Kineska kompanija otvara 20.000 radnih mesta u Budimpešti, fokus na inovacije i lokalnu saradnju

Kineska kompanija BYD, jedan od najvećih svetskih proizvođača električnih i plug-in hibridnih vozila, uložila je oko sedam milijardi dolara u istraživanje i razvoj novih tehnologija u prethodnoj godini, izjavila je izvršna potpredsednica Stella Li na Horizonti forumu u Beogradu. Kompanija, koja je 1996. godine imala svega dvadesetak zaposlenih i bavila se proizvodnjom baterija, danas ima ključnu ulogu na globalnom tržištu inovacija i održivih rešenja.

Li je istakla da BYD svoju konkurentsku prednost gradi na razvoju tehnologije i razumevanju potreba kupaca, a ne kroz politički uticaj ili lobiranje. “Svaka dobra kompanija treba da bude zasnovana na potrebama tržišta i sopstvenim snagama. Mi ne trošimo energiju na lobiranje. Fokusirani smo na inovacije i na to da slušamo potrošače”, navela je Li.

Govoreći o trgovinskim tenzijama i uvođenju carina na kineske automobile, Li je ocenila da zemlje koje uvode tarife i trgovinske barijere to rade iz straha i slabosti. Naglasila je da BYD nema ambiciju da dominira tržištima, već da bude dugoročan partner državama u kojima posluje. Kao primer je navela fabriku koju kompanija gradi u Budimpešti, za koju očekuje da će otvoriti oko 20.000 radnih mesta kroz proizvodnju i lanac dobavljača.

“Mi ne želimo nikoga da potčinimo. Želimo da donesemo tehnologiju, razvijamo lokalnu industriju i postanemo deo društva i kulture zemlje u kojoj poslujemo”, rekla je Li.

Osvrnuvši se na razvoj kineskog Šenžena, koji je od ribarskog sela postao jedan od najvećih tehnoloških centara na svetu, Li je istakla važnost otvorenosti prema svetu kao ključnog preduslova ekonomskog razvoja. “Pre trideset godina BYD je imao dvadesetak zaposlenih i nekoliko hiljada dolara kapitala. Danas smo jedna od najvećih tehnoloških kompanija na svetu”, podsetila je Li.

Njena poruka sa foruma bila je da će narednu fazu globalne ekonomije oblikovati kompanije koje ulažu u tehnologiju, razvijaju lokalne zajednice i sarađuju preko granica, umesto da se zatvaraju iza trgovinskih barijera.

Na Horizons forumu u Beogradu istaknuto da Evropa mora povećati investicije u odbranu i reformisati institucionalni okvir zbog geopolitičkih izazova

Evropska unija i dalje ostvaruje oko 70 odsto svetske trgovine po pravilima Svetske trgovinske organizacije, izjavio je Lars Hendrik Ruler, bivši glavni ekonomski savetnik Angele Merkel, na Horizons forumu u Beogradu. Ruler je istakao da je buduća konkurentnost Evrope uslovljena sposobnošću da gradi bezbednost, jača ekonomsku otpornost i ostane otvorena za međunarodnu saradnju.

Prema njegovim rečima, Evropa ne treba da bira između velikih svetskih ekonomija, već da razvija fleksibilna partnerstva sa Latinskom Amerikom, Kinom i drugim partnerima. Ruler je naglasio: „Oko 70 odsto svetske trgovine i dalje funkcioniše po pravilima Svetske trgovinske organizacije. Imamo saradnju u oblasti trgovine, investicija, klimatskih ciljeva i održivog razvoja. Stari sistem mora da se reformiše, ali nije mrtav i mnogo toga treba sačuvati.”

Ruler je upozorio na preteranu zavisnost Evrope od pojedinačnih partnera, posebno od Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o bezbednosti. Naveo je da je veliki broj terorističkih napada u Evropi sprečen zahvaljujući obaveštajnim informacijama koje su stigle iz SAD. „Ne treba da gradimo izolaciju, već međusobnu zavisnost. Moramo izbeći preteranu zavisnost, ali istovremeno ostati otvoreni za saradnju”, rekao je Ruler.

