Prema najnovijim podacima, zaposleni u prosveti, zdravstvu i vojsci dobili su povećanja od januara ove godine

Prosečna plata u Srbiji dostigla je 1.057 evra (u dinarskoj protivvrednosti) u decembru 2025. godine, što je prvi put da je premašena granica od 1.000 evra, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Najveća povećanja zabeležena su među zaposlenima u javnom sektoru, a trend rasta plata očekuje se i narednih godina.

Minimalna zarada u Srbiji sada iznosi 371 dinar po satu, odnosno 550 evra mesečno. Od 1. januara ove godine, nastavnici, medicinsko osoblje, policajci i zaposleni u vojsci primaju uvećane plate. Plate prosvetnih radnika povećane su za 5,1 odsto, što prosečno iznosi oko 6.000 dinara više po zaposlenom, dok su zarade u zdravstvu porasle i do 8.500 dinara, zavisno od stručne spreme i radnog mesta.

Početnička plata nastavnika sada iznosi 112.442 dinara, dok nastavnik sa 30 godina staža prima 132.670 dinara. Nastavnici koji su i razredne starešine dobijaju dodatnih sedam odsto na osnovnu platu. Prosvetni radnici su tokom prethodne godine imali tri povećanja plata: u januaru 11 odsto, u martu i oktobru po pet odsto. U skladu sa kolektivnim ugovorom, početna plata u prosveti prati prosečnu platu u zemlji i usklađuje se dva puta godišnje.

Plate u zdravstvu takođe beleže rast. Lekar opšte prakse sada ima platu od 141.427 dinara, lekar specijalista 177.114 dinara, a medicinska sestra 95.576 dinara. Policajci primaju platu od 94.495 dinara, dok službenici u državnoj upravi imaju zaradu od 130.916 dinara. Profesionalni vojnik, odnosno razvodnik, ima platu od 117.437 dinara, dok generali primaju do 339.317 dinara mesečno. Zaposleni u državnoj administraciji od januara imaju prosečno veće zarade za 6.352 dinara.

“Povećanje plata u javnom sektoru dogovoreno je sa Vladom i precizirano kolektivnim ugovorom”, navedeno je u izjavi predstavnika sindikata prosvetnih radnika.

Prema zvaničnim podacima, rast plata i minimalca doprinosi poboljšanju životnog standarda u Srbiji, a dalja povećanja očekuju se i u narednim godinama.

Od aprila povećani iznosi i pragovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, potvrđeno u zvaničnom saopštenju

Od 1. aprila 2024. godine u Srbiji su stupili na snagu novi, uvećani iznosi dečijeg dodatka, kao i viši cenzusi za ostvarivanje ovog prava, saopšteno je u zvaničnoj objavi. Prag prihoda po članu domaćinstva sada iznosi 18.000 dinara, što je povećanje u odnosu na prethodnih 13.247 dinara.

Za jednoroditeljske porodice, cenzus je dodatno uvećan za 30 odsto i sada iznosi 23.400 dinara, dok je za roditelje i staratelje dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, za koje postoji mišljenje interresorne komisije, cenzus uvećan za 20 odsto i iznosi 21.600 dinara.

Pravo na dečiji dodatak ostvaruju porodice čiji ukupni mesečni prihod po članu, računat na osnovu tri meseca koji prethode podnošenju zahteva, ne prelazi iznos od 18.000 dinara. Osnovni iznos dečijeg dodatka sada je 4.415,83 dinara. Za jednoroditeljske porodice iznos je uvećan za 30 odsto i iznosi 5.740,56 dinara.

Za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i za decu koja ostvaruju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ili uvećani dodatak, iznos dečijeg dodatka povećan je za 50 odsto i sada iznosi 6.623,76 dinara. U slučajevima kada dete ispunjava uslove za uvećanje po više osnova, dodatak može biti povećan do maksimalnih 80 odsto, odnosno 7.948,49 dinara.

Iznosi dečijeg dodatka usklađuju se dva puta godišnje, 1. januara i 1. jula, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i kretanju indeksa potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Konačne iznose utvrđuje ministar nadležan za finansijsku podršku porodici sa decom. Uredbu o novim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa donela je Vlada Srbije 26. marta.

Prema zvaničnim podacima, u januaru 2024. godine dečiji dodatak primalo je 81.447 korisnika za ukupno 162.251 dete, dok je u februaru taj broj iznosio 80.173 korisnika za 159.674 dece.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetitelje, uz poštovanje običaja da se izbegavaju kućni poslovi

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen svetim mučenicima Hrisantu i Dariji. Ovaj dan posvećen je Hrisantu, sinu bogatog Rimljanina Polemija, koji je kroz izučavanje hrišćanskih spisa pronašao veru, a kasnije je zajedno sa suprugom Darijom stradao zbog ispovedanja hrišćanstva. Prema predanju, Hrisant je nakon primanja hrišćanske vere uticao i na Dariju da prihvati isto učenje, a oboje su, zajedno sa porodicom rimskog mučitelja Klavdija, bili podvrgnuti mučenju i pogubljeni zbog svoje vere. Kasnije je na mestu njihovog stradanja podignuta crkva, a njihova postojanost u veri ostala je primer za mnoge vernike.

Prema narodnim običajima, na današnji dan preporučuje se da se izbegavaju kućni poslovi, kao što su čišćenje i pranje velikog veša, u znak poštovanja prema prazniku. Obeležavanje praznika odvija se u sklopu crkvenih bogosluženja i porodičnih okupljanja, uz podsećanje na značaj strpljenja i istrajnosti u veri.