Poljske vlasti potvrdile incident u Biała Podlaski, u toku istraga i potraga za osumnjičenim

Ruski umetnik i kritičar vlasti Semyon Skrepetsky ubijen je u ponedeljak ujutru u gradu Biała Podlaska u istočnoj Poljskoj, saopštile su tamošnje vlasti. Prema navodima tužilaštva, žrtva je identifikovana kao 44-godišnji Robert Kuzovkov, poznatiji po svom umetničkom imenu Semyon Skrepetsky, koji je godinama živeo u Poljskoj nakon odlaska iz Rusije.

Incident se dogodio nešto pre 10 časova na pešačkoj stazi u stambenom delu grada. Prema izveštajima istražitelja, napadač je prišao Skrepetskom i ispalio tri hica, a zatim mu prišao i ispalio još dva hica nakon što je žrtva pala na zemlju. Prvobitni nalaz ukazuje na pet prostrelnih rana, uključujući povrede grudnog koša i glave.

Istražitelji nisu zvanično okarakterisali napad kao egzekuciju, ali su istakli da dostupni podaci sugerišu da je napadač želeo da se uveri da je žrtva preminula. Napadač je pobegao sa lica mesta i za sada nije pronađen.

Policija je odmah pokrenula opsežnu potragu, postavila kontrolne punktove i prikupila snimke sa nadzornih kamera i forenzičke dokaze sa mesta događaja. Zvaničnici su naveli da se intenzivno radi na identifikaciji i lociranju osumnjičenog.

Dan nakon ubistva, policija je privela dvojicu državljana Belorusije u blizini beloruskog konzulata u Biała Podlaski. Tužilaštvo je saopštilo da ti muškarci za sada nisu osumnjičeni za ubistvo i da se utvrđuje da li postoji bilo kakva povezanost između njih i ovog slučaja.

Skrepetsky je napustio Rusiju 2021. godine, navodeći strah od političkog progona. U Poljskoj je živeo i radio kao umetnik, poznat po performansima i delima u kojima je izražavao kritiku prema ruskim vlastima i drugim liderima čije je upravljanje smatrao autoritarnim.

Incident je izazvao reakcije u umetničkoj i opozicionoj zajednici, ali za sada izostaje zvanična izjava o tome da li je umetnikova politička aktivnost imala uticaja na napad. Poljske vlasti su istakle da istraga traje i da će svi relevantni detalji biti provereni u skladu sa zakonom.

Šira javnost i međunarodni posmatrači prate razvoj situacije, dok policija nastavlja potragu za počiniocem i prikuplja dodatne dokaze.

Zvaničnici obe strane postigli dogovor o 14 tačaka, među kojima je ukidanje sankcija i ekonomska pomoć Iranu

Sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji bi trebalo da bude potpisan u petak, sadrži 14 precizno definisanih tačaka koje predviđaju trenutni i trajni prekid neprijateljstava na svim frontovima, uključujući Liban, i obavezuju obe strane na uzdržavanje od međusobnih pretnji i upotrebe sile. U dokumentu se navodi da će Vašington i Teheran poštovati međusobni suverenitet i teritorijalni integritet, kao i da neće intervenisati u unutrašnje poslove druge strane.

Prema sporazumu, dogovoreno je da konačni dokument bude postignut u roku od najviše 60 dana, uz mogućnost produženja uz obostrani pristanak. Sjedinjene Države se obavezuju da ukinu pomorsku blokadu Irana i obnove saobraćaj brodova do punog kapaciteta u roku od 30 dana, kao i da povuku svoje snage iz okolnih područja nakon postizanja konačnog sporazuma. Iran će, s druge strane, preduzeti mere za normalizaciju kretanja trgovačkih brodova kroz Persijski zaliv i neutralizaciju mina u roku od 30 dana.

