Sjajna karoserija, opran motor i mala kilometraža na instrument tabli ne znače da je polovnjak dobra kupovina. Pre nego što predate novac prodavcu, nekoliko provera može da otkrije havariju, sumnjivu kilometražu, skupe kvarove, ali i mnogo ozbiljniji problem – teret na vozilu.

Kupovina polovnog automobila za mnoge predstavlja jednu od najvećih investicija posle kupovine nekretnine. Uprkos tome, odluka se ponekad donosi nakon desetak minuta razgledanja vozila i kratke probne vožnje.

Prodavac tvrdi da automobil „nikada nije udaran“, kilometraža izgleda prihvatljivo, motor lepo radi, a enterijer je sređen. Međutim, pravo stanje automobila može biti potpuno drugačije.

Zato pre isplate novca treba proveriti najmanje ovih deset stvari.

1. VIN broj mora da se poklapa

Prva provera je identitet automobila.

VIN, odnosno broj šasije, jedinstvena je oznaka vozila i trebalo bi proveriti da li se broj na automobilu poklapa sa podacima iz dokumentacije.

Obratite pažnju i na mesto na kojem je broj utisnut. Tragovi brušenja, varenja, neobična oštećenja ili druge intervencije u njegovoj blizini razlog su da odustanete od kupovine dok se poreklo vozila pouzdano ne proveri.

VIN može biti koristan i prilikom provere dostupne istorije konkretnog automobila.

2. Kilometraža na satu nije dovoljna

Automobil star deset godina sa izuzetno malom kilometražom zvuči privlačno, ali broj na instrument tabli ne treba prihvatati bez dodatne provere.

Kilometražu treba posmatrati zajedno sa stanjem automobila i dostupnom servisnom dokumentacijom.

Istrošen volan, ručica menjača, pedale i vozačko sedište mogu biti razlog za dodatnu proveru ako prodavac istovremeno tvrdi da je automobil prešao veoma malo kilometara.

Dijagnostika takođe može pružiti dodatne informacije, u zavisnosti od modela vozila i podataka sačuvanih u njegovim sistemima.

3. Tražite servisnu istoriju, ali ne verujte samo pečatima

Servisna knjižica može biti vredan izvor informacija, ali sama po sebi nije apsolutna garancija.

Idealno je kada postoje računi, radni nalozi i drugi dokazi koji prate navedene servise.

Posebno proverite kada su menjani ulje i filteri, a kod automobila kod kojih je to predviđeno i kada je urađen veliki servis.

Ako prodavac tvrdi da je nedavno urađen veliki servis, pitajte gde je urađen i da li postoji račun.

Jedan račun od nekoliko desetina hiljada dinara može biti mnogo ubedljiviji od rečenice: „Sve je urađeno, samo sipaj i vozi.“

4. Proverite da li automobil ima zalogu ili drugi registrovani teret

Ovo je provera koju mnogi kupci potpuno zaborave.

Automobil može izgledati besprekorno i imati urednu dokumentaciju, a da je na njemu registrovano založno pravo.

Agencija za privredne registre vodi javni Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima.

Podaci se mogu pretraživati i prema predmetu zaloge. Kada vozilo ima registracioni broj, APR omogućava pretragu prema registarskoj oznaci, marki, tipu odnosno modelu, broju šasije i broju motora.

Ovu proveru je pametno obaviti pre nego što predate novac.

5. Dokumentacija mora da odgovara automobilu i prodavcu

Proverite saobraćajnu dozvolu i identitet osobe koja vam prodaje vozilo.

Ako prodavac nije lice koje se pojavljuje u dokumentaciji, tražite jasno objašnjenje i odgovarajuće dokaze o njegovom pravu da raspolaže automobilom.

Poseban oprez potreban je kod priča poput: „Auto je od prijatelja“, „Vlasnik je u inostranstvu“ ili „Ja ga samo prodajem za rođaka“.

To ne znači automatski da nešto nije u redu, ali jeste razlog da ne dajete novac dok pravna situacija nije potpuno jasna.

6. Proverite da li je automobil bio ozbiljno havarisan

Popravljen automobil ne mora nužno biti loša kupovina. Problem nastaje kada je pretrpeo ozbiljno oštećenje, a prodaje se kao „nikad udaran“.

Pogledajte zazore između vrata, haube, blatobrana i branika. Ako su na jednoj strani drugačiji nego na drugoj, automobil zaslužuje detaljniju proveru.

Različite nijanse laka, tragovi farbanja na gumama i plastičnim delovima, drugačija tekstura boje ili tragovi odvrtanja šrafova na blatobranima mogu ukazivati na prethodne radove.

Najpouzdanije je automobil pregledati kod stručnjaka, uz merenje debljine laka i kontrolu ključnih elemenata karoserije.

7. Pogledajte automobil odozdo

Veliki broj kupaca pogleda motor, enterijer i limariju, ali nikada ne vidi automobil na dizalici.

To je greška.

Pregled odozdo može otkriti curenje ulja ili drugih tečnosti, koroziju, oštećenja podvozja, probleme sa izduvnim sistemom i tragove ozbiljnijih intervencija.

Ako prodavac nema šta da krije, razuman zahtev da automobil pre kupovine odvezete u servis ne bi trebalo da predstavlja problem.

Ako kategorički odbija bilo kakav nezavisan pregled, to je ozbiljan razlog za oprez.

8. Motor gledajte dok je hladan

Ako je moguće, tražite da automobil vidite pre nego što je motor prvi put tog dana pokrenut.

Pojedini problemi lakše se uočavaju pri hladnom startu.

