Connect with us

Domaće

google i amazon sklopili ugovor od 1,2 milijarde dolara za cloud usluge u izraelu

Oko 200 studenata Stanforda bojkotovalo dodelu diploma zbog ugovora vrednog 1,2 milijarde dolara sa izraelskom vladom

Published

2 days ago

on

Foto Izvor: Pexels / Clmcdk fejcn

Oko 200 studenata Stanforda bojkotovalo dodelu diploma zbog ugovora vrednog 1,2 milijarde dolara sa izraelskom vladom

Kompanije Google i Amazon zaključile su ugovor vredan 1,2 milijarde dolara sa izraelskom vladom za pružanje cloud i AI usluga, što je izazvalo proteste tokom 135. dodele diploma na Univerzitetu Stanford. Kada je Sundar Pičai, direktor Google-a i Alfabeta, izašao na binu, oko 200 studenata je napustilo stadion duvajući u pištaljke, a neki su nosili zastave Palestine. Povod za protest bio je projekat „Nimbus“, koji omogućava korišćenje cloud i veštačke inteligencije u kontekstu rata u Gazi.

Slični protesti dogodili su se i na drugim univerzitetima širom SAD, uključujući Univerzitet u Arizoni i Državni univerzitet Srednjeg Tenesija, gde su studenti reagovali na ulogu velikih tehnoloških kompanija i potencijalne pretnje koje AI predstavlja za tržište rada. Na Univerzitetu u Floridi, govornica Gloria Kaulfild izazvala je negodovanje nazvavši AI „sledećom industrijskom revolucijom“.

Sundar Pičai, zbog ovakve atmosfere, izbegao je temu veštačke inteligencije i u svom govoru studentima poručio da je njegova poruka „tehnološki agnostična“ i da je fokusirana na životne izbore. Jedino što je pomenuo bila su „poslednja dva slova prezimena“ – AI. Istakao je: „Birajte optimizam, radite teške stvari i birajte ono što vas uzbuđuje.“

Ova generacija diplomaca Stanforda, koja završava školovanje u eri brzog razvoja AI tehnologija i u centru Silicijumske doline, jasno je stavila do znanja da ne podržava saradnju velikih kompanija sa vladama u ratnim okolnostima niti nekritičko uvođenje veštačke inteligencije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

SpaceX vrednuje na 2,10 biliona dolara, Maskovo bogatstvo premašilo ekonomije Tajvana i Irske

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Published

11 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Kompanija SpaceX, pod vođstvom Ilona Maska, u petak je izašla na berzu Nasdaq pod oznakom SPCX, čime je njena vrednost premašila 2,10 biliona dolara. Akcije su prvog dana trgovanja porasle sa početnih 135 dolara na 165 dolara po akciji, što je za 300 milijardi dolara više od ranije projektovane vrednosti. Ovim rastom, Maskovo lično bogatstvo premašilo je bruto domaći proizvod mnogih država, uključujući Tajvan (977 milijardi dolara), Irsku (779 milijardi), Švedsku (760 milijardi), Singapur (660 milijardi) i Južnoafričku Republiku (480 milijardi), gde je Mask rođen.

Prema ekonomskim analizama, SpaceX je sproveo najveću inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u istoriji svetskih finansijskih tržišta, što je direktno uticalo na procenu kompanije i Maskovo bogatstvo. Nobelovac i ekonomista Pol Krugman izjavio je da je Ilon Mask postao prvi svetski bilioner zahvaljujući „nameštenom sistemu“. Krugman je SpaceX nazvao „Ponzijevom shemom“, ističući da je sistem nagnut tako da omogući ovakvu, kako je naveo, apsurdnu procenu.

Krugman je objasnio da su mnogi investitori bili „prisiljeni“ da ulože u SpaceX jer je kompanija uključena u glavne berzanske indekse i da vodeći univerziteti drže značajan deo svojih fondacija u deonicama SpaceX-a. On je naglasio: „Ovo je namešteni sistem. Žao mi je, ali ovo je prava nameštaljka. Jasno je da je celi sistem nagnut da proizvede ovu apsurdnu procenu koja ga čini prvim svetskim bilionerom.“

Nakon prvog dana trgovanja, Krugman je izjavio da procena SpaceX-a od 2,10 biliona dolara nema puno smisla, dodajući da Mask, uprkos vođenju kompanija SpaceX, Tesla i NeuraLink, nema evidenciju „zapravo rutinskog izvođenja tehnoloških čuda“.

Ova dešavanja dodatno su pokrenula raspravu o procenama tehnoloških kompanija, ulozi berzanskih indeksa i uticaju velikih investicionih fondacija na vrednovanje korporacija.

