Kineska kompanija otvara 20.000 radnih mesta u Budimpešti, fokus na inovacije i lokalnu saradnju

Kineska kompanija BYD, jedan od najvećih svetskih proizvođača električnih i plug-in hibridnih vozila, uložila je oko sedam milijardi dolara u istraživanje i razvoj novih tehnologija u prethodnoj godini, izjavila je izvršna potpredsednica Stella Li na Horizonti forumu u Beogradu. Kompanija, koja je 1996. godine imala svega dvadesetak zaposlenih i bavila se proizvodnjom baterija, danas ima ključnu ulogu na globalnom tržištu inovacija i održivih rešenja.

Li je istakla da BYD svoju konkurentsku prednost gradi na razvoju tehnologije i razumevanju potreba kupaca, a ne kroz politički uticaj ili lobiranje. “Svaka dobra kompanija treba da bude zasnovana na potrebama tržišta i sopstvenim snagama. Mi ne trošimo energiju na lobiranje. Fokusirani smo na inovacije i na to da slušamo potrošače”, navela je Li.

Govoreći o trgovinskim tenzijama i uvođenju carina na kineske automobile, Li je ocenila da zemlje koje uvode tarife i trgovinske barijere to rade iz straha i slabosti. Naglasila je da BYD nema ambiciju da dominira tržištima, već da bude dugoročan partner državama u kojima posluje. Kao primer je navela fabriku koju kompanija gradi u Budimpešti, za koju očekuje da će otvoriti oko 20.000 radnih mesta kroz proizvodnju i lanac dobavljača.

“Mi ne želimo nikoga da potčinimo. Želimo da donesemo tehnologiju, razvijamo lokalnu industriju i postanemo deo društva i kulture zemlje u kojoj poslujemo”, rekla je Li.

Osvrnuvši se na razvoj kineskog Šenžena, koji je od ribarskog sela postao jedan od najvećih tehnoloških centara na svetu, Li je istakla važnost otvorenosti prema svetu kao ključnog preduslova ekonomskog razvoja. “Pre trideset godina BYD je imao dvadesetak zaposlenih i nekoliko hiljada dolara kapitala. Danas smo jedna od najvećih tehnoloških kompanija na svetu”, podsetila je Li.

Njena poruka sa foruma bila je da će narednu fazu globalne ekonomije oblikovati kompanije koje ulažu u tehnologiju, razvijaju lokalne zajednice i sarađuju preko granica, umesto da se zatvaraju iza trgovinskih barijera.

Na Horizons forumu u Beogradu istaknuto da Evropa mora povećati investicije u odbranu i reformisati institucionalni okvir zbog geopolitičkih izazova

Evropska unija i dalje ostvaruje oko 70 odsto svetske trgovine po pravilima Svetske trgovinske organizacije, izjavio je Lars Hendrik Ruler, bivši glavni ekonomski savetnik Angele Merkel, na Horizons forumu u Beogradu. Ruler je istakao da je buduća konkurentnost Evrope uslovljena sposobnošću da gradi bezbednost, jača ekonomsku otpornost i ostane otvorena za međunarodnu saradnju.

Prema njegovim rečima, Evropa ne treba da bira između velikih svetskih ekonomija, već da razvija fleksibilna partnerstva sa Latinskom Amerikom, Kinom i drugim partnerima. Ruler je naglasio: „Oko 70 odsto svetske trgovine i dalje funkcioniše po pravilima Svetske trgovinske organizacije. Imamo saradnju u oblasti trgovine, investicija, klimatskih ciljeva i održivog razvoja. Stari sistem mora da se reformiše, ali nije mrtav i mnogo toga treba sačuvati.”

Ruler je upozorio na preteranu zavisnost Evrope od pojedinačnih partnera, posebno od Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o bezbednosti. Naveo je da je veliki broj terorističkih napada u Evropi sprečen zahvaljujući obaveštajnim informacijama koje su stigle iz SAD. „Ne treba da gradimo izolaciju, već međusobnu zavisnost. Moramo izbeći preteranu zavisnost, ali istovremeno ostati otvoreni za saradnju”, rekao je Ruler.

