Zvaničnici potvrdili otvaranje centra u Džekson Parku, projekat realizovan nakon višegodišnjih priprema

Obama predsednički centar i biblioteka zvanično su otvoreni za javnost 19. juna 2026. godine u Džekson Parku, u Čikagu. Ovaj objekat, koji se prostire na površini od 20 hektara, nalazi se u blizini jezera Mičigen i južno od Muzeja nauke i industrije, na istočnom kraju Midvej Plezansa. Lokacija je odabrana zbog značajnih veza porodice Obama sa ovim delom grada, kako pre tako i nakon političke karijere Baraka Obame. Zvaničnici su naglasili da centar nije samo biblioteka, već i mesto okupljanja zajednice, namenjeno građanima Čikaga, SAD i posetiocima iz celog sveta, sa ciljem očuvanja nasleđa i rada bivšeg predsednika.

Planovi za izgradnju predsedničke biblioteke Baraka Obame prvi put su najavljeni u maju 2015. godine. U saopštenju tadašnjeg predsednika istaknuto je da su svi ključni događaji u njegovom životu povezani sa Čikagom, gde je upoznao suprugu Mišel, osnovao porodicu i započeo rad u zajednici pre ulaska u politiku.

Obama fondacija je tokom pripremne faze razmatrala dve moguće lokacije – Vašington Park i Džekson Park, obe u blizini Univerziteta u Čikagu. Nakon razmatranja, odlučeno je da se centar izgradi na obali jezera. U 2017. godini izabran je tim za upravljanje projektom, ali su pripreme i početak izgradnje trajali još nekoliko godina.

Osim biblioteke, centar uključuje prostorije za različite programe i aktivnosti namenjene zajednici, a cilj je da postane mesto susreta i saradnje građana različitih generacija. Zvaničnici navode da objekat ima i simboličko značenje, jer podseća na ulogu Čikaga u političkom i ličnom razvoju bivšeg predsednika.

Otvaranje centra prati niz događaja i programa tokom prvih nedelja, saopštili su organizatori. Projekat se realizovao uz podršku lokalnih vlasti i zajednice, a izgradnja i sadržaji centra deo su dugoročnog plana revitalizacije ovog dela Čikaga.

Ministarstvo pravde zvanično potvrdilo imenovanje, fokus na jačanje saradnje među agencijama i podršku žrtvama

Vršilac dužnosti američkog državnog tužioca, Tod Blanš, saopštio je u sredu da je dugogodišnja federalna tužiteljka Aleksandra Serano postavljena na mesto nacionalne koordinatorke za slučajeve trgovine ljudima i eksploatacije dece u Ministarstvu pravde SAD. Ova odluka doneta je u cilju unapređenja saradnje među različitim agencijama i pojačanog odgovora na ovakve vrste krivičnih dela, navodi se u zvaničnom saopštenju Ministarstva pravde.

Aleksandra Serano je od 2003. godine obavljala niz funkcija u Ministarstvu pravde, među kojima su bile tužilačke pozicije u Južnoj Kaliforniji, na Devičanskim ostrvima i, poslednje, u Istočnoj Virdžiniji. Takođe, radila je kao viša savetnica zameniku državnog tužioca i završila privremenu misiju u Odboru za pravosuđe Senata.

Na novoj poziciji, Serano će biti odgovorna za koordinaciju nacionalnih aktivnosti vezanih za istrage i krivično gonjenje slučajeva trgovine ljudima i eksploatacije dece. Njene dužnosti uključuju i saradnju sa Kancelarijom za pravosudne programe, koja dodeljuje sredstva organizacijama za podršku žrtvama i lokalnim policijskim agencijama.

U svom obraćanju, vršilac dužnosti državnog tužioca Blanš istakao je da je suzbijanje trgovine ljudima i eksploatacije dece jedan od najviših prioriteta Ministarstva pravde. “Današnjim imenovanjem Aleksandre Serano šaljemo jasnu poruku: Ministarstvo pravde će nastaviti posvećeno da radi na zaštiti najugroženijih”, naveo je Blanš u saopštenju.

Slučajevi trgovine ljudima i eksploatacije dece vode se kroz 93 američke Okružne tužilačke kancelarije. Dodatno, dve posebne kancelarije u okviru Krivičnog odeljenja Ministarstva pravde bave se ovim slučajevima, posebno kada se radi o delima koja prevazilaze granice više okruga.

Ministarstvo pravde navodi da je zadatak nove koordinatorke da unapredi razmenu informacija i resursa između saveznih, državnih i lokalnih institucija, kao i da podrži projekte pomoći žrtvama ovih krivičnih dela. Prema zvaničnim informacijama, Serano će u narednom periodu raditi na jačanju institucionalnih kapaciteta i razvoju strategija za efikasniju borbu protiv trgovine ljudima i eksploatacije dece.

Ovim imenovanjem Ministarstvo pravde nastoji da poboljša odgovor na složene slučajeve koji zahtevaju saradnju između više saveznih i lokalnih tela, uz poseban akcenat na zaštitu i podršku žrtvama.

Sud u Riverhedu izrekao presudu, istraga vođena godinama zbog nestanka žrtava na području Njujorka

Reks Hojerman (62), arhitekta iz mesta Masapekua Park na Long Ajlendu, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta nakon što je pred sudom u Riverhedu priznao ubistvo osam žena. Presuda je izrečena u sredu, a slučaj je godinama privlačio pažnju javnosti zbog nestanka žena čiji su posmrtni ostaci pronađeni duž puta nedaleko od plaže Gilgo.

Prema policijskim izvorima, Hojerman je priznao da je sedam žrtava ubio između 2000. i 2010. godine, navodeći imena Megan Voterman, Melise Bartelmi, Amber Lin Kostelo, Morin Brejnard-Barns, Valeri Mek, Džesike Tejlor i Sandre Kostilje. Na sudu je naveo i ubistvo osme žrtve, Karen Vergatu, mada za taj slučaj nije bio formalno optužen. Većina žrtava bila je seksualne radnice, a osumnjičeni je izjavio da je neka tela raskomadao.

“Sud je doneo presudu na osnovu priznanja okrivljenog i dokaza koji su tokom istrage prikupljeni na mestu događaja”, saopšteno je iz nadležnog suda.

Istraga je intenzivirana 2022. godine kada su detektivi identifikovali Hojermana kao potencijalnog osumnjičenog, povezujući ga sa vozilom primećenim u blizini mesta nestanka jedne od žrtava. Ostaci žrtava pronađeni su u blizini napuštenog dela puta na Long Ajlendu, oko 80 kilometara od Njujorka.

Slučaj je dobio na značaju 2010. godine kada su istražitelji tokom potrage za nestalom osobom pronašli ljudske ostatke duž puta Ocean Parkway. Godinama nije bilo napretka u istrazi, ali je obnavljanjem napora policije osumnjičeni priveden pravdi.

“Istraga je tokom svih godina bila prioritet policijskih službi, a konačnom presudom okrivljenom odaje se priznanje žrtvama i njihovim porodicama”, izjavio je portparol policije.