Stručnjaci preporučuju mediteranski način ishrane ženama koje su imale ugradnju stenta, jer dokazano smanjuje rizik od ponovnog srčanog udara.

Mnoge žene koje su prošle proceduru ugradnje stenta često misle da su time rešile sve probleme sa srcem. Ipak, lekari naglašavaju da je to samo početak brige o zdravlju – posebno je važno obratiti pažnju na svakodnevne navike, a ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji novog infarkta. Koronarna bolest srca se razvija godinama zbog nagomilavanja masnoća i holesterola na zidovima krvnih sudova. Iako stent uklanja jedno suženje, ateroskleroza može i dalje napredovati na drugim mestima u telu. Zato je, prema rečima kardiologa dr Aleksandra Jovanovića, neophodno menjati stil života, posebno način ishrane: „Promena životnog stila, a posebno način ishrane, ostaje stub prevencije kod žena koje su prošle ovu proceduru.” Pravilna ishrana pomaže u regulaciji krvnog pritiska i nivoa holesterola, smanjuje upale i doprinosi boljem oporavku. Brojna istraživanja, poput studije „Predimed“, pokazuju da mediteranska dijeta značajno smanjuje rizik od novih srčanih i moždanih udara. Ovaj način ishrane podrazumeva obilje povrća, voća, maslinovog ulja, ribe, integralnih žitarica i orašastih plodova. Zato je mediteranska dijeta preporučena kao najbolji izbor za žene sa stentom. Internista dr Marija Petrović dodaje: „Ishrana bogata maslinovim uljem, povrćem i ribom, a siromašna zasićenim mastima, može dugoročno produžiti život i smanjiti šanse za novi srčani udar. To nije samo teorija, već stav vodećih svetskih udruženja.” Najvažnije je svakodnevno unositi povrće i voće zbog vlakana i antioksidanasa, dok integralne žitarice poput ovsa, smeđeg pirinča i ječma doprinose snižavanju „lošeg“ holesterola. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama, kao što su losos i sardina, blagotvorno deluje na srce, a orašasti plodovi poput oraha i badema obezbeđuju zdrave masti. Umesto drugih masnoća preporučuje se maslinovo ulje, posebno ekstra devičansko. Mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) su odličan biljni izvor proteina i mogu biti zamena za deo mesa. Važno je izbegavati prženu hranu, crveno meso i industrijske slatkiše. Promena navika ne mora biti teška, a redovno praćenje kod lekara i savetovanje sa nutricionistom su ključni za dugoročno zdravlje. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Neobičan umor ili iznenadni gubitak daha mogu ukazivati na početak srčanih problema kod žena – prepoznajte simptome na vreme.

Srčane bolesti su vodeći uzrok smrtnosti među ženama širom sveta, a njihovi simptomi često nisu tipični, zbog čega rani znaci mogu ostati neprimećeni. Prema stručnjacima iz oblasti kardiologije, mnoge žene su svesne rizika, ali ipak često zanemare prve simptome. Iznenadna pojava kratkog daha, čak i tokom svakodnevnih aktivnosti poput šetnje ili penjanja uz stepenice, može biti važan signal na koji treba obratiti pažnju.

Nažalost, žene ovaj simptom neretko pripisuju običnom umoru, stresu ili procesu starenja. Klasični bol u grudima, koji je najčešće povezan sa srčanim udarom, izostaje kod čak 40 odsto žena koje dožive infarkt. Umesto toga, znakovi kao što su neuobičajen umor, vrtoglavica, mučnina ili bol u leđima mogu biti jedini pokazatelji srčane bolesti kod žena.

Kako ističe dr Nadde Marah, kratak dah se često razvija postepeno i žene se nesvesno prilagođavaju ovom simptomu u svakodnevnom životu. “Kratak dah je jedan od najčešće zanemarenih simptoma srčanih bolesti jer se razvija tiho”, naglašava dr Marah. Dodaje da žene često pogrešno misle da je uzrok ovajh tegoba običan umor ili anksioznost, što dovodi do odlaganja odlaska kod lekara i kasnijeg postavljanja dijagnoze.

