Kompletno iskustvo igre uz podršku za DLC na Apple uređajima, cena 5 dolara za univerzalnu kupovinu

Control: Ultimate Edition, popularna avanturistička igra poznata po zahtevnoj grafici i jedinstvenoj priči, od danas je dostupna za korisnike iPhone i iPad uređaja, po ceni od 5 dolara. Ova verzija igre, koju je razvio Remedy Entertainment, dolazi nakon prethodnog izdanja za Mac i omogućava univerzalnu kupovinu – jednom kupljena, igra se može koristiti na iPhone, iPad i Mac uređajima.

Igra uključuje kompletno Control iskustvo, kao i sve dodatne DLC epizode. Remedy je prilagodio korisnički interfejs i kontrole za ekrane osetljive na dodir, optimizujući nišanjenje i rešavanje zagonetki za iOS i iPadOS okruženje. Takođe, igra nudi podršku za fizičke kontrolere, što omogućava igračima koji žele tradicionalno iskustvo da ga zadrže i na mobilnim uređajima.

Control: Ultimate Edition je kompatibilan sa iPhone uređajima koji koriste najmanje A17 Pro čip, što uključuje iPhone 15 Pro i Pro Max, kao i sve modele iz iPhone 16 i 17 serije. Što se tiče iPad uređaja, igra funkcioniše na svim modelima sa M-serijom čipova ili A17 Pro. Osnovni iPad sa A16 procesorom nije podržan, dok su iPad Air i Pro modeli iz poslednje četiri godine kompatibilni.

Prilikom testiranja na novom iPad Air-u sa M4 čipom, igra je radila izuzetno glatko. Jedina primedba odnosi se na način sprintanja – igrač mora konstantno držati L3 dugme, za razliku od drugih platformi gde je dovoljan jedan pritisak. Ostatak iskustva je bez problema, ali performanse na starijim uređajima nisu potvrđene.

Lansiranje Control: Ultimate Edition predstavlja deo trenda u kojem Apple intenzivno radi na dovođenju “AAA” igara na svoje mobilne i desktop platforme. U poslednje vreme, iPad i iPhone su dobili i druge velike naslove kao što su Resident Evil, Death Stranding i Assassin’s Creed Mirage, dok su na Mac računare stigle zahtevne igre poput Cyberpunk 2077. Iako Apple još uvek nije prva destinacija za zahtevne gejmere, dostupnost poznatih naslova značajno proširuje ponudu za korisnike ovih uređaja.

Nakon više od decenije na čelu Apple-a, Tim Cook preuzima novu ulogu, dok John Ternus postaje novi CEO

Tim Cook će 1. septembra završiti svoju decenijsku karijeru kao izvršni direktor Apple-a i preći na poziciju izvršnog predsednika kompanije. Njegovo mesto preuzeće John Ternus, dosadašnji šef hardverskog inženjeringa i dugogodišnji Apple veteran. Ova promena označava kraj jedne ere u kojoj je Cook bio poznat po stabilnom vođenju kompanije, usmerenosti na izvršenje i izostanku javnih kontroverzi unutar firme.

Iako je često prikazivan kao menadžer bez vizije, Cookova uloga u Apple-ovom uspehu ne može se zanemariti. Pridružio se kompaniji 1998. godine, a tokom njegovog mandata Apple je proširio ponudu i konsolidovao poziciju lidera na tržištu. Nasuprot narativu o „genijalnim osnivačima“, Cook je pokazao da je stabilnost i fokus na timski rad jednako važan za inovaciju i rast.

Iako nije bio prepoznat kao „product guy“ u smislu Stevea Jobsa ili Jonathana Ivea, Cook je znao kako da izgradi tim i stvori uslove za uspeh. Njegova sposobnost da pravi ključne dogovore sa proizvođačima i da proširi Apple-ovu globalnu prisutnost bila je ključna u godinama nakon Jobsove smrti. Takođe, tokom Cookove ere, Apple je počeo da daje više prostora drugim rukovodiocima na javnim prezentacijama, ističući timski rad umesto individualnog liderstva.