Govoreći o unutrašnjim izazovima, Ruler je istakao da Evropsku uniju čeka najveći test u pogledu spremnosti građana za više evropske integracije. Prema njegovim rečima, Evropska unija mora da poveća ulaganja u odbranu, unapredi efikasnost institucija i reformiše način donošenja odluka u Briselu kako bi odgovorila na nove geopolitičke izazove. On je naveo da globalna ekonomija više ne može da se posmatra odvojeno od politike i bezbednosti.

Ruler je kroz Berlin Global Dialogue godinama okupljao političke lidere, kompanije i akademsku zajednicu radi pronalaženja novih modela međunarodne saradnje. Njegova jasna poruka iz Beograda bila je da Evropa i dalje ima razvojne mogućnosti, ali ih može iskoristiti samo ako uspe da spoji ekonomsku otvorenost, stratešku autonomiju i dublju saradnju među državama.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte ne prestaju da rastu od 1992. godine, mir i saradnja ključni za energetsku tranziciju

Profesor Univerziteta Kolumbija Džefri D. Saks upozorio je na Horizons Forumu u Beogradu da je čovečanstvo dostiglo oko 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja i da posledice mogu biti dramatične, ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Saks, koji više od četiri decenije savetuje vlade i međunarodne institucije po pitanju održivog razvoja, podsetio je da je još 1992. godine usvojen globalni klimatski plan, ali da emisije gasova sa efektom staklene bašte nisu prestale da rastu.

“Tada smo znali šta treba da uradimo, ali emisije nisu prestale da rastu. Danas naš cilj više nije da usporimo njihov rast, već da ih svedemo na nulu”, izjavio je Saks, navodeći da industrijske aktivnosti i sagorevanje fosilnih goriva predstavljaju glavni izvor ugljen-dioksida, dok metan, azotni oksidi i industrijski gasovi zahtevaju posebne strategije.

Saks je naglasio da političko nerazumevanje predstavlja veći problem od tehnološkog razvoja: “Većina političara ne razume ozbiljnost ovog izazova niti način na koji treba odgovoriti. Ovo nije šala.” Na panelu “Zelena (r)evolucija: Osnaživanje sutrašnjice”, izneo je tri ključne preporuke za države koje žele da odgovore na klimatsku krizu.

Prva preporuka je izrada jasnog dugoročnog plana energetskog razvoja, bez kojeg, prema Saksesovim rečima, nije moguće sprovesti tranziciju. Kao primer je naveo Kinu, koja planira razvoj energetike na duži rok, dok pojedine velike ekonomije odustaju od sistemskog planiranja.

Druga preporuka odnosi se na regionalnu saradnju, pri čemu je naglasio da nijedna država ne može sama izgraditi održiv energetski sistem. “Srbija treba da bude povezana sa Balkanom, Evropskom unijom i Azijom. Pouzdana energetska mreža ne može da postoji bez međunarodnog povezivanja”, rekao je Saks i dodao da je mir osnovni preduslov tranzicije.

Treća preporuka je obezbeđivanje finansiranja i brzo sprovođenje promena. Saks je ocenio da je opredeljenost Srbije za međunarodnu saradnju, uključujući i partnerstvo sa Kinom, važan korak u pravcu energetske transformacije.

Na kraju, Saks je istakao viziju za 2035. godinu: “Nadam se da ćemo tada biti na putu potpune dekarbonizacije, da će održivi razvoj biti ugrađen u sve sisteme i da ćemo živeti u svetu mira i saradnje. Moramo promeniti način razmišljanja i shvatiti da delimo jednu planetu. Kada sarađujemo, korist imaju svi.”

Prema njegovim zaključcima, nijedna država ne može sama rešiti najveće izazove 21. veka, ali zajedničkim planiranjem, ulaganjem i saradnjom moguće je izgraditi održiviju i bezbedniju budućnost.