Lokalne vlasti potvrdile nesreću u blizini Butlera, istraga o uzrocima pada aviona je u toku

U padu privatnog aviona u blizini aerodroma Butler Memorial u Misuriju, oko 60 milja južno od Kanzas Sitija, stradali su skakači padobranom i pilot, prema izveštajima lokalnih vlasti i svedoka sa lica mesta. Nesreća se dogodila u nedelju neposredno nakon poletanja, a prema rečima očevidaca, avion je udario u zemlju pod oštrim uglom, što je izazvalo snažnu eksploziju i požar.

Svedok događaja, Bailey Reed, izjavila je da je avion bio uspravno okrenut, sa krilima okrenutim ka nebu i zemlji, pre nego što je udario u tlo. “Avion je bio potpuno uspravan, išao je brzo, i onda je samo udario u zemlju”, rekla je Reed. Dodala je da je neposredno nakon udara došlo do eksplozije tla i okolnog drveća, nakon čega je izbio požar.

Reed je istakla da osobe koje su se nalazile u avionu nisu imale mogućnost da iskoče ili upotrebe padobrane zbog male visine i brzine pada. “Nisu imali vremena da iskoče. Bili su suviše nisko za otvaranje padobrana i nije bilo šanse da neko preživi ako bi pokušao da iskoči”, navela je Reed.

Porodice putnika su se nalazile u blizini aerodroma u trenutku nesreće, prateći pripreme za skakanje i posmatrajući događaj, prema navodima lokalnih vlasti. Šerif okruga Bates, Chad Anderson, izjavio je da su svi u zajednici duboko pogođeni ovim tragičnim događajem i izrazio saučešće porodicama nastradalih.

Nacionalna agencija za bezbednost saobraćaja (NTSB) započela je istragu o uzrocima nesreće. Bivši predsednik NTSB, Robert Sumwalt, naveo je da će ključ istrage biti analiza mehaničkog stanja aviona, uključujući motor i druge tehničke aspekte. Sumwalt je dodao da je aerodrom u Butleru mali i da nije imao kontrolni toranj koji bi bio u kontaktu sa pilotom tokom poletanja.

NTSB će takođe proveriti obuku pilota i nadzor Federalne uprave za avijaciju (FAA) nad operacijom, s obzirom na to da se radi o letovima za skakanje padobranom, koji nisu komercijalnog karaktera. Prema navodima, FAA ponekad ima ograničene resurse za nadgledanje manjih operacija ovog tipa.

Avion je bio u vlasništvu i pod operacijom organizacije Skydive Kansas City. Predstavnici grupe su saopštili da je ovo težak gubitak za sve povezane sa Skydive Kansas City i za širu zajednicu skakača padobranom. U saopštenju su naveli da sarađuju sa istražiteljima i da je u ovom trenutku prioritet podrška porodicama nastradalih i pomoć u utvrđivanju činjenica o nesreći.

Istraga o uzrocima nesreće je u toku, a lokalna zajednica i porodice stradalih čekaju dalja saopštenja nadležnih institucija.

Evropska unija proširila listu sankcija, među kojima je i visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve, navodi se u saopštenju

Evropska unija saopštila je da je u ponedeljak proširila listu sankcija u vezi sa ratom u Ukrajini, obuhvatajući više od 80 pojedinaca i subjekata iz Rusije. Na listi se, između ostalih, našao i Georgij Ševkunov, poznat i kao mitropolit Tihon, visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve. Prema navodima EU, Ševkunov je sankcionisan zbog „širenja ruske propagande i dezinformacija“ sa ciljem opravdavanja vojnih aktivnosti u Ukrajini.

Ševkunov, koji je u ruskim medijima često označavan kao „lični sveštenik“ i „ispovednik“ predsednika Vladimira Putina, postavljen je 2023. godine za mitropolita na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. Ševkunov nije javno potvrdio niti demantovao ovu ulogu.

Prema saopštenju Evropske unije, sankcije su deo šireg paketa mera koje, kako se navodi, za cilj imaju ograničavanje ruske vojne industrije, energetskih prihoda i informativnih mreža. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da novi paket mera obuhvata pojedince i organizacije koje su, prema navodima Unije, uključene u proizvodnju i snabdevanje vojne opreme, kao i u aktivnosti povezane sa propagandom i ljudskim pravima.

„Odobrili smo novi paket sankcija kako bismo pojačali pritisak na Rusiju da prekine rat“, navodi se u izjavi Kaje Kalas, dodajući da su mere usmerene na vojnoprivredni kompleks i mreže koje, prema tvrdnjama EU, doprinose hibridnim napadima na Evropu.

Ševkunov je, prema informacijama iz ruskih izvora, prošle godine bio meta pokušaja atentata. FSB Ruske Federacije saopštio je u februaru 2025. godine da su dve osobe uhapšene zbog navodnog pokušaja atentata čije je planiranje pripisano ukrajinskim izvorima. Detalji o ovom slučaju nisu objavljeni, a nezavisna potvrda tih navoda nije dostupna.

Ukupno je 34 pojedinaca i 47 organizacija dodato na listu sankcija. Evropska unija navodi da su prethodne ekonomske mere imale značajan uticaj na rusku privredu. Prema navodima Kaje Kalas, zapadne sankcije su do sada dovele do gubitaka većih od bilion dolara za rusku ekonomiju.

Sankcije, kako se navodi, uključuju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja u zemlje EU za obuhvaćene pojedince i subjekte. Ove mere deo su kontinuiranih napora evropskih institucija da, kroz ekonomske i političke pritiske, utiču na tok oružanog sukoba u Ukrajini. Ruska strana do sada nije zvanično komentarisala nove mere.

Rat u Ukrajini traje od februara 2022. godine, a međunarodne sankcije predstavljaju jedan od glavnih instrumenata Zapada u pokušaju da ograniči ekonomske i vojne kapacitete Ruske Federacije.

Samit G7 okupio svetske lidere, Tramp najavio razgovore o sporazumu za okončanje sukoba sa Iranom

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp stigao je u francuske Alpe u ponedeljak, gde je prisustvovao samitu Grupe sedam (G7) i odmah održao sastanak sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, kako je saopšteno iz zvaničnih izvora. Trampov dolazak usledio je nakon što je objavio da je postignut sporazum za koji smatra da bi mogao da okonča rat između SAD i Irana.

Prema navodima iz diplomatskih izvora, Tramp i iranski zvaničnici prethodnih dana su isticali napredak u pregovorima, iako je situacija do nedelje ostala neizvesna zbog novog talasa sukoba između Izraela i boraca libanskog pokreta Hezbolah, koji ima podršku Irana.

Na marginama samita, održan je bilateralni sastanak Trampa i Makrona, tokom kojeg su razgovarali o aktuelnim međunarodnim pitanjima, uključujući moguće dogovore za smirivanje situacije na Bliskom istoku. Zvanične izjave nakon sastanka ukazuju na to da će glavne teme samita biti bezbednost, ekonomska saradnja i rešavanje globalnih konflikata.

“Samit G7 pruža priliku za dijalog o ključnim pitanjima savremenog sveta”, navodi se u zvaničnom saopštenju. Očekuje se da će učesnici diskutovati o narednim koracima u vezi sa dogovorom sa Iranom, kao i o drugim geopolitičkim izazovima, uključujući krizu na Bliskom istoku.

Sastanak G7 u francuskim Alpima okupio je lidere najrazvijenijih zemalja sveta, a prema izvorima, bilateralni razgovori se nastavljaju tokom trajanja samita.