Cookova karijera nije bila bez grešaka. Rani izbori za menadžment maloprodaje i unutrašnje razmirice, kao i odlaganja i problemi sa proizvodima kao što su AirPower i Mac Pro, pokazali su da ni stabilnost nije garancija savršenstva. Ipak, Cook je brzo reagovao na izazove, što je često vodilo do bržih korekcija kursa.

Prelaskom na novu funkciju, Tim Cook ostavlja za sobom kompaniju koja je ostala otporna na turbulencije i nastavila da ostvaruje izuzetne rezultate. Njegov stil vođenja, usmeren na poverenje u tim i izbegavanje suvišnog mešanja, postavio je novi standard za tehnološke gigante. Sa Johnom Ternusom na čelu, Apple ulazi u novu fazu, vraćajući naglasak na hardverske inovacije, ali Cookov nasleđe stabilnosti i efikasnosti ostaje trajna vrednost.

Interni alati za prikupljanje podataka korisničkog inputa izazivaju pitanja o nadzoru i kompenzaciji zaposlenih

Meta, jedan od vodećih svetskih tehnoloških giganata, potvrdila je da uvodi internu praksu prikupljanja podataka o unosu sa tastature, pokretima miša i klikovima zaposlenih u okviru sopstvenih aplikacija. Ova odluka, koja je potvrđena 22. aprila 2026. u zvaničnoj izjavi kompanije, ima za cilj poboljšanje AI modela koji pomažu ljudima u svakodnevnom radu na računaru.

Prema izjavama iz Meta-ine komunikacione službe, kompanija je razvila interni alat koji na odabranim aplikacijama beleži stvarni način na koji zaposleni koriste računare, kako bi AI modeli bili što relevantniji za tipične radne zadatke. Meta navodi da je takva praksa ključna za kreiranje naprednih softverskih agenata koji mogu efikasno asistirati korisnicima, jer modeli zahtevaju realne primere korišćenja računara u svakodnevnim situacijama.

Ipak, ova odluka izazvala je brojne reakcije u industriji, posebno zbog pitanja privatnosti i prava zaposlenih. U Sjedinjenim Američkim Državama, gde važi “at-will” zaposlenje, poslodavci imaju široke ovlasti da menjaju radne zadatke bez obaveze detaljnog obrazloženja. Ipak, ovako opsežan nivo nadzora – koji podrazumeva gotovo potpunu digitalnu kontrolu nad radnim navikama – retko je viđen u ovako velikim kompanijama.

Praksa instaliranja softvera za praćenje tastature i miša van radnog okruženja često se smatra krivičnim delom, ali u poslovnom kontekstu ovakva rešenja nisu neuobičajena. Zabrinutost raste zbog mogućnosti da podaci prikupljeni od zaposlenih mogu biti iskorišćeni za dalju automatizaciju procesa ili čak zamenu radnih mesta, kako su prethodna iskustva u industriji već pokazala. Takođe, aktuelni sudski sporovi oko neovlašćenog korišćenja podataka za treniranje velikih AI modela podsećaju da vrednost ovakvih informacija nije zanemarljiva.

Prema javno dostupnim podacima, Meta ima oko 3,5 milijarde korisnika na svojim platformama, ali je za ovaj vid prikupljanja podataka odlučila da se fokusira isključivo na zaposlene, verovatno iz razloga zaštite privatnosti šire javnosti. Kompanija, međutim, nije odgovorila na pitanje da li zaposleni mogu odbiti učešće u ovom programu, niti da li će biti dodatno kompenzovani za doprinos u razvoju AI modela.

Ova praksa otvara nova pitanja o granicama digitalnog nadzora u velikim tehnološkim kompanijama, kao i o balansu između inovacija i zaštite prava zaposlenih. U kontekstu nestabilne globalne ekonomije i sve veće upotrebe AI rešenja, slične odluke mogle bi postati predmet šire javne debate i regulatornih inicijativa.