Pročitaj još

Domaće

Troškovi rada u Evropskoj uniji porasli 3,6 odsto u prvom kvartalu

U građevinarstvu zabeležen rast troškova po satu od 4,2 odsto, dok su zarade u rudarstvu povećane za 5,7 odsto

Published

26 minutes ago

on

June 17, 2026

By

U građevinarstvu zabeležen rast troškova po satu od 4,2 odsto, dok su zarade u rudarstvu povećane za 5,7 odsto

Troškovi rada po satu u Evropskoj uniji porasli su za 3,6 odsto u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je u evrozoni rast iznosio 3,2 odsto, saopštila je evropska statistička služba Evrostat. Povećanje troškova rada rezultat je rasta zarada i plata, ali i ostalih troškova koje poslodavci snose za zaposlene.

Analiza po sektorima pokazuje da je najveći rast troškova rada zabeležen u građevinarstvu, sa povećanjem od 4,2 odsto u Evropskoj uniji i 4,1 odsto u evrozoni. U industriji su troškovi rada porasli za 3,6 odsto u EU i 3,3 odsto u evrozoni, dok je u sektoru usluga zabeleženo povećanje od 3,4 odsto u EU i 3,1 odsto u evrozoni.

Unutar pojedinačnih delatnosti u Evropskoj uniji, sektor rudarstva i vađenja kamena beleži najveći godišnji rast troškova zarada po satu, sa povećanjem od 5,7 odsto. Poslovanje nekretninama i ostale uslužne delatnosti zabeležile su rast od po 4,8 odsto, dok su troškovi zarada u građevinarstvu i obrazovanju porasli za po 4,4 odsto.

Najsporiji rast troškova zarada registrovan je u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, gde je rast iznosio jedan odsto, dok su sektori smeštaja i ugostiteljstva, kao i umetnosti, zabave i rekreacije, zabeležili povećanja manja od tri odsto.

Kada je reč o neplatnim troškovima rada, najveći rast evidentiran je takođe u rudarstvu i vađenju kamena, kao i u informaciono-komunikacionom sektoru i administrativnim uslugama, pokazuju podaci Evrostata.

Pročitaj još

Domaće

Američke akcije porasle 8 odsto od početka godine, investitori iz Srbije ulažu preko domaćih brokera

Indeks S&P 500 dostigao 8.100 poena, dok nekoliko hiljada građana Srbije ulaže na američkom tržištu kapitala

Published

31 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Indeks S&P 500 dostigao 8.100 poena, dok nekoliko hiljada građana Srbije ulaže na američkom tržištu kapitala

Investitori iz Srbije sve češće ulažu u akcije američkih kompanija, a indeks S&P 500 porastao je oko osam odsto od početka godine, prema ekonomskim analizama. Najveće svetske investicione banke, uključujući Sitigrupu, projektuju vrednost S&P 500 na 8.100 poena do kraja godine, dok Goldman Sachs očekuje nastavak rasta korporativnih profita tokom naredne dve godine.

Prema rečima Vladana Pavlovića, analitičara kompanije Star Finance, građani Srbije mogu da ulažu u akcije na američkim, evropskim i azijskim berzama preko domaćih brokerskih kuća koje imaju pristup inostranim tržištima. Prvi korak je potpisivanje ugovora sa brokerskom kućom, otvaranje posebnog računa u banci i deponovanje sredstava, a zatim investitor može da izda nalog za kupovinu željenih akcija putem brokerske platforme ili direktnim kontaktom sa brokerom.

Na američkom tržištu kapitala, prema Pavloviću, pažnja je usmerena na odluke Federalnih rezervi (FED) o kamatnim stopama, koje su pod pritiskom zbog inflacionih šokova izazvanih krizom sa Iranom. Iako je sukob završen, inflacija i dalje traje, a kretanja berzanskih indeksa zavise od budućih odluka FED-a. Lideri na tržištu su kompanije iz sektora veštačke inteligencije, posebno proizvođači AI hardvera, dok energetski sektor beleži rast zbog povećane potražnje za električnom energijom. Sektori farmacije, telekomunikacija, REIT fondovi i kompanije iz oblasti široke potrošnje ocenjuju se kao neutralni, iako pojedine firme ostvaruju bolje rezultate ili nude atraktivnu dividendnu politiku.

Mihajlo Mulajić, glavni broker brokerske kuće Tesla Capital, ističe: “Ako investitor ulaže na pet, deset ili više godina, odgovor je uglavnom da. Mnogo je važnije postepeno ulagati nego čekati savršen trenutak za ulazak na tržište, koji je gotovo nemoguće pogoditi”. On dodaje da je optimizam investitora zasnovan na dugoročnom AI investicionom ciklusu, ali upozorava da tržište sve više vrednuje konkretan rast prihoda i profita kompanija, a manje sama obećanja o razvoju veštačke inteligencije.

Iako nema zvaničnih podataka o broju građana Srbije koji ulažu na stranim berzama, domaći brokeri procenjuju da ih ima nekoliko hiljada, a interesovanje je poslednjih godina najviše poraslo upravo za američko tržište kapitala. Najveći rizici i dalje su potencijalno usporavanje investicija u AI, sporiji rast korporativnih profita i visoke valuacije tehnoloških kompanija.

Pročitaj još

U Trendu