Dogovorom je predviđen i sveobuhvatan plan obnove i ekonomskog razvoja Irana, za šta je predviđeno najmanje 300 milijardi dolara, a mehanizam sprovođenja ovog plana treba da bude definisan u roku od 60 dana. Sjedinjene Države će takođe okončati sve vrste sankcija prema Iranu, uključujući one iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Međunarodne agencije za atomsku energiju, kao i sve jednostrane sankcije SAD.

Iran je ponovio obavezu da neće proizvoditi nuklearno oružje, a sudbina obogaćenog materijala i druga pitanja u vezi sa nuklearnim programom biće rešena u konačnom sporazumu. Tokom tranzicionog perioda, Iran će održavati status kvo u svom nuklearnom programu, dok SAD neće uvoditi nove sankcije niti pojačavati vojno prisustvo u regionu.

Sporazum predviđa i izuzeća za izvoz iranske sirove nafte i petrohemijskih proizvoda, kao i oslobađanje zamrznutih sredstava i imovine Irana. Biće uspostavljen mehanizam za nadzor sprovođenja sporazuma, a konačni dokument treba da bude odobren obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

“Očekuje se da će sve strane poštovati dogovorene tačke i doprineti stabilnosti u regionu”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Predsednik SAD saopštio da je prolaz bezbedan, ali brodarske firme traže dodatne garancije dok se čeka potpisivanje dogovora sa Iranom

Velike međunarodne brodarske kompanije i dalje izražavaju zabrinutost zbog bezbednosti plovidbe kroz Ormutski moreuz, uprkos najavama o skorom otvaranju ovog strateškog prolaza. Ove firme navode da je tranzit i dalje „veoma rizičan” i da nisu spremne da obnove uobičajene rute dok ne dobiju jasne i čvrste bezbednosne garancije.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je da je Ormutski moreuz „potpuno bezbedan, siguran i čist”, najavljujući postizanje dogovora sa Iranom o ukidanju ograničenja na brodski saobraćaj. Prema navodima međunarodnih izvora, memorandum o razumevanju između SAD i Irana trebalo bi da bude potpisan u petak u Švajcarskoj, čime bi formalno bile ukinute restrikcije koje su dve strane uvele na pomorski saobraćaj u oblasti Ormuskog moreuza.

Ormutski moreuz predstavlja jednu od najvažnijih svetskih pomorskih tačaka, kroz koju je pre izbijanja sukoba između SAD, Izraela i Irana 28. februara prolazila približno petina globalnih isporuka nafte i gasa. Međutim, nakon što su Iran i druge strane pokrenule napade i izdale pretnje usmerene na komercijalne brodove – kao odgovor na američko-izraelske vojne akcije – saobraćaj kroz ovaj prolaz gotovo je potpuno obustavljen. Ove tenzije uticale su na nagli rast cena energenata na svetskom tržištu.

U svom obraćanju putem društvenih mreža, predsednik SAD je izjavio da „u potpunosti odobrava slobodan prolaz kroz Ormutski moreuz i istovremeno najavljuje momentalno ukidanje američke pomorske blokade”. Ipak, brodarske kompanije ostaju oprezne i, prema njihovim izjavama, nastavak redovnih operacija zavisiće od jasnih i dugoročnih bezbednosnih rešenja, kao i od sprovođenja dogovorenih mera na terenu.

Potpisivanje memoranduma u Švajcarskoj očekuje se kao važan korak ka smirivanju tenzija u regionu i normalizaciji prometa. Prema međunarodnim izveštajima, razjašnjavanje detalja dogovora i sprovođenje verodostojnih bezbednosnih garancija biće ključni za vraćanje poverenja među komercijalnim operaterima koji koriste ovaj prolaz.

Ormutski moreuz je i ranije bio poprište tenzija između regionalnih i međunarodnih aktera, a svaki prekid saobraćaja ima značajan uticaj na globalne energetske tokove. Stručnjaci ističu da će stabilizacija situacije zavisiti od dosledne primene dogovorenih mera i nastavka dijaloga između svih uključenih strana.