Članstvo omogućava domaćim kompanijama pristup međunarodnim partnerstvima i investicijama, kao i usklađivanje sa evropskim standardima

Privredna komora Srbije (PKS) postala je član međunarodne Alijanse za prevenciju nastanka otpada (PREVENT Waste Alliance) u martu 2026. godine, otvarajući nove mogućnosti za domaće kompanije kroz povezivanje sa međunarodnim partnerima i investitorima, kao i unapređenje inovativnih cirkularnih rešenja i lakše ispunjavanje evropskih standarda. Ovaj korak predstavlja značajan doprinos bržem uključivanju srpske privrede u evropske lance vrednosti i razvoju novih poslovnih modela baziranih na reciklaži i ponovnoj upotrebi resursa, čime se povećava konkurentnost na tržištu koje sve više traži održiva rešenja.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, naglasio je da je prijem PKS u ovu mrežu strateška prilika za unapređenje nacionalnog sistema upravljanja otpadom i jačanje međunarodnog pozicioniranja Srbije u oblasti cirkularne ekonomije. PREVENT Waste Alliance okuplja ključne aktere iz javnog, privatnog i međunarodnog sektora sa ciljem smanjenja otpada, eliminacije zagađenja i efikasnijeg korišćenja resursa na globalnom nivou.

Članstvo PKS donosi pristup novim znanjima i najboljim praksama u oblastima kao što su proširena odgovornost proizvođača, upravljanje e-otpadom i plastikom, kao i razvoj inovativnih cirkularnih rešenja. Ovo je važan korak ka usklađivanju sa evropskim standardima i unapređenju domaćih politika, istakao je Mitrović. Učešće u PREVENT mreži otvara prostor za razvoj novih poslovnih modela, jačanje partnerstava i pristup međunarodnim investicijama, što omogućava veću cirkularnost privrede i jačanje kapaciteta domaćih institucija i kompanija.

Centar za cirkularnu ekonomiju PKS pruža stručnu i operativnu podršku aktivnostima u okviru mreže, uključujući domaće kompanije, institucije i eksperte u međunarodne tokove znanja i saradnje. Članstvo Privredne komore Srbije u PREVENT Waste Alliance predstavlja važan iskorak ka održivijem upravljanju resursima i efikasnijem ostvarivanju ciljeva zelene i cirkularne tranzicije u Republici Srbiji.

Kompanija proslavlja jubilej uz 20 specijalnih BMW ponuda, kamatnu stopu od 3,49% i premijeru BMW iX3

Delta Auto Grupa obeležava 30 godina poslovanja na srpskom tržištu, tokom kojih je prodala preko 60.000 automobila, dok je kroz servis kompanije prošlo gotovo 630.000 vozila. Povodom jubileja, na Beogradskom sajmu automobila predstavljen je širok spektar novih modela i specijalnih ponuda, uključujući premijere električnih automobila i finansijske pogodnosti za kupce.

Delta Motors, deo Delta Auto Grupe, obeležava 20 godina saradnje sa BMW Grupom. U okviru ovog jubileja, kompanija je pripremila 20 specijalnih sajamskih ponuda za BMW modele, uz finansijski i operativni lizing i kamatnu stopu od 3,49%. Posebna pažnja posvećena je BMW iX3 modelu, koji je premijerno prikazan na sajmu. Ovaj električni model iz Neue Klasse serije nudi autonomiju od 800 km, a dostupan je za poručivanje po ceni od 78.000 evra.

Pored BMW iX3, posetioci Sajma mogu da vide ukupno 17 BMW modela, od Serije 1 do Serije 7, uključujući X gamu, električni iX, kao i sportske M modele (M3, M5, XM). Delta Motors ističe i značaj BMW trening centra u Dobanovcima, ključne tačke za edukaciju i razvoj zaposlenih u skladu sa najvišim standardima brenda.

Za MINI automobile na Sajmu su pripremljene pogodnosti sa kamatnom stopom od 3,49%, fokusirajući se na modele Countryman C (39.900 evra) i Cooper C 3-Door (29.900 evra). Izloženi su i ostali popularni modeli kao što su JCW GP, Cabrio i Aceman. BMW Motorrad je na Sajmu predstavio premijeru modela F 450 GS, uz posebne uslove za motocikle C 400 GT (79 evra mesečno), F 800 GS i F 900 R, kao i program ‘staro za novo’ i garanciju bez ograničenja kilometraže.

Honda Srbija takođe obeležava 20 godina prisustva na tržištu, uz snažan nastup predvođen povratkom modela Prelude i predstavljanjem modela Civic, CR-V, HR-V i ZR-V. Novitet je osmogodišnja garancija na vozila, kao i beskamatno finansiranje kroz operativni i finansijski lizing za fizička i pravna lica.

Na Maserati štandu zvezda je MCPura Cielo, sa izloženim modelom po ceni od 375.000 evra, dok početna cena za ovaj model iznosi 266.400 evra. Maserati kroz ovaj model ističe fokus na performansama, inženjeringu i vrhunskom iskustvu vožnje.

“Za ovih 30 godina prodali smo više od 60.000 automobila, a kroz naš servis je prošlo skoro 630.000 automobila. To su brojevi koji nam pre svega govore o poverenju naših klijenata ali i ogromnom iskustvu našeg tima”, izjavila je Aleksandra Đurđević, CEO Delta Auto Grupe.

Preliminarno istraživanje Ekonomskog fakulteta u Nišu pokazuje da je Zaječar na poslednjem mestu po kvalitetu života, uz manjak investitora i ekološke izazove

Prema rezultatima istraživanja percepcije građana koje je sproveo Ekonomski fakultet u Nišu, Zaječar je rangiran kao najlošiji grad za život u Srbiji. Analiza je obuhvatila više kategorija, a grad se izdvojio po negativnim ekonomskim parametrima – trenutno je 2.368 osoba registrovano kao nezaposleno, a zatvaranje fabrika dovelo je do velikog pada zaposlenosti, posebno među mladima koji masovno napuštaju grad.

Nekadašnji industrijski centar Timočke Krajine, Zaječar je imao više od 15.000 radnika zaposlenih u industriji, ali su fabrike sada zatvorene, bez najava o dolasku novih domaćih ili stranih investitora. Građani ističu da je nezaposlenost mladih glavni problem i da nema novih radnih mesta.

Pored ekonomskih izazova, Zaječar se suočava i sa degradacijom životne sredine i klimatskim problemima, posebno tokom zimskih meseci kada je grad među najzagađenijima u Srbiji. Smeće i zagađen vazduh su postali svakodnevica, a građani navode i probleme u zdravstvu, bankarskom sektoru i elektrodistribuciji.

U okviru projekta „Bezbednosni koraci sa mladima od 15 do 19 godina“, koji je realizovao Timočki omladinski centar, mladi su istakli ekološku bezbednost i zagađenost vodotokova kao ključne izazove, uz napomenu da građani sami doprinose ovim problemima. Dunja Marušić iz organizacije navodi: „Kao problemi su prepoznati ekološka bezbednost, zagađenost vodotokova, sve ono na šta građani utiču sami.“

Uprkos ovim negativnim pokazateljima, Zaječar nije među poslednja tri grada u Srbiji kada su u pitanju bezbednost, zdravstvo, mobilnost, pristupačnost, kao i javne usluge i uprava.

Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnim ekonomskim i ekološkim merama kako bi došlo do poboljšanja kvaliteta života i zadržavanja mlađeg stanovništva.