaju nedefinisani.

Studentski protesti u Tirani: bez dijaloga sa Vladom

Rama je naveo da za sada nema dijaloga između Vlade i studenata. “Nije lako protestovati. Zbog čega protestujete? ‘Ne želimo da razgovaramo sa tobom, treba da odeš’. Izvinite, niste vi meni dali ovaj posao. Hajde da razgovaramo, spreman sam da vas saslušam. Nema dijaloga, nema razgovora”, rekao je Rama u intervjuu za albanski Juronjuz. Prema njegovim rečima, suština problema je u tome što sve više ljudi na ulicama traži njegov odlazak.

Zašto studenti protestuju i šta traže?

Protesti u Tirani okupljaju studente, ali i profesore koji su obustavili nastavu na fakultetima. Studenti, prema izjavama, zahtevaju ostavku premijera, ali i bolje uslove rada. Međutim, Rama je istakao da demonstranti ne iznose jasne zahteve osim smene Vlade. On je naglasio važnost razumevanja građana, ističući: “Važno je razumeti ljude, ne početi tako što ćete pokazivati ko je kriv, već ih saslušati i razumeti šta nije u redu i šta ti ljudi zaista žele. To je demokratija, to je sloboda. Ljudi imaju pravo da rade ono što smatraju da treba”.

Rama: Protesti me pogađaju, ali tražim rešenja

Na pitanje da li protesti utiču na njega, Rama je odgovorio potvrdno. On je rekao da nastoji da razume kako da uradi više i bolje za građane. Takođe, premijer je ukazao na to da je Albanija veoma uspešna u turizmu, ekonomskom rastu i na putu ka Evropskoj uniji, ali da ljudi traže više od onoga što ekonomija pruža. “Albanija je veoma uspešna kada je reč o turističkim rezultatima i ekonomskom rastu, na putu ka EU i u mnogim drugim oblastima. Ali, s druge strane, ljudi traže više od onoga što ekonomija stvara”, naveo je Rama.

Podrška profesora i nastavak protesta

Profesori su podržali studente i obustavili nastavu na fakultetima. Protesti ispred Ministarstva obrazovanja i državnih institucija u Tirani nastavljaju se, dok premijer Rama i dalje poziva na dijalog. S druge strane, studenti ostaju pri svojim zahtevima, insistirajući na ostavci Vlade i boljim uslovima. Pitanje ostaje da li će doći do razgovora i mogućeg kompromisa ili će protesti trajati još duže.

Više putničkih aviona neplanirano je sletelo na aerodrome u Poljskoj, Italiji, Španiji, Bugarskoj i Mađarskoj zbog lažnih dojava o bombama, a svi letovi su nakon pregleda nastavljeni bezbedno.

Serija lažnih dojava o bombi izazvala je prinudna sletanja aviona širom Evrope, potvrđeno je iz više izvora. Dva putnička leta prinudno su sletela u Varšavu, dva u Rim, jedan u Mursiju u Španiji i jedan u Sofiju, dok je još jedan avion neplanirano sleteo u Budimpeštu. Sve ove situacije povezane su sa lažnom dojavom o bombi, a prema zvaničnim izveštajima, nijedna od pretnji nije bila stvarna.

Putnici su bili primorani da prekinu svoja putovanja zbog sumnji na eksplozivne naprave, ali su svi avioni detaljno pregledani. Tako je, na primer, avion koji je poleteo sa aerodroma Hitrou u Londonu neplanirano sleteo na aerodrom “Modlin” u Varšavi, dok je drugi let iz Kopenhagena sleteo na varšavski aerodrom “Šopen”. U oba slučaja, policija je sprovela bezbednosne protokole i saopštila da su avioni bezbedni.

Prinudna sletanja i postupci bezbednosnih službi

Pored toga, avion kompanije “Rajaner” na liniji iz Mančestera sa 121 osobom, uključujući članove posade, sleteo je u Mursiju na jugu Španije zbog dojave o bombi. Još dva leta iste kompanije, jedan iz Dablina i drugi iz Lisabona, sletela su na rimski aerodrom “Fjumićino” zbog sličnih pretnji. Takođe, avion na relaciji Izrael–Bugarska, zbog dojave pristigle elektronskom poštom, prinudno je sleteo u Sofiju. Ovo je drugi slučaj u poslednjih mesec dana da je let iz Izraela prinudno prekinut u Bugarskoj zbog upozorenja o bombi.

