Ministarstvo zdravlja uvodi registre i precizne procedure, stručnjaci očekuju veći broj donora

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune zakona o presađivanju ljudskih organa i o ljudskim ćelijama i tkivima, čime su uvedena nova pravila i procedure za doniranje organa. Ove izmene donose nadu za oko 1.700 pacijenata koji čekaju transplantaciju širom zemlje, saopšteno je iz nadležnih institucija.

Prema izmenjenim propisima, građani sada mogu za života izjaviti saglasnost ili protivljenje doniranju svojih organa i tkiva nakon smrti. Lica koja daju saglasnost dobijaju donorske kartice, a formiraju se posebni registri za one koji žele ili ne žele da budu donori. U slučaju da preminuli nije dao izjavu, odluku o doniranju donosi porodica, po utvrđenom redosledu: punoletno dete, supružnik, roditelj, zatim brat ili sestra. Ako niko od ovih članova porodice ne može da se izjasni, odluku donosi etički odbor zdravstvene ustanove.

Stručnjaci ističu da su nova pravila važan korak za unapređenje sistema transplantacije. „Nova pravila omogućiće jasniju i precizniju sliku oko samih donora, donorskih kartica, ali i o onima koji nisu za transplantaciju ili se još uvek nisu opredelili uz tačnu dinamiku. Očekujem da će uvođenje reda pojačati disciplinu i probuditi svest o doniranju organa, te da ćemo imati više potencijalnih donora. Rad na podizanju svesti je neprekidni zadatak svih nas, uključujući i medije“, izjavio je direktor Instituta ‘Dedinje’ prof. dr Milovan Bojić.

Propisima su precizno definisane dužnosti koordinatora i članova timova, uključujući procedure prilikom preuzimanja organa, komunikaciju sa porodicama preminulih, kao i načine na koje se čuva telo preminule osobe uz poštovanje dostojanstva.

Stručnjaci napominju da je usvajanje ovih izmena samo prvi korak i da je potrebno kontinuirano raditi na izgradnji poverenja i podizanju svesti građana o značaju doniranja organa.

Veterinari i zoohigijenska služba dokumentovali štetu, meštani strahuju za bezbednost stada i stanovnika

U selima Brezovice i Tubravić na obroncima Povlena kod Valjeva, u periodu od deset dana, čopor od desetak pasa lutalica usmrtio je gotovo 50 ovaca, prema navodima meštana. Napadi su zabeleženi u ograđenim prostorima domaćinstava, a najteže je pogođeno domaćinstvo Miodraga Stanarčića u Tubraviću, gde je u subotu stradalo 26 ovaca.

Prvi napad dogodio se u četvrtak kada su psi upali u domaćinstvo Živote Maričića u Brezovicama i usmrtili više od deset ovaca. Već narednog dana, u istom selu, napadnuto je stado Matije Kulinčevića, u kojem je nastradalo 11 ovaca. Meštani ističu da ni vukovi nisu pravili ovako veliku štetu u tako kratkom periodu.

“Ovce više ne možemo da puštamo ni na ograđene pašnjake. Držimo ih zatvorene, ali ne znamo da li će psi pokušati da uđu i u štale”, rekli su stanovnici Brezovica. Služba zoohigijene je obaveštena i izašla je na teren zajedno sa veterinarima, koji su evidentirali štetu i sastavili zapisnike.

“Dolazili su nadležni i pokušali da pronađu pse, ali za sada nisu uspeli da ih lociraju. Najavljene su ponovne akcije hvatanja”, navode meštani. Strah među stanovništvom raste jer, osim materijalne štete, postoji bojazan od mogućih napada na ljude, naročito decu.

Prema procenama meštana, u ovom delu ima između 2.500 i 3.000 ovaca, uglavnom umatičenih, među kojima je mnogo sjagnjenih grla, što dodatno povećava rizik od novih napada. Dosadašnja iskustva pokazuju da su u ovu oblast često dovođeni napušteni psi, među kojima su i lovačke rase.

Veterinari objašnjavaju da prilikom napada čopora pasa na stada, instinkt za lovom dovodi do toga da psi ubiju više životinja nego što mogu da pojedu, što ovakve događaje čini posebno surovim. Valjevo je inače među gradovima sa najviše prijavljenih napada pasa lutalica na životinje i ljude u seoskim područjima.