Starije generacije podsećaju da koverta sa novcem nekada nije postojala, a pokloni su birani kao uspomena

Pripadnici starijih generacija u Vranju ističu da su svadbene tradicije ranije bile jasno određene, posebno kada je reč o izboru poklona za mladence. Prema njihovim navodima, u vreme kada su oni stupali u brak, tačno se znalo ko šta donosi: kum je obično poklanjao električni šporet, dok je stari svat donosio televizor ili frižider. Koverta sa novcem tada nije bila uobičajen poklon na svadbama.

Milena iz Vranja naglašava da su pokloni birani tako da ostanu uspomena i da pomognu mladencima u opremanju doma. „Danas je to potpuno drugačije. Jurnjava za poklonima i razmišljanje šta kupiti ostala su u prošlosti, a sve muke oko izbora poklona zamenila je koverta sa novcem. Jednostavno i sigurno, novac je uvek potreban“, navodi ona.

Dragiša iz Vranja dodaje da je nedavno, poštujući porodičnu tradiciju, venčao unuka svojih roditeljskih kumova i mladencima uručio kovertu sa novcem, ali uz vino i cveće. “Prihvatio sam, jer poštujem tradiciju svoje porodice i pokušavam da to prenesem i na svoju decu. Organizovan je svadbeni ručak, a što se poklona tiče uz vino i cveće mladencima smo sa suprugom uručili kovertu sa iznosom novca za koji smo smatrali da će im pomoći u opremanju doma u kome će živeti”, izjavio je Dragiša.

Milena podseća da je na svom venčanju od starojka dobila ekspres-lonac koji i danas koristi, dok je među poklonima pronašla i servis čaša sa staklenim bokalom koji nikada nije upotrebljen. Dodaje da nije važno šta se poklanja, već da su mladenci srećni i sigurni u brak.

Sagovornici zaključuju da se običaji menjaju, ali da je najvažnija podrška porodice i zajednice u trenucima kada mladenci započinju zajednički život.

Vernici proslavljaju Vaznesenje Gospodnje, prema običaju se izbegavaju teški poslovi tokom praznika

Vernici širom Srbije danas obeležavaju Spasovdan, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, poznat i kao Vaznesenje Gospodnje. Ovaj praznik uvek pada u četvrtak, 40 dana nakon Uskrsa, a 10 dana pre Duhova. U narodu je Spasovdan poznat i kao krsna ili seoska slava, odnosno zavetina u mnogim selima.

Prema narodnom verovanju, ako na Spasovdan padne kiša, godina će biti rodna. Postoji i izreka da je “Spasovdanska kiša skupa – jedna kap vredi kao zlatnik”. Praznik je važan i za brojne zanatlije, među kojima su pekari, zidari i cvećari.

Prema običaju, na Spasovdan se ne rade teški poslovi, a veruje se da praznik može doneti zaštitu porodici i deci. Ovaj dan ima poseban značaj za seoske zajednice, a kako je saopšteno, mnogi vernici poštuju tradiciju i okupljaju se radi obeležavanja praznika.

Vernici obeležavaju praznik Vaznesenja Hristovog, u Beogradu održana litija, zabranjeni teški poslovi

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas širom Srbije obeležavaju praznik Vaznesenja Gospodnjeg, poznat kao Spasovdan. Ovaj praznik, koji je i slava grada Beograda, tradicionalno se slavi 40 dana posle Vaskrsa, a ove godine pada u četvrtak šeste nedelje po Uskrsu. Prema narodnom verovanju, na Spasovdan se ne obavljaju teški poslovi kako bi se sačuvala kuća od nevolje i deca od bolesti.

Spasovdan je duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji kao srećan dan stočara i zemljoradnika. U mnogim mestima održavaju se litije, a običaj je da se na njivama postavljaju krstovi od leskovine radi zaštite useva. U pojedinim krajevima deca ne bi smela da se kupaju, muškarci da se briju, a žene da se umivaju. Nije preporučljivo ni spavanje tokom dana, kako bi se izbegla pospanost tokom cele godine.

Za prazničnu trpezu pripremaju se specijalna jela, a u prošlosti se obavezno prinosila žrtva u vidu jagnjeta. Vernici prvo odlaze na crkvenu službu, a zatim tradicionalno dočekuju goste uz bogatu trpezu. U narodu postoji i verovanje da, ukoliko na Spasovdan padne kiša, cela godina će biti rodna.

Ovaj praznik je od posebnog značaja i zbog istorijskih razloga, jer je poznato da je Dušanov zakonik proglašen upravo na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen na isti praznik 1354. godine.

Prema izjavama sveštenih lica, Spasovdan se smatra jednim od najvažnijih hrišćanskih praznika, a njegovo obeležavanje prati niz crkvenih obreda i narodnih običaja koji se poštuju vekovima.