Govoreći o unutrašnjim izazovima, Ruler je istakao da Evropsku uniju čeka najveći test u pogledu spremnosti građana za više evropske integracije. Prema njegovim rečima, Evropska unija mora da poveća ulaganja u odbranu, unapredi efikasnost institucija i reformiše način donošenja odluka u Briselu kako bi odgovorila na nove geopolitičke izazove. On je naveo da globalna ekonomija više ne može da se posmatra odvojeno od politike i bezbednosti.

Ruler je kroz Berlin Global Dialogue godinama okupljao političke lidere, kompanije i akademsku zajednicu radi pronalaženja novih modela međunarodne saradnje. Njegova jasna poruka iz Beograda bila je da Evropa i dalje ima razvojne mogućnosti, ali ih može iskoristiti samo ako uspe da spoji ekonomsku otvorenost, stratešku autonomiju i dublju saradnju među državama.

Srbi čine skoro petinu stanovništva Beča, dok 46% građana ima strano poreklo, pokazuje statistika iz 2025. godine

Prema zvaničnim podacima Austrijskog državnog zavoda za statistiku, u Austriji živi oko pola miliona ljudi sa teritorije bivše Jugoslavije, a u Beču je skoro 100.000 stanovnika srpskog porekla, što ih čini najbrojnijom migrantskom grupom. Statistika Grada Beča iz 2025. godine otkriva da preko 46% stanovnika ima strano poreklo, dok Srbi čine skoro petinu ukupnog broja građana glavnog grada Austrije.

Istraživanje Filozofskog fakulteta i Etnografskog instituta iz Beograda, pod nazivom „Transnacionalne strategije poslovanja srpskih preduzetnika u Beču“, analiziralo je poslovanje deset preduzetnika srpskog porekla koji vode firme sa najmanje pet, a najviše dvadeset zaposlenih. Ovi preduzetnici posluju u sektorima ugostiteljstva, kozmetičkih usluga, sporta, auto-servisa i proizvodnje opreme za IT sektor. Pored osnovnog broja radnika, zbog potreba uvoza, izvoza, knjigovodstva i transporta angažuju i dodatnu radnu snagu u okviru širih poslovnih mreža.

Većina anketiranih preduzetnika rođena je u Beču i predstavlja drugu ili treću generaciju srpskih migranata. Dvoje ispitanika preselilo se u austrijsku prestonicu radi studija, dok je jedan došao devedesetih godina sa porodicom, bežeći od rata. Prvi veći migracioni talas Srba dogodio se šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, drugi tokom devedesetih zbog raspada Jugoslavije, dok je treći, poznat kao „odliv mozgova“, obeležio aktuelni vek.

Motivi za pokretanje sopstvenog posla su različiti: od ličnih interesovanja, preko prethodnog radnog iskustva, do prepoznavanja tržišne niše. V.N. i njegova supruga vode delikatesnu prodavnicu sa tradicionalnim balkanskim proizvodima i sarađuju isključivo sa malim proizvođačima iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Njihova prednost je ponuda proizvoda koji su retki na austrijskom tržištu, uz dobar odnos cene i kvaliteta. U galeriji unutar prodavnice izlažu se radovi umetnika iz regiona bivše Jugoslavije.

Kultura poslovanja u Austriji ocenjena je kao pragmatična, sa snažnim insistiranjem na detaljima i rokovima. Srpski preduzetnici ističu da su „opušteniji, ali snalažljiviji i kreativniji“. Jedan od ispitanika, D.S, osnivač firme za proizvodnju sladoleda, naveo je da je za otvaranje preduzeća u Austriji bilo neophodno pripremiti detaljan poslovni plan i dokazati njegovu isplativost pred institucijama. Nakon toga, država je pružila značajnu finansijsku pomoć. D.S. je godinu i po dana radio na razvoju recepta, kombinujući sastojke iz različitih kultura, poput plazme iz Požarevca i švajcarske čokolade „Lindt“. Njegov proizvod sada se prodaje u lancu „Špar“, a distribucija je proširena na celu Austriju i Nemačku.

Istraživanje pokazuje da srpski preduzetnici u Beču uspešno povezuju dva sveta, koristeći prednosti oba mentaliteta i gradeći poslovne mreže u više država.