Dr Zarina Sharalaya napominje: “Videla sam žene koje su došle u bolnicu samo sa kratkim dahom, a zapravo su imale srčani udar.” Ovaj simptom može ukazivati na ranu fazu bolesti koronarnih arterija (suženje krvnih sudova srca), srčanu slabost ili poremećaje ritma. Dr Eduardo Balcells savetuje: “Što ranije reagujemo na nove zabrinjavajuće simptome, ishod može biti bolji, pogotovo kada je reč o zdravlju srca.”

Ako primetite da imate nov ili sve izraženiji kratak dah, posebno ako se ne povlači ni u mirovanju, ne oklevajte da se obratite svom lekaru. Na primer, ukoliko ostajete bez daha tokom aktivnosti koje ste ranije bez problema obavljali ili primećujete da vam brže ponestaje snage, zakažite pregled. Obratite pažnju i na druge simptome kao što su neuobičajen umor, ubrzan rad srca, vrtoglavica, mučnina, oticanje nogu ili smanjena tolerancija na fizičku aktivnost.

Važno je imati na umu da srčane bolesti kod žena često ne pokazuju tipične simptome i da pravovremena reakcija i iskren razgovor sa lekarom mogu biti presudni za sprečavanje ozbiljnih posledica. Za tačnu dijagnozu i preporuke uvek se obratite svom lekaru.

Redovno konzumiranje banana podržava vezu creva i mozga, smanjuje upale i doprinosi prevenciji demencije

Sve više žena obraća pažnju na zdravlje mozga i traži načine da smanji rizik od demencije. Ishrana ima presudnu ulogu u očuvanju kognitivnih funkcija, a stručnjaci ističu da je bolje izbegavati rafinisane šećere i birati voće kada poželite nešto slatko. Banane, iako nisu direktno deo MIND dijete za prevenciju demencije, sadrže brojne korisne sastojke i lako se uklapaju u svakodnevni jelovnik.

Banane su bogate vlaknima koja podržavaju vezu između creva i mozga, poznatu kao osa creva-mozak. Nutricionistkinja Laura M. Ali objašnjava: “Iako znamo da vlakna pomažu probavi, mnogi ne shvataju da su ključna i za zdravlje mozga.” Dodaje da hrana koja koristi crevima, poput banana, podržava i pamćenje, koncentraciju i raspoloženje.

Registrovana dijetetičarka Maggie Moon posebno savetuje konzumaciju blago nezrelih banana jer su bogate prebioticima koji mogu smanjiti upale u mozgu i poboljšati kognitivne sposobnosti. Banane takođe sadrže antioksidanse, kao što su vitamin C i karotenoidi, koji štite moždane ćelije od oštećenja i upala. Kako ističe Ali: “Antioksidansi u bananama deluju kao zaštitni premaz, slično kao što boja štiti gvozdenu ogradu od rđe.”

Ovo voće je izvor vitamina B6 i magnezijuma – hranljivih materija koje podržavaju proizvodnju neurotransmitera, važnih za prenos signala između nervnih ćelija. Moon naglašava: “Banane su bogate vitaminom B6, koji nam je potreban za stvaranje neurotransmitera koji utiču na raspoloženje, pamćenje i kognitivne sposobnosti. U saradnji sa folatom i vitaminom B12, B6 takođe snižava nivo homocisteina (štetne aminokiseline).” Magnezijum u bananama, zajedno sa kalijumom, može doprineti smanjenju upale u mozgu.

Iako se efekti ne osećaju odmah, redovna konzumacija banana može dugoročno doprineti smanjenju neuroinflamacije. Studije na životinjama ukazuju da bioaktivna jedinjenja banana pomažu u smanjenju upala u mozgu, ali su potrebna dodatna istraživanja na ljudima. Moon dodaje: “Banana nije prva namirnica na koju pomislim za mozak, ali što više voća i povrća jedemo, to je bolje za naše zdravlje.” Zbog toga je uključivanje banana u doručak ili užinu jednostavan i siguran način da podržite zdravlje mozga.

Iako nisu najjači izvor antioksidanasa kao bobičasto voće, banane i dalje sadrže važne hranljive materije. Uravnotežena ishrana sa voćem poput banana predstavlja jednostavan i niskorizičan korak ka očuvanju mentalnih funkcija.

Za sve nedoumice i tačnu dijagnozu obavezno se posavetujte sa lekarom.