Tursko ministarstvo odbrane potvrdilo incident, pokrenuta zajednička istraga sa Iranom

Balistička raketa lansirana iz Irana ušla je u turski vazdušni prostor i oborena je od strane NATO protivvazdušne i protivraketne odbrane raspoređene u istočnom Mediteranu, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane. Ovaj incident, koji se dogodio tokom aktuelnog američko-izraelskog sukoba sa Iranom, predstavlja četvrti slučaj presretanja iranske rakete iznad Turske od početka krize.

Prema navodima zvaničnika, tri slična incidenta zabeležena su ranije ovog meseca, što je podstaklo turske vlasti da ulože protest i upute zvanično upozorenje Iranu. Teheran je negirao da je odobrio lansiranja raketa u prethodnim slučajevima i predložio Ankari formiranje zajedničke istrage radi rasvetljavanja okolnosti.

“Preduzimamo sve neophodne mere odlučno i bez oklevanja protiv svake pretnje usmerene ka teritoriji i vazdušnom prostoru Republike Turske”, navodi se u saopštenju turskog ministarstva odbrane. Zvaničnici su potvrdili da je bezbednost stanovništva prioritet i da se nastavlja saradnja sa međunarodnim partnerima u cilju očuvanja stabilnosti regiona.

Istraga o incidentu je u toku, a nadležni organi Turske i Irana dogovorili su formiranje zajedničkog tima koji će razmotriti sve okolnosti i utvrditi odgovornost. Zvaničnici su istakli da nisu zabeležene žrtve niti materijalna šteta prilikom presretanja rakete.

Ovaj događaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku i povećane aktivnosti međunarodnih bezbednosnih snaga u regionu, što dodatno komplikuje odnose između uključenih strana.

Zvaničnici potvrdili da je blokada Ministarstva unutrašnje bezbednosti najduža do sada, dok Kongres odlazi na pauzu

Zatvaranje američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) produžava se nakon što Predstavnički dom nije prihvatio rešenje usvojeno u Senatu, potvrđuju zvaničnici. Ova blokada, koja traje 45 dana, postala je najduža u istoriji ovog ministarstva, a do nje je došlo iako je ostatak savezne vlade u prethodnim mesecima dobio sredstva za nastavak rada.

Prema dostupnim informacijama, glavna tačka neslaganja između političkih stranaka odnosi se na zahteve za reformama imigracionih agencija, što su predložili demokratski predstavnici nakon dva smrtonosna incidenta u kojima su učestvovali federalni agenti u Mineapolisu. Senat je tokom prošle nedelje postigao dvostranački dogovor i usvojio meru za finansiranje većeg dela DHS, ali nije uključio sredstva za Službu za imigraciju i carine (ICE) i deo Carinske i granične zaštite (CBP).

Senat je prethodno pregovarao sa Belom kućom i demokratskim predstavnicima o reformama u okviru ICE, ali dogovor nije postignut. Zbog toga je Senat promenio strategiju i predložio finansiranje DHS bez ICE, navodeći da je blokada posebno pogodila druge agencije poput Uprave za bezbednost saobraćaja (TSA). Predsednik SAD je najavio da će potpisati izvršnu naredbu kojom bi se omogućila isplata zarada službenicima TSA dok blokada traje. Senat je potom jednoglasno usvojio meru za privremeno finansiranje DHS, izostavljajući sredstva za ICE i deo CBP.

Predstavnički dom, u kojem većinu imaju republikanci, kritikovao je senatski predlog. Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanski kongresmen iz Luizijane, izjavio je da je rešenje Senata neprihvatljivo i predložio alternativnu meru kojom bi ceo DHS bio finansiran na privremenoj osnovi. Predstavnički dom je kasno u petak usvojio rezoluciju o produženju finansiranja DHS za narednih 60 dana, uz podršku samo tri demokratska poslanika.

Nijedna od dve kongresne komore neće se vratiti na zasedanje pre nedelje koja počinje 13. aprila, što znači da će blokada DHS trajati najmanje još dve nedelje. U međuvremenu, rad pojedinih agencija i službi DHS ostaje ograničen, a pregovori o dugoročnom rešenju se nastavljaju.

Prema podacima tržišnih izvora, Brent nafta dostigla 115 dolara po barelu; indeksi na Volstritu zabeležili rast nakon višenedeljnih gubitaka

Cene sirove nafte na svetskom tržištu zabeležile su značajan rast u ponedeljak, 30. marta 2026. godine, dok su američki berzanski indeksi ostvarili delimičan oporavak nakon prethodnih gubitaka, pokazuju podaci tržišnih analitičara. Brent nafta, kao međunarodni reper, dostigla je vrednost od 115 dolara po barelu tokom jutarnjeg trgovačkog toka, pre nego što je pala na 107,95 dolara po barelu, prema izveštajima sa lica mesta. Istovremeno, cena West Texas Intermediate nafte porasla je za 2% i iznosila 101,70 dolara po barelu.

Tržišna kretanja usledila su nakon novih izjava predsednika Sjedinjenih Američkih Država, koji je upozorio na mogućnost uništenja iranske infrastrukture, uključujući energetske objekte i naftne izvore, ukoliko ne dođe do ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Ove izjave dodatno su uticale na volatilnost energetskog sektora i izazvale reakciju na globalnom tržištu.

Uprkos neizvesnosti i prethodnim padovima, američko tržište akcija zabeležilo je rast u ponedeljak. Dow Jones Industrial Average, koji je tokom prethodne sedmice ušao u tzv. zonu korekcije nakon pet uzastopnih nedelja pada, porastao je za 381 poen (0,85%) do 11 časova po lokalnom vremenu. S&P 500 indeks ojačao je za 0,6%, dok je Nasdaq zabeležio rast od 0,3%. Prema rečima analitičara sa tržišta kapitala, izrazita volatilnost i dalje je prisutna zbog političke i bezbednosne neizvesnosti.

Prema tvrdnjama stručnjaka, većina geopolitičkih šokova ima ograničen uticaj na tržište, ali u situaciji bez jasnog ishoda sukoba na Bliskom istoku, investitori i dalje pokazuju oprez. Istovremeno, niži nivoi cena akcija u poređenju sa periodom pre izbijanja sukoba doveli su do toga da pojedini investitori procenjuju potencijal za kupovinu. Prema podacima, S&P 500 indeks završio je prošlu sedmicu 7,4% ispod svog istorijskog maksimuma iz januara, dok su Dow Jones i Nasdaq indeksi bili više od 10% ispod svojih rekordnih vrednosti, što se u finansijskoj industriji tumači kao korekcija tržišta.

Analitičari navode da trenutni nivo vrednovanja akcija, uz očekivanja rasta profita naredne godine, ukazuje na to da su akcije 17% jeftinije nego pre izbijanja sukoba. Ovakve procene se oslanjaju na istorijske podatke o sličnim krizama koje nisu rezultirale recesijom ili povećanjem referentnih kamatnih stopa od strane američkih Federalnih rezervi.

Uz rast cena nafte, analitičari upozoravaju i na rizike od inflatornih pritisaka, što dodatno komplikuje procene budućih kretanja na tržištu. Volatilnost na berzama i energetskom sektoru ostaje izražena, dok investitori i dalje prate razvoj događaja u vezi sa pregovorima i bezbednosnom situacijom u regionu Ormuskog moreuza.