Ministarstvo spoljnih poslova Francuske potvrdilo diplomatski korak usled optužbi za sajber napade na više evropskih zemalja

Francuski ministar spoljnih poslova najavio je u ponedeljak da će ambasador Rusije u Parizu biti pozvan na razgovor povodom navoda o širokoj sajber kampanji koja je, prema navodima francuskih vlasti, izvedena širom Evrope. Prema rečima ministra, cilj ovih aktivnosti bio je pokušaj sabotaže i špijunaže u više evropskih zemalja, uključujući napade na kompanije, državne institucije i operatere usluga.

Ministar je u intervjuu za jednu francusku televiziju izjavio da će Francuska, pored pozivanja ambasadora, uvesti sankcije protiv devet pojedinaca i četiri entiteta za koje se smatra da su povezani sa ovom kampanjom. Francuske vlasti tvrde da je operacijom rukovodila ruska Federalna služba bezbednosti (FSB).

Ova objava dolazi paralelno sa sličnim merama koje su najavile Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Prema navodima evropskih zvaničnika, napadi su bili usmereni na pribavljanje informacija ili ometanje vitalnih sistema, među kojima se navodi i železnička infrastruktura u Poljskoj. Francuski ministar spoljnih poslova posebno je pomenuo incident u Poljskoj iz novembra prethodne godine, kada su dve osobe ukrajinskog porekla bile optužene za oštećenje železničke pruge, a poljske vlasti su tada za napad optužile ruske službe.

Poljska je taj događaj okarakterisala kao pokušaj sabotaže, dok su evropske institucije izrazile zabrinutost zbog navodnog povećanja učestalosti i obima sajber napada na teritoriji Evropske unije. Francuska je navela da je u proteklom periodu značajno ojačala svoje kapacitete za odbranu od sajber pretnji i da je uspela da identifikuje više pokušaja ugrožavanja nacionalne bezbednosti putem ovih aktivnosti.

Iz Evropske unije je upućena osuda navodnih „malicioznih aktivnosti“ i potvrđena odlučnost da se uvedu dodatne mere zaštite i sankcije prema odgovornima. Ruska strana za sada nije zvanično komentarisala najave francuskih i evropskih vlasti.

Sukobi u sajber prostoru i optužbe za špijunažu deo su šireg konteksta napetosti između Rusije i zapadnih zemalja, koje traju već nekoliko godina. Evropske institucije ističu važnost međunarodne saradnje u jačanju otpornosti na ovakve vrste pretnji i nastavljaju praćenje i procenu bezbednosne situacije.

Ilham Alijev kritikovao odluke Parlamentarne skupštine i istakao da delegacija nema pravo glasa

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev saopštio je danas na otvaranju 4. Globalnog medijskog foruma u Šuši da Azerbejdžan razmatra potpuno povlačenje iz Saveta Evrope. Ova izjava usledila je nakon što je azerbejdžanska delegacija izgubila pravo glasa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zbog odluka koje su, prema Alijevu, protiv teritorijalnog integriteta zemlje.

Alijev je naveo da je nekada situacija u Savetu Evrope bila drugačija, ali da se, nakon oslobađanja teritorija od separatista i usvajanja rezolucije kojom je Azerbejdžan kažnjen, odnos prema zemlji znatno promenio. „To je bila kazna protiv nas, protiv našeg teritorijalnog integriteta. Azerbejdžanska delegacija je odbila da učestvuje na sastancima. Ako nemamo pravo glasa, zašto bismo bili tamo“, istakao je predsednik Azerbejdžana.

U svom govoru Alijev je dodao da Azerbejdžan nije glasao za sudije Evropskog suda za ljudska prava i da ne priznaje njihove odluke. „Nismo glasali za sudije i već dve godine smo izloženi diskriminaciji. Otvoreno kažem da Azerbejdžan razmatra potpuno povlačenje iz Saveta Evrope. Generalni sekretar SE mi se obratio i zamolio nas da to ne učinimo, već da pronađemo način da poboljšamo situaciju“, rekao je Alijev.

Predsednik je ocenio da se u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope donose „veoma sumnjive odluke“, koje su po njegovim rečima nalik ultimatumima upućenim Azerbejdžanu. „To je potpuno neprihvatljivo. Moraju vratiti pravo glasa našoj delegaciji. Nakon toga, azerbejdžanska delegacija će se vratiti“, zaključio je Alijev.

Tokom izlaganja, Alijev je naglasio i novo poglavlje saradnje između Azerbejdžana i Kine, ističući značaj deklaracije o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu potpisane tokom njegove posete Kini. Takođe, ukazao je da bi Pokret nesvrstanih, Organizacija islamske saradnje i Afrička unija trebalo da budu zastupljeni u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, naglašavajući potrebu za reformama u tom međunarodnom telu.

Policija vodi istragu o poreklu bočice, oboje pronađeni u stanu nakon što su koristili nepoznatu supstancu

Don Sterdžis preminula je u Ejmsberiju nakon što je došla u kontakt sa supstancom iz bočice pronađene u kontejneru za donacije, potvrdili su policijski izvori. Čarli Raulij, koji je bočicu pronašao i doneo svojoj partnerki, hospitalizovan je u teškom stanju. Do incidenta je došlo u stanu u Ejmsberiju, a poziv hitnoj pomoći upućen je nakon što je žena izgubila svest.

Prema navodima policije, bočica koju je Raulij pronašao izgledala je kao parfem, ali je sadržavala nervni agens poznat kao Novičok. „Nakon upotrebe supstance, žrtva je prijavila zdravstvene tegobe i ubrzo izgubila svest. Istraga je u toku kako bi se utvrdilo poreklo supstance i način na koji je dospela među donirane predmete“, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Raulij je, prema sopstvenim rečima, pronašao bočicu prilikom pretrage kontejnera i želeo da iznenadi partnerku. Par je bočicu otvorio i koristio njen sadržaj, nakon čega su se pojavili simptomi trovanja. Oboje su prevezeni u bolnicu, ali je Sterdžis ubrzo preminula, dok je Raulij zadržan na lečenju zbog teškog trovanja i kasnijih komplikacija.

Policija i dalje istražuje da li je ovaj slučaj povezan sa ranijim incidentima u okolini Solsberija, gde je isti nervni agens ranije korišćen u pokušaju trovanja. Zvaničnici naglašavaju da je javnost obaveštena i da nema neposredne opasnosti po ostale građane.

„Slučaj je prioritet za sve relevantne službe i preduzimaju se mere kako bi se utvrdile sve okolnosti događaja“, izjavio je portparol policije.