Policijski stručnjaci za eksplozivne naprave sproveli su sve standardne procedure. Avioni su pregledani, a nakon što nije pronađen nijedan sumnjiv predmet, letovi su mogli da se nastave. Lokalna policija u svakoj od navedenih zemalja potvrdila je da nije bilo pronađenih eksplozivnih naprava.

Lažne dojave o bombi i posledice za putnike

Let kompanije “Vizer” koji je leteo iz Londona takođe je, zbog lažne dojave o bombi, neplanirano sleteo u Budimpeštu. Sve letove karakterisale su brze reakcije bezbednosnih službi i maksimalna pažnja prema bezbednosti putnika i članova posade. Iako su situacije izazvale zabrinutost i kašnjenja, posade i putnici su brzo obavešteni o razlozima prinudnih sletanja.

Zbog više lažnih dojava o bombi, avio-saobraćaj u Evropi suočava se sa pojačanim merama provere i dodatnim procedurama prilikom sumnjivih situacija. Ipak, prema zvaničnim izveštajima, svi letovi su nastavljeni bezbedno nakon što su stručni timovi završili neophodne provere.

Ove lažne dojave o bombi pokazale su koliko je važno brzo reagovanje i saradnja međunarodnih bezbednosnih službi. S obzirom na učestale incidente u poslednjih mesec dana, očekuje se da će biti preduzete dodatne mere kako bi se ovakve situacije u budućnosti sprečile.

Najnovije ankete pokazuju da demokrate vode u ključnim saveznim državama, uključujući Severnu Karolinu, Ohajo i Teksas.

Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja u SAD, sudbina većine u Kongresu odlučuje se u jedanaest ključnih saveznih država, dok demokratama prednost i u nekadašnjim uporištima republikanaca donosi izuzetno povoljne pokazatelje uoči izbornog dana. Rezultati anketa ukazuju da kandidati Demokratske stranke beleže vođstvo ne samo u tradicionalno promenljivim sredinama, već i u izrazito konzervativnim državama.

Tako, u Severnoj Karolini, kandidat demokrata Kuper ima čak četrnaest procenata prednosti, dok u Ohaju Braun vodi sa pet procenata više u odnosu na svog protivnika. U Teksasu, na Aljasci i u Kanzasu, gde su tradicionalno republikanci imali jaku podršku, kandidati Demokratske stranke ostvaruju iznenađujuću prednost ili vode uoči samog glasanja. Ovakav razvoj događaja izaziva dodatnu neizvesnost i zabrinutost unutar redova Republikanske stranke, koja se suočava sa ozbiljnim izazovima u državama koje su do sada bile njihova čvrsta uporišta.

Demokratama prednost i u nekadašnjim uporištima republikanaca

Osim pomenutih država, istraživanja beleže tesne trke i u Mejnu, Ajovi, Mičigenu, Nju Hempširu, Južnoj Karolini i Džordžiji. U pojedinim sredinama, kao što je Južna Karolina, kandidati Grejam i Endruz stoje potpuno izjednačeni prema poslednjim rezultatima anketa. Zbog toga i demokrate i republikanci ulažu dodatne napore u završnici kampanje kako bi motivisali svoje birače da izađu na birališta.

Važno je napomenuti da, iako ankete pokazuju prednost demokrata, statistička greška i dalje može uticati na konačne rezultate. Međutim, opšti trendovi i kretanja daju veliko samopouzdanje predstavnicima Demokratske stranke, koji veruju da bi ovakva situacija mogla da im donese većinu u gornjem domu Kongresa.

Ključne države odlučuju većinu u Kongresu

Tok glasanja u navedenim izbornim jedinicama odrediće budući odnos snaga u Kongresu. Zbog toga su izborni štabovi obe strane uložili poslednje napore kako bi animirali što veći broj birača. Kako ističu analitičari, demokratama prednost i u nekadašnjim uporištima republikanaca mogla bi da bude odlučujući faktor koji će promeniti političku mapu Sjedinjenih Američkih Država.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je potrebno sačekati zvanične rezultate izbora, jer se pojedine trke mogu završiti u korist bilo koje strane. Uprkos tome, trenutni podaci istraživanja ukazuju na moguću promenu ravnoteže snaga u američkom Kongresu, a rezultat će imati značajan uticaj na buduću političku dinamiku u zemlji.