Francuski i američki predsednik sastali se u Versaju, prema saopštenju Jelisejske palate planiran obilazak istorijskih lokacija

Predsednik Francuske Emanuel Makron poželeo je dobrodošlicu američkom predsedniku Donaldu Trampu u Versaju, ističući značaj prijateljstva između Francuske i Sjedinjenih Američkih Država, saopšteno je iz Jelisejske palate. Makron je na svom nalogu naveo da je prijateljstvo dva naroda zapečaćeno u istoriji upravo u ovom dvorcu.

Tramp je tokom posete izrazio zadovoljstvo što boravi u Versaju, podsećajući da je 1783. godine u ovom mestu potpisan mirovni sporazum kojim je priznata nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država. U saopštenju Jelisejske palate navodi se da je za američkog predsednika planiran obilazak Sale ogledala, zatim koncert u Kraljevskoj kapeli, kao i poseta galeriji posvećenoj Američkom ratu za nezavisnost. Nakon toga predviđena je večera u Donjoj galeriji dvorca.

Makron je u zvaničnoj izjavi naglasio značaj istorijskih veza između Francuske i Sjedinjenih Američkih Država, istakavši: “Ovde gde je sve počelo. Prijateljstvo naroda zapečaćeno u istoriji.”

Prema informacijama iz Jelisejske palate, organizacija susreta ima za cilj da se istakne istorijski značaj odnosa dve zemlje i da se podseti na događaje iz prošlosti koji su oblikovali savremene diplomatske veze između Francuske i Sjedinjenih Američkih Država.

Nadležne službe istražuju napad, saopšteno da je uništeno 52 drona tokom incidenta

Više eksplozija odjeknulo je u Moskvi tokom masovnog napada dronovima u četvrtak u ranim jutarnjim satima, saopštili su zvaničnici. Rafinerija nafte u četvrti Kapotnja pogođena je po drugi put u tri dana, nakon čega je izbio požar, a gust dim bio je vidljiv iz više delova grada. Prema gradonačelniku Moskve Sergeju Sobjaninu, ruske jedinice protivvazdušne odbrane uništile su 52 drona koji su bili usmereni ka glavnom gradu.

“Nekoliko dronova uspelo je da stigne do rafinerije nafte”, naveo je Sobjanin, dodajući da je zabeležena manja šteta i na objektu u trgovačkom centru Sadovod u jugoistočnom delu Moskve. Do sada nema izveštaja o žrtvama, dok su tokom napada privremeno bila uvedena ograničenja letova na moskovskim aerodromima Vnukovo, Šeremetjevo i Žukovski.

Snimci i fotografije objavljene na društvenim mrežama prikazuju požare i eksplozije na više lokacija, uključujući i rafineriju nafte, zapaljenu višespratnicu i oblake dima iznad grada. Nadležni navode da je istraga u toku i da se proveravaju svi detalji oca napada.

Kyiv Independent navodi da su udari zabeleženi na više mesta u rafineriji, ali da ove informacije nisu mogle biti nezavisno potvrđene.

U isto vreme, ukrajinski zvaničnici izvestili su da je Rusija lansirala nekoliko raketa na ciljeve u Ukrajini, uključujući glavni grad Kijev. “Neprijatelj napada glavni grad balističkim raketama”, izjavio je zvaničnik vojne uprave Kijeva Timur Tkačenko. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da su najmanje dve rakete išle prema Kijevu, dok je jedna bila usmerena na centralnu Poltavsku regiju.

Međunarodne organizacije upozoravaju na porast slučajeva ebole, dok sukobi stvaraju dodatne izazove za zdravstvene radnike

Humanitarne organizacije saopštile su da su napori na suzbijanju širenja ebole u Demokratskoj Republici Kongo znatno otežani usled pogoršanja sukoba i masovnog raseljavanja stanovništva. Prema navodima sa terena, hiljade ljudi napušta svoje domove, što stvara nove izazove za kontrolu zaraze i sprovođenje preventivnih mera.

Epidemija ebole, koja je zvanično proglašena 15. maja, beleži kontinuirani rast broja potvrđenih slučajeva, a prema poslednjim informacijama, broj obolelih premašio je 800. Direktor Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Žan Kaseja, upozorio je da bi trenutni talas mogao prerasti u veću krizu ukoliko se ne zaustavi uskoro. On je izjavio: “Ako ne zaustavimo ovu epidemiju veoma brzo, situacija bi mogla postati gora nego u Zapadnoj Africi.” Tokom epidemije u Zapadnoj Africi od 2014. do 2016. godine zabeleženo je više od 11.000 smrtnih slučajeva i preko 23.000 zaraženih.

Raseljenici koji beže od sukoba često se sklanjaju u privremene kampove u blizini granice Konga i Ugande. Humanitarni radnici navode da su ovakva mesta sa velikom koncentracijom ljudi podložna brzom širenju zaraznih bolesti, uključujući ebolu. Jean Marie Lipe, radnik jedne od humanitarnih organizacija, istakao je da i dalje postoji visok nivo nepoverenja i nedostatak informacija među lokalnim stanovništvom. On je naveo da mnogi i dalje sumnjaju u postojanje ebole, što otežava primenu preventivnih mera.

Kao deo edukativnih aktivnosti, stanovnici kampova pozivani su na informativne sesije gde su obavešteni o načinima prenosa virusa, uključujući upozorenja da se izbegava kontakt sa životinjama kao što su slepi miševi i šimpanze. Jedna od raseljenih osoba, Passy Nzali, izjavila je nakon prisustvovanja ovakvoj sesiji da je sada svesna rizika i da će primenjivati preporučene mere opreza.

Unatoč naporima zdravstvenih radnika i međunarodnih organizacija, široko rasprostranjeno nepoverenje i dezinformacije među delom lokalnog stanovništva nastavljaju da predstavljaju izazov u borbi protiv epidemije. Stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se ne uspostavi poverenje i ne omogući pristup osnovnim zdravstvenim uslugama, epidemija mogla da se proširi i van sadašnjih žarišta.

Epidemije poput ove dodatno komplikuju već složenu humanitarnu situaciju u DR Kongu, gde sukobi traju godinama i gde su milioni ljudi već raseljeni. Međunarodne organizacije pozivaju na hitnu koordinaciju humanitarne i zdravstvene pomoći kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.