Obratite pažnju na to koliko lako motor pali, da li radi ravnomerno, da li se čuju neuobičajeni zvuci i da li se pojavljuje neuobičajen dim iz auspuha.

Pregledajte i prostor motora zbog tragova curenja.

Neobično detaljno opran motor neposredno pred prodaju nije dokaz problema, ali jeste razlog da pažljivije potražite eventualna curenja.

9. Probna vožnja nije krug oko parkinga

Automobil nemojte kupovati bez probne vožnje.

Tokom vožnje proverite kako se ponašaju kvačilo, menjač, kočnice i upravljač. Obratite pažnju na vibracije, lupanje preko neravnina i da li automobil vuče u jednu stranu.

Testirajte klima-uređaj, podizače stakala, svetla, centralno zaključavanje, parking senzore, multimediju i drugu opremu.

Kod automatskog menjača obratite pažnju na trzaje, kašnjenje pri promeni stepena prenosa i neuobičajene zvuke.

Petnaest ili dvadeset minuta kvalitetne probne vožnje može otkriti ono što se na parkingu nikada ne bi primetilo.

10. Pregled kod vašeg majstora može biti najbolja investicija

Najvažniji savet je ujedno veoma jednostavan – povedite osobu koja se razume u automobile ili odvezite vozilo u servis koji ste vi izabrali.

Ne servis koji predloži prodavac, već nezavisnog majstora kojem verujete.

Dijagnostika, pregled na dizalici, provera motora, trapa, kočnica i karoserije koštaju neuporedivo manje od popravke motora, menjača ili ozbiljno havarisanog automobila koji ste već platili.

Kod polovnih automobila iz uvoza treba proveriti i odgovarajuću dokumentaciju. AMSS preporučuje da kupac već na auto-placu zatraži dokaz da je uvezeno polovno vozilo prošlo odgovarajući pregled u Srbiji. Bez propisanog laboratorijskog ispitivanja i odgovarajućeg sertifikata uvezeno polovno vozilo ne može se registrovati u Srbiji.

Ne dozvolite da vas požuruju

Posebno budite oprezni kada prodavac pokušava da stvori pritisak.

„Imam još trojicu kupaca“, „Ako ga sada ne uzmeš, večeras je prodat“ ili „Nemoj da bacamo pare na majstora, auto je perfektan“ nisu razlog da preskočite proveru.

Ako kupujete automobil vredan nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada evra, imate razloga da potrošite nekoliko sati na proveru.

Dobar polovnjak neće postati loš zato što ste proverili VIN, dokumentaciju, zalogu, servisnu istoriju i odvezli ga kod majstora.

Loš polovnjak, međutim, upravo na tim proverama može da pokaže ono što prodavac nije želeo da vidite.

Najskuplji polovan automobil često nije onaj sa najvećom cenom u oglasu, već onaj koji izgleda jeftino – sve dok ne počnu popravke.

Šetnja kroz prirodu i branje cveta za uspomenu mnogim turistima deluju kao potpuno bezazleni postupci. Ipak, u pojedinim državama i zaštićenim područjima to može biti prekršaj, posebno kada je reč o zaštićenim biljnim vrstama.

Italija je jedan od primera. U zaštićenim područjima postoje stroga pravila o sakupljanju samonikle flore. Tako je ove godine u Parku prirode Monviso jedan planinar kažnjen sa više od 600 evra nakon što je pronađen sa više od 600 upravo ubranih cvetova zaštićene lincure.

Sličan slučaj zabeležen je i u Parku prirode Marguareis, gde je turistički posetilac uhvaćen sa 204 cveta. Zbog toga je kažnjen sa 216 evra, a ubrano cveće je zaplenjeno.

Poseban oprez potreban je i kada se biljke nose preko granice. Švajcarske vlasti upozoravaju da su određene zaštićene vrste biljaka obuhvaćene međunarodnim pravilima CITES, pa njihov unos može biti zabranjen ili zahtevati odgovarajuću dozvolu.

Zato fotografija može biti najbolji suvenir. Pre nego što uberete cvet koji vam se dopao, proverite lokalna pravila – naročito ako se nalazite u nacionalnom parku, rezervatu ili drugom zaštićenom području. Ono što izgleda kao mala uspomena sa putovanja može se pretvoriti u prilično skup suvenir.

Ako na putovanje nosite veću količinu gotovine, nije dovoljno samo da novac stavite u novčanik ili kofer i krenete preko granice. Za veće iznose postoje pravila koja putnici moraju da poštuju, a nepoznavanje propisa može da dovede do zadržavanja novca i dodatnih provera.

U Srbiji važi jasno pravilo: svako ko preko državne granice prenosi 10.000 evra ili više, odnosno protivvrednost u dinarima ili drugoj valuti, mora taj novac da prijavi carini. To važi i prilikom ulaska i prilikom izlaska iz zemlje.

Prilikom prijave popunjava se obrazac za prenos fizički prenosivih sredstava plaćanja, a putnik dobija potvrdu o prijavljenom iznosu. To je posebno važno ako novac kasnije planira da iznese iz Srbije.

Slično pravilo postoji i prilikom ulaska u Evropsku uniju ili izlaska iz nje. Ako kod sebe imate 10.000 evra ili više u gotovini i drugim sredstvima koja se računaju kao gotovina, morate da podnesete prijavu carinskim organima.

Važno je i da se limit posmatra po osobi, pa nije dobro računati da će se veća suma automatski „rasporediti“ na članove porodice bez provere konkretnih pravila.

Zato pre puta proverite propise zemlje u koju ulazite, ali i države iz koje izlazite. Ako nosite 10.000 evra ili više, nemojte čekati da vas carinik pita – novac prijavite na vreme.